Twitter i Meta: Kraj zlatnog doba

Preuzimanje društvene mreže Twitter od najbogatijeg čoveka na svetu Elona Muska pokrenulo je pravi egzodus, kako zaposlenih, tako i investitora i akcionara. Samo u prvoj nedelji rada novog Twittera oglašavanje je palo za dvadesetak odsto, a analitičari očekuju da će ovaj trend samo ubrzati do kraja godine.

Ni drugi džin sveta društvenih mreža, kompanija Meta, koja objedinjuje mreže Facebook, Instagram i WhatsApp, nije uspeo da konsoliduje svoje poslovanje nakon pokretanja potpuno nove mreže Metaverse. Iako se čini da je nezainteresovanost korisnika širom sveta glavni uzrok lošeg stanja u ovim kompanijama, u stvarnosti se u sve umešala i politika, berzanski interesi investitora, kao i sve češći lični animoziteti u Silicijumskoj dolini.

Ptičica vredna milijarde dolara

Iako se u tehnološkim krugovima verovalo da će Musk doneti preko potreban ‘svež vazduh’ i novi način razmišljanja i vođenja kompanije, ispostavilo se da ni ‘novom gazdi’ nije jasno šta zapravo želi sa novom kompanijom.

Osnivač veoma uspešne Tesle, koja proizvodi električna vozila, te pionira u svetu privatnih letova u svemir Space X, Musk je trebalo da za kratko vreme – neki su prognozirali čak i nekoliko nedelja – vrati Twitter svojim korenima, te osigura slobodu govora i iznošenja mišljenja, ma kako ona bila nepopularna.

Ipak, Twitter sada napuštaju i korisnici koji su javne ličnosti, i političari, i stručnjaci širom sveta. Najave da će se verifikacija profila od sada plaćati, u iznosu od oko osam američkih dolara, takođe je razbesnela mnoge korisnike. Plava kvačica pored imena profila je do sada smatrana prestižom, i nekom vrstom podrške (endorsment) same mreže. Iako osam dolara mesečno, ili stotinjak godišnje nije neki veliki izdatak, naročito za komercijalne profile koji imaju milione pratilaca, način na koji je Musk objavio promene doveo je do velikog pada poverenja u kompaniju. Musk je već nekoliko puta najavio i pokretanje servisa baziranog na veštačkoj inteligenciji, koji će biti u stanju da prepozna objave koje sadrže nepoželjan materijal.

Twitter se danas u najširoj javnosti percipira kao mreža koja služi za objave političara, stranaka i kompanija. Donald Trump, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država je bio jedan od najpopularnijih korisnika Twittera, sve dok mu nalog nije bio ukinut prošle godine. “Tek sam dobio ključeve Twittera, slede velike promene”, izjavio je Musk prošle nedelje.

Za ovih nedelju dana, Musk je uspeo da unese paniku ne samo među akcionare svoje nove kompanije, već i među investitore u svoje dve dugogodišnje kompanije, Tesla i Space X. Iako Musk ima kontrolni paket akcija, vlasnici kapitala su zabrinuti zbog (vrlo mogućeg) značajnog pada vrednosti akcija na Wall Streetu. A upravo ova berza i njeni zakoni poslovanja ne vole, i smatraju izuzetno rizičnim, način na koji je Musk preuzeo Twitter.

Višemesečna pravna i sudska bitka je na kraju završena u ime najbogatijeg svetskog ‘zaluđenika’, što nikako ne bi bio slučaj da je u pitanju bila Tesla, koja ima daleko komplikovaniju strukturu investicija. Svojevremeno je, nakon niza tvitova o poslovanju Tesle, a koje je pisao sam Musk, vrednost akcija kompanije pala za više od deset odsto. Šta bi sve Musk mogao da ‘tvitne’ sada kada je vlasnik celog Twittera, investitori ne žele ni da zamišljaju.

Takođe, oglašivači su i jedini pravi izvor svežeg novca za kompaniju koja ima gotovo deset hiljada zaposlenih. Najnoviji krug otkaza je obuhvatio više od dve hiljade ljudi, mada zvanične brojke nisu saopštene. Twitter ima i oko 1500 dodatnih razvojnih inženjera i programera u Aziji, pre svega u Indiji. Otkaze su prvo dobili zaposleni u odeljenjima marketinga i politike poslovanja (trading policy) kao i delovi tima za veštačku inteligenciju (ethical Ai). Izvori unutar Twittera navode i da je otpušten i gotovo celi tim za proveru činjenica i sprečavanje širenja političkih dezinformacija (politics curation team).

A čini se i da je upravo politička klima uticala na pad poverenja u Twitter poslednjih godina. Bivši predsednik Trump je godinama koristio platformu kako za zvanične, tako i za lične objave, česte napade na političke protivnike, te razgovore o njegovom omiljenom sportu – golfu. Iako su njegove objave bile citirane i deljenje desetinama hiljada puta, Trump je pokrenuo i globalni fenomen ‘političkog tvitovanja’, i ubrzo su ga počeli slediti brojni političari širom sveta, pre svega oni sa desnog spektra. Nakon pobede aktuelnog američkog predsednika Bidena, mreža je neuspešno pokušavala da sebe predstavi kao mesto gde se svačije mišljenje vrednuje. Duh ili, bolje rečeno, ptičica su već bili pušteni iz desničarske boce, i povratka nije bilo.

