Aleksandar Vulin ili BIA u službi ‘srpskog sveta’
Građanska opozicija je izbor Vulina na čelo BIA-e oštro kritikovala, tvrdeći da će ta agencija biti zloupotrebljena na sve moguće načine, da će biti neka vrsta KGB-a.
Za njega su Srbi „jedno političko biće“, koji o svemu treba da odlučuju „zajedno u Beogradu, u prestonici svih Srba“. Kada nije izabran za ministra u novoj Vladi Srbije, formiranoj pre nešto više od mesec dana, bezmalo sedam meseci posle izbora, konstatovao je da su za to krivi „stranci“ (misli na Zapad), ali da „’srpski svet’ neće biti pobeđen“. Ponosan je jer je autor ovog pojma, koji je je zapravo kopija političke fraze „ruski svet“, pod kojom je Putinova zemlja izvršila agresiju na nezavisnu Ukrajinu.
Pojam „srpski svet“ nije ništa novo ni po značenju, on zamenjuje iskompromitovanu sintagmu „Velika Srbija“: u pitanju je politika koja zvanično nikada nije napuštena u Beogradu – politika ujedinjenja svih Srba u jednu državu. Samo se čeka „pravi trenutak“. On, elem, ne krije šta je to „srpski svet“, već poziva Zapad da podrži „ujedinjenje Srba“, jer se time „rešavaju problemi na Balkanu“. Jedan je od onih, u Srbiji ne baš retkih političara i javnih ličnosti koji se predstavljaju kao „levičari“, drže na zidu sliku Če Gevare, a istovremeno sprovode ili podržavaju agresivnu ultranacionalističku politiku. Glavni je protagonista čuvene afere „Tetka iz Kanade“: kada nije mogao da objasni odakle mu ogromni novci da kupi luksuzan stan u Beogradu, hladno je i cinično izmislio da mu ga je dala narečena „tetka“.
Za njega je svaka hrvatska vlast, bilo ko da je čini, „ustaška“. I predsednik Crne Gore Milo Đukanović je „ustaša“. „Nema ustaše bez bivšeg Srbina“, reći će sa pozicije ministra unutrašnjih poslova. U Srebrenici se, za njega, nije desio genocid: smatra da je „atentat“ na predsednika Vučića 2015. godine u Potočarima maltene veći zločin od sistematske likvidacije više od osam hiljada Bošnjaka 20 godina pre. Širiće mržnju u regionu kroz skoro svaku izjavu, opoziciju u Srbiji nazivaće pogrdnim imenima, ništa blaži neće biti ni prema zapadnim političarima. Sa druge strane, neće propustiti prliku da iskaže divljenje Aleksandru Vučiću koji, po njemu, „sluša i voli samo Srbiju“ i „ne podleže stranim pritiscima“. Rekao je i da je njegova nova funkcija potvrda da stranci u Srbiji ne odlučuju, već jedino i samo neprikosnoveni Vučić. Mnogi kažu da sve izjave koordiniše sa Vučićem, da mu je beskrajno odan i da se tu krije jedan od segmenata njegov političke moći, koja nikada nije validirana na izborima.
Ruski čovek sa regionalnim zadatkom
Njegovo je ime, naravno, Aleksandar Vulin. Imenovan je netom za direktora Bezbednosno-informativne agencije, a to mesto je – kažu eksperti – mnogo značajnije od bilo kog ministarskog. Ova tajna služba, nikada suštinski reformisana, predstavlja neupitan centar političke i ekonomske moći, bez ikakve civilne kontrole, ne samo u zemlji nego i u regionu. Građanska opozicija je njegov izbor oštro kritikovala, tvrdeći da će pod Vulinom BIA biti zloupotrebljena na sve moguće načine, da će biti neka vrsta KGB-a, da će – mnogo više nego ranije – progoniti i ucenjivati političke protivnike i kritičare režima, gušiti ionako krhku slobodu govora. Kažu čak da će njegov izbor vratiti Srbiju u devedesete, kada je „služba“ organizovala likvidacije Miloševićevih protivnika, a itekako imala udela u ratovima i zločinima na prostoru bvše Jugoslavije. Tvrde takođe da je postavljen po nalogu Rusije. Vulin svoje bliske veze sa Kremljom ne krije, naprotiv često se hvali njima, sastajao se sa mnogim visokim i uticajnim ruskim funkcionerima, i to ne u skladu sa funkcijama koje je obavljao (bio je ministar odbrane, pa ministar unutrašnjih poslova). Moskva se prema njemu odnosi kao prema svom detetu. I tu se krije druga strana njegove moći.
