Djeca su najveće žrtve rata u Ukrajini

Ruska agresija na Ukrajinu, nezabeležena na tlu Evrope još od vremena Drugog svetskog rata, dovela je i do globalne ekonomske krize, nestašice energenata i njihove sve veće cene na svetskim berzama. Mnogi analitičari ističu da je agresija i kulminacija sukoba Rusije i Ukrajine, koji traje više od osam godina, a koji je počeo jednostranom aneksijom Krima.

Kao i u svim ratnim sukobima širom sveta, civilno stanovništvo, a ponajviše žene i deca, te najstariji i ljudi sa ozbiljnim oboljenjima su višestruko ugroženi. Opasnost ne preti samo od granata, raketa i metaka, već i od nedostatka osnovnih životnih namirnica, električne energije i lekova.

Kako je Putin ubio Djeda Mraza

Dok se većina mališana širom Evrope raduje dolasku Božića i Nove godine, te poklonima i aktivnostima na snegu sa svojim vršnjacima, deca u Ukrajini imaju potpuno drugačije želje. Gradovi širom Ukrajine velikim delom su bez električne energije već više od mesec dana usled konstantnih ruskih napada na električnu mrežu. Rusija se, nakon gubitka više od 270 letelica – aviona, helikoptera i različitih vrsta dronova domaće proizvodnje, odlučila na nabavku relativno jeftinih dronova “Shahed-136” iz “bratskog” Irana. Kremlj je ove dronove preimenovao u “Geran 2” i koristi ih gotovo isključivo za napad na civilnu infrastrukturu u Ukrajini.

Vlasti u Kijevu navode da je u ruskim napadima do sada uništena gotovo trećina svih transformatora, distributivnih centara i drugih delova električne mreže. Hronični nedostatak električne energije najviše utiče na bolnice i zdravstvene centre, a ponovo su najviše ugroženi najmlađi pacijenti, kao i svi hronični bolesnici.

Ovo nije ni prvi put da se ruska armija fokusira isključivo na civilne mete. Još na samom početku agresije u martu, porodilište u Mariupolju je bilo pogođeno sa tri navođena projektila, uz “opravdanje” da su se u njemu krili ukrajinski vojnici. Tada je ranjeno ili povređeno najmanje 18 pacijentkinja, a svet je obišao snimak povređene trudnice na nosilima, koja je nedelju dana kasnije preminula u bolnici u Kijevu. Druge dve teško ranjene trudnice u ovom napadu su preživele, kao i njihove ćerke.

Stručnjaci ukazuju da ruske snage u Ukrajini krše veći deo i Ženevske konvencije i međunarodnog humanitarnog prava. Do početka agresije na Ukrajinu, zvanični Kremlj se često pozivao na ove konvencije i međunarodne sporazume, kritikujući uglavnom Sjedinjene Američke Države i članice NATO-a.

Od februara ove godine, Rusija je najmanje 42 puta prekršila Ženevsku konvenciju, konkretno član 24, stav jedan, koji glasi: “Zemlje potpisnice se obavezuju da će u slučaju oružanog sukoba preduzeti sve neophodne mere kako bi osigurali da deca ispod 15 godina starosti ne budu direktno ugrožena ili rastavljena od svojih porodica”. Član 38. navodi da “sva deca unutar sukoba imaju preferencijalni tretman kada je u pitanju evakuacija, te dodela hrane i lekova”. I član 50. Ženevske konvencije eksplicitno propisuje da “strana u oružanom sukobu neće ni na koji način uskraćivati deci hranu, medicinsku negu i zaštitu od negativnih efekata ratnih dejstava”.

Putin je, kao dugogodišnji oficir KGB-a, te kasnije i kao premijer i predsednik Ruske Federacije sasvim sigurno upoznat sa ovom konvencijom. Zašto je ona gotovo u potpunosti zanemarena u Ukrajini, ostaje na međunarodnoj zajednici i istoričarima da daju odgovor.

Ugrožena djeca na obje strane fronta

Treba reći i da je rat u Ukrajini pogodio decu na obe strane fronta.

“Mobilisano je više od 200.000 muškaraca”, izjavio je Putin pre mesec dana.

