‘Mandella efekat’ i kolektivna lažna sjećanja

Početkom 2008. godine, na internetu su počela da se pojavljuju svedočenja ljudi koji se dobro sećaju crtanih filmova, igračaka i omiljenih slatkiša iz svog detinjstva i mladosti. Problem je bio u tome što se ispostavilo da mnogi od tih proizvoda, filmova ili igračaka nikada nisu zaista ni postojali, ili su bili sasvim drugačiji nego što ih se ljudi sećaju.

Iako se prvih par godina mislilo da su ova “lažna sećanja” jednostavno posledica zaboravnosti pojedinaca tokom dužeg perioda, sa sve većom popularnošću društvenih mreža, koje su povezale stotine miliona ljudi širom sveta, ispostavilo se da ovo nisu izolovani slučajevi – šta više, milioni se sećaju stvari koje nikada nisu postojale, kao i svetskih događaja koji su se drugačije odigrali.

Šta je ‘Mandella efekat’

Drugog avgusta 1980. godine u jutarnjim satima na centralnoj železničkoj stanici u Bolonji u Italiji eksplodirala je bomba, usmrtivši 85 ljudi, i ranivši više od 200. Za ovaj bombaški napad je kasnije osuđeno nekoliko pripadnika neo-fašističke organizacije NAR (Nuclei Armati Rivoluzionari), iako su oni sve vreme negirali svoju umešanost.

Četrdeset godina kasnije, veliki broj Italijana, kao i novinara i reportera koji su u to vreme vreme izveštavali o ovom terorističkom napadu, navode da se jasno sećaju velikog mehaničkog sata na železničkoj stanici koji je bio delimično uništen eksplozijom i bio na trotoaru dok su spasioci pomagali žrtvama. U stvarnosti, časovnik zapravo nikada nije bio oštećen u eksploziji, te se i danas nalazi na obnovljenoj stanici u Bolonji. Anketa sprovedena 2018. je pokazala da se više od 90 odsto ispitanika jasno seća “uništenog časovnika”, te da je on bio jedan od simbola ove tragedije, a psiholozi navode da se radi o slučaju “kolektivnog lažnog sećanja”.

Naime, nekoliko godina nakon tragedije, u ime sećanja, nadležni su sat zaustavili na vreme u kom se eksplozija dogodila. Ovo nije izolovani slučaj – anketa sprovedena u SAD 2015. godine pokazala je da se od 3.000 ispitanika njih više od 2.500 jasno seća da je Nelson Mandella, južnoafrički lider i borac protiv aparthejda preminuo u zatvoru krajem osamdesetih. Neki od ispitanika su čak i naveli da se jasno sećaju njegove sahrane, iz prisustvo velikog broja svetskih zvaničnika.

Mandella je iz zatvora pušten 1990. godine, nakon čega se vratio političkom radu, te je bio predsednik Južne Afrike od 1994. do 1999. Mandella je preminuo 2013. godine, a istraživači i psiholozi su tako slučajeve “kolektivnog lažnog sećanja” nazvali “Mandella efektom”.

Godine 2018. više od 11.000 korisnika sajta Reddit je navelo da se jasno sećaju filma Shazaam iz devedesetih, sa komičarem Eddiem Murphyem u glavnoj ulozi. Takav film nikada nije postojao, ali je postojao film Kazaam, sa košarkašem Shaquilleom O'Neilom kao glavnim protagonistom.

Ni tu nije kraj – gotovo svaki ljubitelj serijala Star Wars može potvrditi da glavni negativac Darth Vader na kraju filma The Empire Strikes Back (Imperija uzvraća udarac) kaže “Luk, ja sam tvoj otac” (Luke, I am your father), iako se u filmu zapravo kaže “Ne, ja sam tvoj otac” (No, i am your father).

Takođe, veliki broj ljudi se seća crtanog lika Mikija Mausa sa pantalonama i tregerima. Miki, zapravo, još od prvog crtanog filma u kome se pojavljuje – Steamboat Willie nikada nije imao tregere. Tvrdnje idu i još dalje, pa mnogi korisnici društvenih mreža navode da se sećaju čokolada ili pića koje su kupovali kao deca, samo što takvi proizvodi nikada nisu postojali. I popularna stona igra Monopol (The Monopoly) je, navodno, na kutiji imala maskotu sa cilindrom i monoklom koji se vozi u automobilu. U stvarnosti, Mr. Monopoly, kako se maskota zove, uvek je predstavljen u trku, i bez monokla.