Nekoliko skandala, recimo u Makedoniji (slučaj Živaljević) i Bosni i Hercegovini (recimo, prisustvo operativaca BIA-e na specijalnom zadatku na pomenutoj komemoraciji u Potočarima 2015. godine), potvrđuje da je srbijanska tajna služba aktivna i u susednim zemljama. Nekada se, doduše, njeno prisustvo i preuveličava, ali nikako ne treba odbaciti mogućnost da će se pod Vulinovom kontrolom mnogo aktivnije raditi na realizaciji ideje „srpskog sveta“. Naravno, to neće moći da čini bez Vučićeve dozvole. No, sve je jasnije, kako vreme prolazi, da od ideje „Velike Srbije“, kojoj je bio odan decenijama, nedodirljivi vladar nikada nije ni odustao. Interesantno je da je baš na dan Vulinovog imenovanja Vučić dao izjave koje podsećaju na njegov šešeljevski period, nazivajući političke protivnike „ološem sa dna kace“ i „srpskim kvislinzima“. Istovremeno je i premijera Kosova Aljbina Kurtija proglasio „terorističkim ološem“. Nije isključeno da će Vulinovo postavljanje simbolizovati početak “puta bez povratka”, odnosno dugoočekivanog i savršeno logičnog odustajanja Srbije čak i od pretvornog evropskog puta.
Zapad svakako neće sa odobravanjem gledati na Vulinovu novu funkciju. Tim pre jer je on glavni akter užasne afere: sa pozicije ministra svojevremeno je koordinirao akciju prisluškivanja ruske opozicije u Srbiji, pa je potom snimke dostavio zvaničnoj Moskvi. Zbog toga su, prisetimo se, neki ruski opozicioni lideri uhapšeni kada su se vratili kući.
Loša poruka komšijama
Ekspert za tajne službe i direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović kaže da postavljenje najglasnijeg zagovornika „srpskog sveta“ na čelo važne institucije kakva je BIA – predstavlja jako lošu poruku Srbije susednim državama. On smatra da je „srpski svet“ – „isprana verzija ’Velike Srbije’“ i podseća da je BIA i u prethodnom periodu „pokazala ambicije da ne samo prati šta se dešava u okruženju već da želi i da utiče na političke procese kod suseda“.
„BIA je poslednjih godina značajno uvećala svoj budžet i unapredila resurse, tako da Vulin ima i sredstava i alata da se u praksi pozabavi sprovođenjem ove političke ideje. Ali da li će to odista i učiniti, u kojoj meri, kojim intenzitetom i tempom, koliko će novca u to biti uloženo, neće isključivo zavisiti od njega nego, pre svega, od Vučića. Ta ideja će se ostvarivati u onoj meri u kojoj to odgovara Vučiću i njegovim političkim interesima. Setimo se skandaloznog Predloga zakona o unutrašnjim poslovima, koji je ozbiljno ugrožavao ljudska prava, a kojeg je Vulin hteo da progura. Nesumnjivo je u tome imao podršku Vučića, ali je ovaj na kraju odustao od zakona, taktizirajući, povukao ga je iz procedure. Vulinova slaba politička moć, odnosno minorna politička stranka koju predvodi – jeste i negov ograničavajući faktor. Drugi faktor je, naravno, Moskva. Sprovođenje ideje ’srpskog sveta’ zavisiće i od toga koliko Rusiji u određenom momentu bude odgovarala njena realizacija“, kaže Petrović.
Direktor beogradskog Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi na početku razgovora ukazuje na to da je vrh Srpske napredne stranke u potpunosti ogrezao u kriminal, a da velika doza nepoverenja koja postoji među kriminalnim grupama ozbiljno uznemirava Vučićevu vlast. Stoga je, kaže, iz inostranstva morao da bude vraćen opaki Luka Bojović kako bi se „ustoličio na tron vođe kriminala u Srbiji“.
