Naši podaci i tuđe milijarde

Iako većina korisnika vjeruje da je njihov nalog na mrežama potpuno zaštićen i privatan, naročito ako imaju dobru šifru, to u stvarnosti nije tako.

'Skrojene' i targetirane reklame donose milijarde tehnološkim kompanijama (Reuters)

Iako se, barem na prvi pogled, velike tehnološke kompanije u javnosti predstavljaju kao veliki dobrotvori i altruisti, čiji je cilj dobrobit celog čovečanstva, u najvećem broju slučajeva se radi o klasičnim korporacijama čiji je jedini cilj profit.

Većina velikih kompanija koje proizvode hardver ili softver te razvijaju nove uređaje u isto su vreme i akcionarska društva koja posluju na berzama (publicly traded company), a mnoge od njih zapravo većinu novca zarađuju prodajom svojih patenata. Najveće kompanije, poput Googlea, do najvećeg dela svoje zarade dolaze kroz prikupljanje podataka o svojim korisnicima i njihovu prodaju za reklame.

Besplatne aplikacije nas puno koštaju

Naravno, te reklame direktno targetiraju tačno određeni demografski sloj, a suština uspeha velikog broja internet kompanija se nalazi u mogućnosti da one na pravi način analiziraju navike i potrebe svojih korisnika.

Na osnovu ovog “korisničkog profila” se prodaju oglasi i reklame. Tako korisnici Facebooka ili Instagrama koji prate veliki broj stranica o automobilima te često objavljuju komentare i postove na tu temu videće najveći broj oglasa za auto delove, akcije auto kuća i slično. Sa druge strane, stariji korisnici, kojima društvene mreže služe uglavnom za komunikaciju sa porodicom, dobijaće reklame o kuhinjskim uređajima i proizvodima za domaćinstvo.

Ovo se naziva “društvenim algoritmom” (social algorithm) i na njemu počivaju sve velike društvene mreže, poput Facebooka, Instagrama i TikToka. Iako korisnici imaju generalnu predstavu da oni određuju šta će im se prikazivati na njihovim “zidovima”, zapravo je sav sadržaj “serviran”, i to u tačno određenom redu.

Tako ćete u toku dana na Facebooku videti više vesti, a uveče više muzičkog sadržaja ili zabavnih video klipova. Veoma slično funkcioniše i YouTube – svi video sadržaji koji vam se prikazuju su bazirani na prethodnim klipovima koje ste već gledali, a njegov algoritam može da analizira i aktivnosti korisnika u periodu i od nekoliko godina.

Obrti mjereni u stotinama milijardi dolara

Ovakve “skrojene” i targetirane reklame donose milijarde dolara tehnološkim kompanijama. Procenjuje se da svaki klik ili lajk vredi između tri i pet centi, u zavisnosti od društvene mreže i zemlje u kojoj se korisnik nalazi. Google je vodeća kompanija kada su onlajn oglasi u pitanju, sa obrtom od 134,3 milijardi dolara, od ukupnog obrta od oko 255,72 milijarde dolara u 2021. godini. Za ovu godinu se očekuje rast od osam do 10 odsto, iako je većina zemalja u svetu pogođena recesijom, a samim tim je i globalno trgovina u padu.

Facebook je u poslednje dve godine imao obrt od oglašavanja od oko 84,4 milijarde dolara, a do 2025. godine se očekuje rast oko od pet odsto godišnje. Zanimljivo je i da skoro tri četvrtine online saobraćaja ka ovim mrežama stiže sa mobilnih uređaja – oni su još 2018. godine postali dominanta platforma za korišćenje interneta, u odnosu na sve druge uređaje sa internet konekcijom (stoni računari, laptopovi, tableti i smart televizori).

Kineski TikTok, kao mreža sa daleko najvećim rastom broja korisnika u svetu, zabeležio je obrt od 11,7 milijardi dolara od oglašavanja. Berzanski stručnjaci sa Wall Streeta procenjuju da će TikTok nastaviti da raste i narednih godina te da će do 2025. godine imati obrt od skoro 50 milijardi dolara i gotovo dve milijarde korisnika. Treba dodati i aplikaciju Douyin, koja je zapravo verzija TikToka za kinesko tržište, a koja je ove godine imala obrt od gotovo 20 milijardi dolara.

