Virtuelni univerzum koji malo koga zanima

Novi proizvod Facebooka, koji je trebalo da, prema zamisli pokretača, “radikalno promeni način na koji koristimo naše računare, telefone i internet’ nije zaživeo ni nakon godinu dana od njegovog lansiranja. Štaviše, najveći deo od gotovo tri milijarde aktivnih korisnika ove mreže nije ni čuo za “Metaverse”.

Kompanija je prošle godine čak i promenila ime u Meta, kako bi dodatno naglasila važnost ovog projekta. Iako su akcionari same kompanije, kao i većina krupnih tehnoloških hedge fondova u Silicijumskoj dolini isprva bili veoma optimistični, taj optimizam je nestao nakon samo nekoliko meseci, dok su troškovi projekta vrtoglavo rasli.

Jedan čovjek, jedna kompanija

Mark Zuckerberg, osnivač i CEO Facebooka, a danas kompanije Meta, je dugo vremena bio “zlatni dečak” tehnološkog sveta. Uspeh njegove društvene mreže Facebook, koja je uslovila pojavu i rast drugih sličnih mreža, bio je dotada neviđen u svetu biznisa.

Facebook je za manje od deset godina postojanja prešao put od sobe na univerzitetu Harvard do globalnog džina, koji je obrtao desetine milijardi dolara.

Kupovina aplikacije Instagram, a kasnije i aplikacije WhatsApp, su samo dodatno učvrstile Facebook i Zuckerberga u vrhu globalnih internet kompanija.

Gotovo od samog početka, analitičari su Zuckerberga nazivali “novim Gatesom”, te čak i predviđali da će on postati prvi čovek sa bogatstvom od trilion dolara (što se danas prognozira za drugog tehnološkog magnata, Elona Muska).

Ipak, Facebook je nakon 2017. godine počeo da doživljava veoma usporeni rast novih korisnika – gotovo svako ko je hteo da otvori nalog na Facebooku ili Instagramu je to već bio učinio.

Pad broja novih korisnika je u periodu 2018-2020. pogodio i druge društvene mreže, te ukazao na globalni problem “digitalnog jaza” (digital divide).

Ovaj fenomen u potpunosti prati i ekonomsku mapu sveta – u zemljama i regionima gde vlada izraženo siromaštvo, u ratnim područjima, te izolovanim i slabo razvijenim područjima, korišćenje interneta, a samim tim i društvenih mreža je minimalno ili ono uopšte i ne postoji. Problem je i u tome što u ovakvim regionima sveta živi gotovo tri milijarde ljudi.

Ekonomija nije jedini problem u širenju pristupa internetu. Najbolji primer je Kina, gde su sve zapadne društvene mreže jednostavno zabranjene, tj. njima nije moguće pristupiti sa “kineskog dela” interneta. To se naziva “velikim kineskim informacionim zidom”, iako postoji na desetine domaćih društvenih mreža i aplikacija, poput Weibo, Pin Duo Duo, Douyin, itd.

U Kini nisu zabranjeni samo Facebook, Instagram ili LinkedIn; takođe nisu dostupni ni obična Google pretraga interneta, najveći deo online enciklopedije Wikipedia, YouTube, Twitter, pa čak ni Netflix.

Termin star 30 godina

Sam termin “Metaverse” (meta-univerzum, univerzum podataka) je nastao još 1992. godine u naučno-fantastičnoj seriji Snow Crash. Termin se od tada koristi i u široj naučnoj i tehnološkoj zajednici da opiše “virtuelni, računarski generisani svet”.

Nakon 2000. godine i brzog širenja internet pristupa, mnogi su sam internet nazivali “meta-univerzum”.

Ipak, “mreža svih mreža” ni danas nije jedinstveni “virtuelni svet”, ponajviše zbog drastičnih razlika u načinu pristupa korisnika širom sveta.

Iako više od polovine korisnika interneta, te više od 80 odsto korisnika društvenih mreža, to danas čini putem smartfona ili tableta, razlika u brzini i kvalitetu internet konekcija drastično varira, čak i u visoko razvijenim zemljama poput SAD-a, Kanade ili Japana.

Unutar Evropske unije razlike su još drastičnije. Iako više od 90 odsto domaćinstava u EU ima neki oblik pristupa internetu, u tu brojku se uračunava i mobilni pristup internetu (čak i sa danas zastarelom 3G tehnologijom).

Broj domaćinstava sa veoma brzim internetom (high-speed broadband) je nešto manji od 60 odsto, dok ostali imaju “standardne brzine” (SIB konekcije).

Velike brzine pristupa internetu su neophodne za sledeću generaciju internet usluga, poput videa visoke definicije (UHD), online tržnih centara, i već pomenutog “Metaversea”.

Prednost onima sa dubljim džepom

Iako je ovaj virtuelni svet u osnovi zamišljen kao “digitalna demokratija”, gde svaki od korisnika interneta ima jednak pristup i opcije – bilo da “stiže” sa smartfona, računara ili laptopa – u realnosti ova tehnologija (kao i mnoge druge slične) daje ‘prednost’ onima sa dubljim džepom.