„Kako je BIA bila i ostala organizacija zadužena za ’prodžekt-menadžment’ kriminalnih radnji, koju nijedna vlast nije uspela u potpunosti da kontroliše, imenovanje Vulina, odnosno čoveka od poverenja koji neće prezati da izlazi iz okvira zakona – logičan je izbor. Bezbednosne službe nikada nisu reformisane i ozbiljna su pretnja po pomirenje u regionu, vladavinu prava, a predstavljaju i podršku visokoj korupciji i organizovanom kriminalu. Vulin je pokazao da je glasnogovornik nacionalističkog Vučića, koji je prikriveni ruski čovek. Bilateralni odnosi Srbije i Hrvatske praktično ne postoje, a možemo očekivati i dalje pogoršanje odnosa s Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Posle nazivanja premijera Kosova Kurtija ’terorističkim ološem’, sasvim je verovatno da će doći do pauze u dijalogu Beograda i Prištine“, kaže Beširi.
Profesor politikologije i aktivista levo-zelene stranke „Zajedno“ Radivoje Jovović takođe smatra da je Vulin „Vučićev glasnogovornik po svim onim pitanjima po kojima sam Vučić ne sme glasno da govori“. Međutim, Jovović ne smatra da njegovo postavljenje za funkciju ima “rad na srpskom svetu”, već pre svega unutrašnjopolitičku logiku.
„Mislim da je ovo postavljenje dvostruko smisleno za režim – ono je i posledica zasićenja političkog društva Vulinovom pojavom, ali i mehanizam da se u narednom periodu očuvaju pozicije režima kroz delovanje jednog dokazanog poslušnika. Vulin je tu da pokriva sve nestabilniju vlast i to može biti loša vest za opozicione segmente društva, jer je reč o čoveku koji ne preza od prekomerne primene sile i drugih izrazito prljavih metoda obračuna. Vulin je, ako ustreba, ’krstaš’ na zadatku“, kaže Jovović.
Moskva pogurala stvar – Evropa nikad dalja
Petrović kaže da je Vulin na čelu BIA-e ozbiljna prepreka na putu Srbije ka EU. Upozorava da iz Evrope već duže dolaze snažne poruke da Srbija treba da se distancira od Putinove Rusije i njegovog režima, a ovim se postavljenjem dodatno pogoršavaju odnosi sa zapadnim zemljama.
„Lako je pretpostaviti da je Moskva umešala prste u ovo. Vulin je čest gost Moskve i sastajao se sa najuticajnijim ljudima Putinovog režima. Treba imati u vidu da Vulin nema političku težinu u Srbiji, da bi svoje pozicije u bezbednosnim strukturama uslovljava podrškom Vučićevoj vlasti. Tako da je logično da je Moskva stvar pogurala. Međutim, ovakva situacija Vučiću može na neki način i da odgovara. Zapadu može da kaže da to nije njegov samostalni izbor i da je bio pod pritiskom Moskve. Sa druge strane, može jednog trenutka i da skloni Vulina, i da to proglasi distanciranjem od Rusije“, kaže Petrović.
Jovović takođe ističe da je Vulin jako loš signal ka EU, ali da su evropske integracije, na žalost, danas manja briga građanima Srbije.
„Vulinovi žbirovi i crnokošuljaši su tu, dok je Brisel daleko. Mislim da režim nije siguran u pravac kojim treba da krene, birajući između dodatne doze autoritarnog i pokušaja plišanog silaska sa vlasti kroz raspodelu odgovornosti na više političkih subjekata, odnosno na delove opozicije. Vulinovo postavljenje je tu kao osiguranje da će se ovi procesi čvrsto držati po kontrolom. Ipak, čak i ako pretpostavimo da će se desiti drugopomenuti pravac, smatram da je reč o neracionalnom čoveku sa istorijom nestabilnosti, što ćemo iskusiti u narednom periodu borbe za slobodno društvo“, kaže Jovović.
Beširi nema nikakvu sumnju: „Bezbednosnim službama u Srbiji od četvrtka direktno upravlja Moskva“.
„Svedočićemo daljem udaljavanju od evropskog puta i zaoštravanju odnosa u zemlji i regionu. Kada evropskim liderima bude jasno da su Vučićeva obećanja ’ludom radovanje’, možemo očekivati i ozbiljnije posledice: ukidanje pomoći, uvođenje viza i čak suspenziju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što bi prouzrokovalo ekonomski krah Srbije i još veće siromaštvo. Dok se drastični potezi EU i dalje izbegavaju, desetine hiljada građana godišnje beži iz Srbije u potrazi za boljim životom. Novi popis pokazuje da za deset godina SNS vlasti u Srbiji bezmalo milion građana manje. To je njihova zaostavština, a da li će nas Vučić ponovo uvesti u rat s regionom, Evropom i svetom, zavisi i od nas! Ćeraćemo se!“, kaže Beširi.