Iako većina korisnika veruje da je njihov nalog potpuno zaštićen i privatan (naročito ako imaju dobru šifru), to u stvarnosti nije tako. Iako i same kompanije navode da su “podaci u potpunosti sigurni”, oko društvenih mreža postoji čitava industrija manjih kompanija koje prikupljaju naše podatke. One imaju posebno razvijene softvere koji čak i na osnovu javno dostupnih podataka sa društvenih mreža mogu napraviti detaljne profile korisnika. Ovakvi softverom obično rade “on mass scale”, odnosno prikupljaju i analiziraju podatke desetine, pa i stotine miliona korisnika odjednom.

‘Ovo je vaš život na internetu’

Skandal sa kompanijom Cambridge Analytica, koja je bila lider na ovom polju, pokazuje da i same tehnološke kompanije nemaju punu kontrolu nad našim podacima. Ova britanska kompanija je najmanje tri godine prikupljala podatke desetina miliona Facebook korisnika, analizirala ih te rezultate analiza prodavala, uglavnom za potrebe političkog marketing u SAD-u i Velikoj Britaniji. Sam softver se zvao “This is your digital life” (Ovo je vaš život na internetu), a stručnjaci navode da je bio toliko dobar da je koristeći algoritme za veštačku inteligenciju mogao da predvidi i kako će se navike i mišljenja neke osobe menjati u budućnosti.

Neki od otkrivenih detalja o Cambridge Analytica navode i da je postojao drugi softver, koji je pravio psihološke profile ljudi, tačne u oko 80 odsto slučajeva – samo na osnovu njihovih javnih objava. Iako se tačan broj ne zna, smatra se da su prikupljani i analizirani podaci najmanje 83 miliona Facebook korisnika, a verovatno je pravi broj nekoliko puta veći. U fokusu ove sada ugašene kompanije su bili najviše korisnici u SAD-u, iz razloga jer je i ovo tržište za političke oglase i reklame najveće na svetu. Mediji u Velikoj Britaniji navode i da su podaci Cambridge Analytica masovno korišćeni u kampanji za glasanje o Brexitu.

Velike društvene mreže i same prikupljaju veliki broj informacija: imena, brojeve telefona, datum rođenja, lokaciju i bračno stanje. Takođe, ako se koriste kroz aplikacije na smartfonima, one prikupljaju i IP adresu internet konekcije, DIN brojeve (Device Identification Number, jedinstveni broj svakog mobilnog uređaja), pa čak i vrstu konekcije (4G, 5G ili WiFi) i njenu brzinu. Pored ovih “osnovnih” informacija, takođe se prikupljaju i informacije o aktivnostima – šta korisnik “lajkuje”, koliko dugo vremena provodi na stranicama svojih prijatelja ili na drugim stranicama.

Aplikacija TikTok u svojoj “Polisi privatnosti” (Privacy policy), navodi da prikuplja: IP adresu, geo-lokaciju (jedinstvenu lokaciju svakog korisnika), jedinstveni broj uređaja, istoriju pretraživanja, email adresu i broj telefona. Takođe, u ovoj polisi se navodi da se prikupljaju čak i podaci dobijeni kroz “ankete i video izazove” na platformi.

Nalozi sa ‘smanjenom vidljivošću’

I jedina “ozbiljna” društvena mreža, Twitter, godinama je tvrdila da ne prikuplja podatke o svojim korisnicima na masovnoj osnovi. Nakon njenog nedavnog preuzimanja od milijardera Elona Muska  ispostavilo se da stvari stoje dosta drugačije. Korisnici su godinama tvrdili da administratori mreže mogu nekoga da “tajno ukinu” (shadow ban) te da se nakon toga njihovi tvitovi manje pojavljuju ili da uopšte nisu vidljivi većini korisnika bez specifične pretrage.

Sada se ispostavilo da je to, zapravo, tačno te da su mnogi nalozi američkih konzervativaca, ali novinara, aktivista, pa čak i medija širom sveta bili sa “smanjenom vidljivošću”. Takođe, dešavalo se i da veliki broj lažnih naloga (botova) u isto vreme prijavi neki nalog, nakon čega bi on automatski bio ugašen. To je pokrenulo i lavinu kritika u tehnološkoj zajednici, a aktivisti za zaštitu podataka traže od američkih vlasti da Twitter bude kažnjen za ovo “neetičko ponašanje”.

Svakako je jasno da je Twitter na neki način “upravljao” tokom diskusija i narativom na celoj mreži. Tehnološki stručnjaci u Silicijumskoj dolini su početkom decembra pokrenuli i nekoliko internet alata koji omogućavaju da korisnici sami provere da li su “bili ućutkivani” od Twittera.

Izvor: Al Jazeera