Gotovo polovina opcija u “Metaverseu” zahteva korišćenje naočara i uređaja za virtuelnu realnost (VR). Ovakvi uređaji dalje zahtevaju i računar novije generacije, specifične video akceleratore i grafičke kartice, te već pomenuti high broadband pristup internetu. Analitičari u Silicijumskoj dolini navode da ovakve “uslove” ispunjava manje od polovine domaćinstava u SAD, te daleko manji procenat korisnika širom sveta.

Takođe, velika prepreka je i interoperabilnost raznih aplikacija i softvera za pristup ovom “virtuelnom svetu”. Neki korisnici koriste Android, neki iOS, neki Windows, a neki Linux operativne sisteme.

Iako mnoge tehnologije poput OpenGL, OpenVR i USD (universal scene description) imaju za cilj standardizaciju ovakvih aplikacija, njihov uspeh je i dalje u najbolju ruku polovičan.

Procenjuje se i da je “osnovna” cena pristupa “Metaverseu” u hardveru i softveru 880 dolara, što mnogi korisnici ne mogu ili ne žele da plate kroz kupovinu novih uređaja.

Same akcije krovne kompanije Meta su u ovoj godini u odnosu na prošlu pale za gotovo 70 odsto. Iako su Facebook, Instagram i WhatsApp odvojeni, ovakav drastičan gubitak u poslovanju je rezultirao sa gotovo 11.000 otkaza, najviše u tehnološkom sektoru od kraja devedesetih godina. To je i gotovo 15 odsto svih zaposlenih u Zuckerbergovim kompanijama, a analitičari smatraju da će uskoro doći i do novog talasa otkaza.

Veliki broj inženjera je radio i na razvoju Facebook usluga, a poslednjih godina isključivo na razvoju “Metaversea”.

Troškovi ovih kompanija su u istom periodu porasli za dvadeset odsto, na rekordnih 22,3 milijarde dolara.

U pismu akcionarima, Zuckerberg nije ni pomenuo otkaze velikog broja ljudi, već “restruktuiranje kompanija u jednu celinu”. Samo u četvrtom kvartalu ove godine akcije su pale gotovo 20 odsto.

Usporava li svijet tehnologije?

“Metaverse” nije jedina kompanija koja beleži značajni pad rezultata. Oglasi i reklame, kao srž poslovanja velikog broja kompanija, uključujući tu i Google, beleže dalje usporavanje, koje traje još od 2020. godine i početka pandemije.

Iako je najveći broj ovih kompanija igrao na kartu većeg online prisustva velikog broja korisnika širom sveta, te rad od kuće kao novi standard u poslovanju, finansijska nesigurnost, globalni rast cena energenata i rat u Ukrajini su samo dodatno uticali na nesigurnost na tržištima i berzama, što se odrazilo i na značajan pad oglašavanja, za gotovo 14 odsto u protekloj godini.

Jedini rast beleži oglašavanje na servisu YouTube, koje ima rast za osam odsto. Takođe, marketing agencije širom sveta se sada ne pojavljuju više samo kao posrednici na tržištu, već i kao kompletni autori celih reklamnih paketa, namenjenih pre svega društvenim mrežama.

Uz sve ovo, veoma je upitna i želja korisnika da suštinski promene način na koji koriste internet pretragu, Facebook ili online gledanje filmova.

Korišćenje VR opreme znači i vezanost za računar i manju pokretljivost, a cene samih VR uređaja se kreću od 300 pa sve do 1.500 dolara.

Iako se navodi da “Metaverse” koristi preko 300 miliona ljudi širom sveta, najveći deo njih zapravo koristi popularne igrice i MMO naslove (massive multiplayer online) koji jednim delom koriste “Metaverse” tehnologiju ili zahtevaju posedovanje Facebook naloga za igranje.

Deset odsto ljudi koji su probali “Metaverse” to ne čini više od nekoliko puta, a neki od otpuštenih inženjera navode da čak ni sami zaposleni ne koriste ovaj “virtuelni svet”.

Oni koji ga redovno koriste, imaju zamerke drugačije prirode. Većina navodi da je “grafika na nivou ranih 2000-ih godina”, te da većina igrica na smartfonima izgleda daleko bolje nego “Metaverse”.

Drugi korisnici navode različite probleme sa njihovim VR setovima ili grafičkim karticama. Gotovo svi korisnici se slažu da “Metaverse” deluje nedovršeno, iako je do sada u razvoj uloženo 35 milijardi dolara, sa još dodatnih 55 milijardi dolara u “venture” kapitalu.

U novom video snimku akcionarima i sam Zuckerberg priznaje da će “tranzicija na novu platformu trajati godinama”, te da “mlađi korisnici i dalje najviše koriste platforme kratkih video snimaka, poput TikToka i Instagram Reels”.