Više od dve trećine njih imaju porodice širom Rusije, a veoma je simptomatično da su prvi bili mobilisani muškarci između 30 i 45 godina starosti, većinom iz ruralnog stanovništva. Takođe, bilo je i izveštaja da su mobilisani mladići bez ikakve vojne obuke, te čak i ljudi u šezdesetim, opet većinom iz ruralnih i slabo razvijenih delova Rusije. Nije moguće ni sa sigurnošću reći koliko je mališana u Rusiji ostalo bez jednog od roditelja – Kremlj od početka dejstava minimizira broj poginulih vojnika, ali je on, prema nekim informacijama iz ruskih diplomatskih krugova, između 37 i 40 hiljada. Zvanični Pentagon, pak, na osnovu svojih obaveštajnih izvora navodi da je brojka daleko viša.

“Sa relativnom sigurnošću možemo reći da je poginulo između 70 i 80 hiljada ruskih vojnika do sada”, naveo je Coin Kahl, zvaničnik Pentagona.

Kao i svim tekućim ratnim sukobima, ove brojke se ne mogu utvrditi sa stoprocentnom sigurnošću. Ipak, prema podacima Ujedinjenih nacija, najmanje 408 dece je poginulo u sukobima, dok ukrajinsko ministarstvo pravde navodi brojku od 437 potvrđenih slučajeva. Međunarodne nevladine organizacije na terenu imaju druge brojke – “Save the Children” navodi da je pređena “crna granica” od 1.000 dece poginule u ratu u Ukrajini: “To je gotovo troje svakog dana”.

Još najmanje 735 dece je teško povređeno, a u pitanju su uglavnom povrede ekstremiteta, očiju i glave. Mnoga od njih nemaju direktan pristup zdravstvenoj nezi, jer je većina medicinskog osoblja uvek “na terenu” ili skoncentrisana na lečenje ranjenih vojnika. Takođe, mnoga od ove dece žive u neuslovnim objektima, bez vode, struje i grejanja.

UN takođe procenjuje da je najmanje 100.000 zgrada, kuća i drugih objekata širom Ukrajine delimično ili značajno oštećeno, te da u njima nema uslova za normalan život. UNICEF navodi da je i najmanje četiri miliona dece u zemlji sada ugroženo siromaštvom, te da oko 1,8 miliona njih sada ima samo jedan obrok u toku dana. Dodatno, 2,8 miliona dece se sada nalazi ispod međunarodno utvrđene “linije siromaštva”.

Sve siromašnija ruska djeca

I deca u Rusiji osećaju posledice rata i velikog broja međunarodnih sankcija uvedenih od februara. Tako se procenjuje da je najmanje 1,1 milion dece u Rusiji “skliznulo” ispod granice siromaštva, mada je ova brojka verovatno i veća. Takođe, najmanje 110.000 dece u Rusiji živi u konstantnom siromaštvu, a rast cena i pogoršanje ekonomske situacije u zemlji će svakako imati i svoj dodatni uticaj.

“Deca sa obe strane fronta trpe posledice, kao i ona u susednim zemljama i širom regiona”, naveo je direktor UNICEF-a za Evropu Asfhan Kan.

U Ukrajini je oštećeno više od 1.700 škola, a 234 njih je potpuno uništeno. Od 17.000 obrazovnih institucija u zemlji, njih oko 3.500 sada ima drugu namenu, uglavnom kao skloništa ili javne kuhinje. Takođe, unutrašnje migracije u zemlji su dostigle svoj vrhunac krajem godine – više od sedam miliona ljudi je promenilo svoje adrese. Pre početka agresije, u Ukrajini je oko 81.000 dece bilo bez roditeljskog staranja i u drugim državnim institucijama, a trenutno nema tačnih podataka o njihovom statusu.

I dok većina dece širom Starog kontinenta razmišljaju o paketićima ispod jelke, novim video igricama ili crtanim filmovima na nekoj od aplikacija, deca sa obe strane rata u Ukrajini imaju druge želje i snove – da prestanu eksplozije i pucnjava, da se postigne bilo kakav mir, te da svoje očeve, braću ili čak deke vide na svojim vratima.