Infografika: Ovisni o ruskom gasu
Podaci Agencije Evropske unije za saradnju energetskih regulatora pokazuju koje bi zemlje bile najviše ugrožene u slučaju zaustavljanja dotoka ruskog plina.
Dok rastu tenzije na granici Ukrajine i Rusije, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija razmatraju načine na koje bi Evropu snabdjeli plinom u slučaju eskalacije i odluke Rusije da zavrne ventile umnogome ovisnom kontinentu.
Rusija snabdijeva Evropu trećinom plina koji ona koristi. Moguće američke sankcije zbog eventualnog konflikta mogle bi narušiti to snabdijevanje i prouzrokovati energetsku krizu u Evropi.
Podaci Agencije Evropske unije za saradnju energetskih regulatora pokazuju koje bi zemlje bile najviše ugrožene u slučaju zaustavljanja dotoka ruskog plina. Od velikih evropskih ekonomija najteže pogođena bila bi i ona najveća, Njemačka, koja polovinu svojih potreba za plinom uvozi iz Rusije. U teškoj poziciji bila bi i Italija zbog 46% oslanjanja na ruski plin.
U mnogo lakšoj situaciji je Francuska koja većinu svog gasa dobija iz Norveške, dok četvrtinu uvozi iz Rusije. Velika Britanija većinu potrebnog plina crpi iz domaćih izvora, dok ostatak nadoknađuje uvozom iz Norveške i Katara. Španija gas većinom nabavlja iz Alžira i SAD-a.
Potpuno ovisni
Zemlje na istoku Evrope u mnogo težoj su poziciji. Finska i Latvija su ovisne o gasu iz Rusije preko 90 posto, dok iz ove zemlje Estonija, Bugarska i Slovačka uvoze više od 70 posto potreba za ovim energentom.
Zemlje regije su gotovo u potpunosti ovisne o plinu iz Rusije. Bosna i Hercegovina i Sjeverna Makedonija nemaju drugi izvor snabdijevanja, dok, prema posljednjim podacima, Srbija uvozi 89, a Hrvatska 68 posto svojih potreba.