Zašto je Indija novi tehnološki lider
Sa više od 800 miliona internet konekcija, Indija ima nekoliko puta više građana na internetu nego što mnoge druge zemlje imaju stanovnika.
Sa milijardu i tri stotine miliona stanovnika, Indija je jedno od najvećih tržišta za tehnološke proizvode na svetu, ali takođe i zemlja koja sve češće domaći ‘know-how’, patente, hardver i softver izvozi u svet.
Sa više od 800 miliona internet konekcija, Indija ima nekoliko puta više građana na internetu nego što mnoge druge zemlje imaju stanovnika. Sa sve bržim rastom srednje klase, raste i korišćenje onlajn usluga, e-commerce poslovanja i onlajn trgovine. U godinama pred nama prognozira se i dalji rast broja korisnika interneta i onlajn resursa, pa će ova brojka preći milijardu pre 2030 godine.
Azijski džin za ceo svet
Kada se govori o razvoju ekonomije, industrije i tehnologije u Indiji, nemoguće je ne napraviti paralele sa susednom Kinom. Iako ima dosta sličnosti, sličnih ideologija i načina na koji su se finansijski, naučni i obrazovni sektori dve zemlje razvijali, postoje i drastično različiti principi poslovanja, naročito na domaćim tržištima.
Jawaharal Nehru, prvi premijer post-kolonijalne Indije, uvek je u svojim obraćanjima građanima napominjao važnost obrazovanja i širokog pristupa obrazovnom sistemu. Kao poznati socijal-demokrata, kao i veliki anti kolonijalista, Nehru je ipak bio svestan da nakon Drugog svetskog rata svet ulazi u fazu brze industrijalizacije, te da će za sličan razvoj u Indiji biti potreban veliki broj stručnjaka i obrazovane radne snage.
U svojoj knjizi ‘Otkriće nove Indije’ objavljenoj 1946. godine, Nehru je predvideo da će ‘do kraja dvadesetog veka Indija biti u prvih deset zemalja po razvoju tehnologije i nauke’. Nehru je, uprkos veoma izraženim anti kolonijalnim stavovima, bio britanski đak – školovao se u elitnoj školi ‘Harrow’, a kasnije i na uglednim koledžima ‘Trinity’ i ‘Cambridge’. Tako je imao prilike i da zaviri u laboratorije drugih koledža, u kojima su se već u to vreme razvijali prvi računari, radio veze na daljinu i kolor televizija. Nakon povratka u Indiju, i kroz celu svoju političku karijeru, Nehru je promovisao nužnost obrazovanja, naročito među ruralnim stanovništvom u državama Gujarat, Punjab i Assam.
Prve IT kompanije su osnovane sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Kompanija ‘Tata’ je već 1967. otvorila kompaniju za razvoj softvera i računarskih usluga u gradu Mumbai. Već 1973. godine pokrenuta je i prva slobodna zona za izvoz softvera, pod imenom ‘SEEPZ’. Do 1980, više od 80 odsto Indijskog izvoza softvera je proisticalo iz ove slobodne zone. Osamdesetih je osnovano više od 1400 softverskih kompanija koje su zapošljavale gotovo pola miliona Indijaca.
Početkom devedesetih, osnovana je i krovna kompanija, nazvana ‘STPI’, koja je obuhvatala i velike kompanije, kao i klastere malih kompanija i nezavisne programerske timove. U velikim gradovima su osnovani i manji klasteri za razvoj softvera, a mnogi od njih su pružali usluge ‘remote asistance’ – pomoć kompjuterskim korisnicima na daljinu. Sa druge strane planete, brzi rast vlasnika računara, ponajviše u Sjedinjenim državama, doveo je i do velike potrebe za korisničkom podrškom. IT giganti i kompanije iz SAD su tako od 1993. godine nadalje počele da izvoze (outsorcing) ove usluge korisničke podrške na daljinu u Indiju, pre svega zbog toga što su tamošnji softverski inženjeri već govorili engleski, te često bili i bolje kvalifikovani od svojih kolega u Americi.