Lažna sećanja i prava nauka

Psiholozi, sociolozi i drugi stručnjaci već više od dve decenije proučavaju fenomen ‘Mandella efekta’, zapravo – kolektivne paranoje i lažnog sećanja. Naučnici sa Univerziteta u Vašingtonu su sproveli niz testova iz učešće 150 dobrovoljaca, koji su uključivali testove opšte informisanosti, zapažanja, kao i slobodnog pisanja na zadati pojam. U više od polovine slučajeva, ispitanici su drugačije opisivali poznate istorijske događaje, a koji se uče u osnovnoj školi. Takođe, gotovo svi ispitanici su naveli da je Alexander Hamilton, jedan od autora američke Povelje o nezavisnosti, bio i jedan od prvih Predsednika SAD, što nije tačno. Hamilton, sa druge strane, jeste bio prvi američki ministar finansija, od 1789. do 1795. godine. Iako se ovakvi rezultati mogu jednostavno pripisati slabom obrazovanju ispitanika i nepoznavanju istorijskih događaja, od 150 ispitanika, njih čak 112 su bili sa završenim koledžom.

Drugi istraživači smatraju da je “Mandella efekat” zapravo poznati problem u društvenoj nauci, koji se naziva “konstrukcijska hipoteza”. U ovim slučajevima, u vanrednim situacijama u kojima se nalazi čitavo društvo, bilo na teritoriji jednog grada ili cele države, poput ratova, velikih prirodnih katastrofa, i drugih dešavanja koje pogađaju veliki broj ljudi, ljudska psihologija ‘tera’ na prihvatanje ‘najboljeg ishoda’, iako on često nije moguć, ili se zapravo nije ni ostvario. Jedan od najboljih primera su zarobljenici oslobođeni iz nacistički logora nakon završetka Drugog svetskog rata, koji su kasnije redom navodili da su bili zarobljeni u bitkama koje se nikada nisu odigrale.

Veliki broj veterana, učesnika “Dana D” i iskrcavanja saveznika u Normandiji, kasnije je navodilo da se jasno sećaju bitke u dolini Odon u Francuskoj u zimu 1944. godine, iako se bitka zapravo odigrala sredinom jula iste godine. Mnogi od njih su čak i do detalja opisivali sećanja “na prste koji su se lepili za oružje od hladnoće za vreme bitke”, što se teško moglo dogoditi u julu mesecu. Neurolozi imaju drugo objašnjenje za fenomen “lažnih sećanja”. Informacije koje doživljamo kao sećanja o prošlim događajima su “šifrovana” u jednom delu mozga, a čovekova psiha ih “slaže” po redosledu, baš kao na polici sa knjigama. Tokom vremena, neuroni u mozgu, zaduženi za informacije, često “preskaču” delove informacija, ili pogrešne informacije interpretiraju kao prave.

Tako se većina Amerikanaca seća Alexandera Hamiltona “u delu” mozga gde su i sećanja o školskim lekcijama o osnivačima SAD, pa tako i nastaje pogrešno sećanje da je Hamilton bio prvi američki predsednik. Takođe, verovatno je bilo mnogo bitaka nakon ‘Dana D’ koje su se odigrale u zimu, ali nakon više od 70 godina, učesnici se njih (pogrešno) sećaju kao “Bitke kod Odona”.

Modifikacija ranijih informacija

Psiholozi koji se bave kognitivnim istraživanjima navode da i kasnije informacije mogu da “modifikuju” one koje su prethodno primljene. Tako se naše mišljenje o ljudima ili događajima menja tokom vremena, a na osnovu novih informacija koje kasnije saznajemo. Najnovija istraživanja pokazuju i da sugestija ima veoma veliki uticaj na naše poimanje sveta oko nas, kao i prošlih događaja. Ovaj fenomen se naziva “priming”, a naučnici sa Kalifornijskog univerziteta su ga demonstrirali na uzorku od 200 studenata. Kad su studenti ušli u amfiteatar, jedino pitanje je bilo “Da li ste videli žuti automobil na ulazu?”. Svi studenti su odgovorili sa “da”, iako je ispred bio parkiran beli kombi.

Tehnološki stručnjaci takođe smatraju da nije slučajnost da je “Mandella efekat” postao naročito izražen u vreme velike popularnosti interneta i društvenih mreža. Oni ovo opisuju kao “Cunami informacija” (Data Tsunami), jer smo svakoga dana izloženi ogromnoj količinu informacija u raznim oblicima – video, audio i u obliku teksta. Ljudski mozak i psiha danas imaju sve manje vremena da  obrade sve te informacije, te vremenom dolazi i do “lažnih sećanja”.

Zbog toga se, smatraju naučnici, sve manje i sećamo gde smo “pokupili” informacije – da li je to bilo na Facebooku, YouTubeu, aplikaciji sa vestima, televiziji ili radiju u kolima. Ova preopterećenost informacijama vremenom dovodi i do toga da zaboravljamo i događaje koji su se dogodili istog dana. Takođe, ne treba podceniti ni efekat lažnih informacija na društvo u celini.

U uzorku od 20 hiljada vesti i članaka objavljenih na Twitteru u periodu od 2018. do 2021 godine, njih čak 73 odsto je bilo delimično ili u potpunosti – lažno.