U kakvom je stanju danas Twitter svedoči i domaća zajednica širom regiona. Ogroman broj lažnih naloga (botova) svakodnevno širi političke narative bliske vlastima u Beogradu, Zagrebu ili Sarajevu. Jezik uvreda i omalovažavanja je veoma čest, a još su češći napadi na ličnoj osnovi, naročito među političarima i javnim ličnostima iz regiona. Na ovakav razvoj  događaja na Twitteru je poslednjih par godina upozoravao i Simon Balmain, visoko pozicionirani menadžer zadužen za pravila ponašanja (Communication manager): “Mreža već godinama prolazi kroz periode frustracije i zaposlenih i samih korisnika. Iako smo uveli nova mnogo strožija pravila ponašanja, ona nisu bila dovoljna”, naveo je Balmain, koji se i sam našao među otpuštenima. I dalje nije jasno šta su Muskovi planovi sa kompanijom.

Iako je za nju platio više od 40 milijardi dolara, čini se da on još uvek nema viziju kako će mreža u budućnosti zarađivati novac – i da li će to uopšte biti moguće. Uvođenje plaćanja pretplate od osam dolara mesečno za ‘verifikovane’ naloge, kao i komercijalne i korporativne naloge neće biti dovoljno ako se žele sačuvati investitori. “Otkazi su neophodni, jer se kompanija godinama suočava sa finansijskim izazovima”, napisao je Musk na njegovom profilu, i dodao da je “Twitter već izgubio neke od svojih najvećih oglašivača”. Stručnjaci procenjuju da će otkaze dobiti oko 5000 zaposlenih, što bi bilo više od 50 odsto ukupnog broja. Oko 1300 već otpuštenih su samo dobili email putem  kojih su obavešteni da više nemaju pristup internom softverskom sistemu kompanije, a daljih objašnjenja nije bilo.

Zamor društvenim mrežama

Ni kod ‘komšija’ u Palo Altu nije ništa bolje. Kompanija Meta, vlasnica Facebooka, Instagrama i aplikacije za dopisivanje Whats App takođe je prinuđena na masovne otkaze.

“Ja sam najodgovorniji za ovakvo stanje u kompaniji, kao osnivač i CEO”, naveo je u internom video snimku Mark Zuckerberg. Video se, naravno, ubrzo našao na internetu, jer većina otpuštenih nije imala razumevanja za svog dojučerašnjeg šefa. Nekih 7000 zaposlenih je već dobilo obaveštenje o otkazu, a ukupno će do kraja meseca biti otpušteno više od 11.000 ljudi – i to je samo prvi korak. Ova brojka čini oko 15 odsto ukupnog broja zaposlenih u sve tri divizije kompanije Meta, a takođe će biti smanjeni i spoljni saradnici u drugim povezanim kompanijama za razvoj proizvoda (outsourcing development).

Zuckerberg je, slično Musku, u svom obraćanju zaposlenima naveo “izazove današnjeg tehnološkog tržišta, uticaj globalne pandemije na poslovanje, te izazove poput rata u Ukrajini, koji utiču na generalno poverenje investitora na berzama”.

Stručnjaci, pak, ukazuju na krupne strateške greške, za većinu od kojih je odgovoran sam Zuckerberg. Jedna od najvećih je pokretanje platforme ‘Metaverse’, svojevrsnog digitalnog sveta, koji je trebalo da bude nova generacija ove društvene mreže, te promeni način na koji koristimo internet. Iako najavljivan kao ‘mreža nove generacije’ (Web 3.0), Metaverse od početka gubi novac – preko deset milijardi dolara je uloženo samo u inicijalni razvoj. Uz ovo, Facebook stagnira sa brojem novih korisnika još od 2018. godine. Iako je i dalje mreža sa najvećim ukupnim brojem naloga, većina korisnika mreži pristupa samo par puta dnevno, ili čak jednom u nekoliko dana. Sve veća konkurencija, pre svega u vidu mega-popularnog TikToka, takođe je uticala na broj korisnika Facebooka.

Uz sve ovo, globalno je primetan i fenomen nazvan ‘online fatigue’ – zamor društvenim mrežama. Naime, velika većina dugogodišnjih korisnika oseća sve veći zamor svakodnevnim praćenjem društvenih mreža. Istraživanja pokazuju da gotovo milijardu i trista miliona ljudi širom sveta koristi dve ili više društvenih mreža svakog dana. Ovo izaziva istu vrstu intelektualnog zamora kao i angažovanje na poslu, ili praćenje sportske utakmice. Korisnici sve češće navode i da ‘se osećaju da na mreže idu iz navike, bez posebne želje da objavljuju nove sadržaje’. Facebook će naredne godine praktično zaustaviti i prijem novih članova tima, kako bi se dalje fokusirao na smanjene troškova, koji su premašili 80 milijardi dolara.

Po podacima američke federalne agencije SEC, Meta trenutno ima oko 87.000 zaposlenih unutar SAD-a, i još oko 5000 u drugim povezanim razvojnim timovima širom sveta. Stručnjaci takođe upozoravaju da ovakvi potezi Mete i Twittera mogu dovesti i do ‘tehnološkog cunamija’, gde bi investitori dugoročno bili nesigurni da ulažu u tehnološki sektor, a što bi do 2025. godine moglo da dovede do ukupnih gubitaka od preko 350 milijardi dolara.