Posle 2000 godine mnoge tehnološke i softverke kompanije iz EU su krenule istim putem, a od 2002 Indija i EU imaju potpisane bilateralne sporazume u oblasti naučne i informacione saradnje. Od 2017. godine, Indija je jedina zemlja članica u Organizaciji za nuklearna istraživanja u Ženevi (CERN) van Evropskog kontinenta. Od 2015, Indija je najveći izvoznik IT usluga na svetu. Izvoz usluga čini čak 75 odsto informatičkog tržišta, koje učestvuje sa 81 odsto u ukupnom obrtu kapitala u celom sektoru. 2005 godine, IT proizvodi i usluge su činile 11 odsto ukupne ekonomije, dok je taj procenat danas 25 odsto, a očekuje se da premaši i 30 odsto do 2025 godine. Takođe, ovaj sektor generiše gotovo 40 odsto ukupnog Indijskog domaćeg proizvoda (GDP), i gotovo trećinu ukupnog izvoza. Najveće indijske tehnološke kompanije su Mahindra technology, Tata Services, Infosys i Wipro.
Nikola Miladinović, IT stručnjak, kaže da svi već koristimo tehnologije iz ove zemlje:
“Ogroman broj aplikacija za smartfone, naročito za Android platformu, razvijaju indijski programeri. Takođe, tamo se nalazi i veliki broj data storage servera za smeštaj naših slika, video klipova i podataka. Kada pogledate podatak da su deset najvećih američkih kompanija iz ovog sektora u Indijski IT uložili sedamnaest milijardi dolara, i to samo u poslednje dve godine, jasno je o koliko velikom i značajnom tržištu se radi. Malo je poznato i da naše softverske kompanije, iz Srbije, Hrvatske i šireg regiona, često rade za Indijske kompanije poslove dizajna korisničkih interfejsa, kreiranja računarskog koda, a najviše beta-testiranja, što je test finalnog softvera pre njegovog izlaska na svetsko tržište”, objašnjava Miladinović.
Milijardu potencijalnih korisnika
Da i samo domaće tržište u Indiji ima ogroman potencijal za razvoj tehnologije i digitalnih usluga, govori i podatak da je globalni gigant Google samo u jednom krugu investicija (investment round) potrošio neverovatnih deset milijardi dolara. I njihove komšije iz Silikonske doline, Facebook i Amazon, su uložili 6 i 1.3 milijardi dolara. Zbog toga se u gradu Hyderabad razvija ogroman kompleks, nazvan ‘Cyberabad’ u kome već rade ili proširenje planiraju kompanije poput Oraclea, Microsofta, Qualcomma i Accenturea. Finansijski stručjanci sa Wall Streeta navode da ‘će ovo tržište biti najvažnije u narednih deset godina, budući da se Kina nalazi pod nizom sankcija, a jednostavno ne postoji druga država u svetu sa takvim ili sličnim potencijalom rasta’. Takođe, Kina kao odgovor na zapadne sankcije sve češće uvodi restrikcije za američke kompanije, a takvih ograničenja u Indiji nema. Ne treba zaboraviti i da zbog unutrašnje politike, u Kini nema Googlea, Facebooka, YouTubea, ni gotovo svih drugih zapadnih aplikacija, a ne postoje ni naznake da će se ovakva situacija u bliskoj budućnosti promeniti. Kao potpuni kontrast, u Indiji ima preko 300 miliona korisnika Facebooka, i čak 390 miliona korisnika aplikacije za dopisivanje WhatsApp (koja je takođe vlasništvo Facebooka). Uz ovo, više od 220 miliona ljudi u Indiji barem jednom nedeljno gleda YouTube, sa više od 1.2 miliona domaćih kanala i kreatora sadržaja.
Za razliku od Kine, koja u većini slučajeva uslovljava korišćenje domaćeg hardvera i opreme, te kineskih aplikacija i softvera, Indija nema takvih ograničenja. Zbog specifične kulture vezane za filmske i serijske sadržaje, Indija je i najveće svetsko tržište, posle SAD, za on-demand streaming video sadržaja, tj. ‘gledanje na zahtev’. Usluge Netflix, Disney+ i Amazon Prime Video indijsko tržište doživljavaju kao najznačajnije nakon domaćeg tržišta u SAD. Usluga Disney+ sa lokalnim partnerom Hotstar ima preko 43 miliona pretplatnika, a Amazon Prime Video ima oko 17 miliona. Kompanija Reliance Industries, milijardera Mukesha Ambanija, ima dominantnu ulogu preko svoje mobilne platforme JIO, koju mnogi nazivaju i ‘indijskim Amazonom’. JIO je i strateški partner sa kompanijama Google i Facebook, i ima preko 400 miliona pretplatnika – više nego što SAD ima stanovnika.