Sejšeli – kad zdrav okean nestane, nestat ćemo i mi

Sejšeli su za mnoge pravi eden. Beli pesak, granitne stene razbacane po okeanu boje najčistijeg persijskog tirkiza. Građani Sejšela izgradili su snažnu vezu sa prirodom, odgovorno je čuvajući na svim svojim ostrvima. Sejšeli pripadaju Malim ostrvskim zemaljama u razvoju (SIDS), grupi od 58 zemalja, koje se suočavaju sa jedinstvenim socijalnim, ekonomskim i ekološkim teškoćama, poput globalnog rasta nivoa mora, što može da poveća eroziju, opasnost od poplava i razarajućih olujnih vetrova.

Danny Faure, bivši predsednik Sejšela i direktor Danny Faure Fondacije, koja pomaže lokalne, ali i globalne zajednice, hvatajući se u koštac sa postojećim izazovima da bi se izborili za održivu i zdravu planetu kako za današnje, tako i za buduće generacije je pre tri godine održao govor na dubini od 124 metara pozivajući na zaštitu okeana, jer je zdrav okean “ključan za opstanak čovečanstva”.

Plava ekonomija

Koncept Plave ekonomije vezan je za održivo korišćenje okeanskih resursa za ekonomski rast, uz očuvanje zdravlja ekosistema. Gospodin Faure, s kojim smo razgovarali o ovoj temi, kaže da se koncept Plave ekonomije odnosi na pun potencijal koji naši okeani mogu da nam ponude.

“To je dugoročna strategija koja se generalno odnosi na optimizaciju potencijala okeana, kroz aktivnosti vezane za okeane, čiji je cilj podsticanje ekonomskog razvoja na održiv način bez ugrožavanja ekološkog integriteta prirodnog okruženje”, kaže Faure i naglašava važnost očuvanja najveće livade morske trave koja okružuje ostrva Sejšela.

“Ove livade su jedan od najvrednijih ekosistema u okeanu. Između ostalih funkcija, morska trava je stanište za mnoge morske vrste, i deluje kao filter za sedimente koji potiču iz kopnenih izvora, koji bi se inače taložili na koralnim grebenima izazivajući mulj. Morska trava je takođe jedan od najefikasnijih odvoda ugljenika. Međutim, da bismo održali temperaturu okeana na normalnom i optimalnom nivou, ključno je da usporimo porast atmosferske temperature. Ovo se može postići jedino smanjenjem emisije gasova staklene bašte, što bi posledično usporilo klimatske promene, a moguće je samo ako najveći emiteri gasova staklene bašte smanje svoje emisije i istovremeno više ulažu u obnovljive izvore energije”, kaže Faure.

Zagađenje plastikom predstavlja jednu od najvećih poznatih pretnji okeanu. Predviđa se da će do 2050. godine okeani imati više plastike nego ribe po težini. Faure ističe da je zagađenje plastikom globalni problem:

“Kao mala ostrvska država u razvoju, mi nemamo mnogo sredstava da uložimo u rešavanje ovog problema. Okean je najviše pogođen plastičnim zagađenjem koje završava duž naših obala i potiče uglavnom iz drugih delova sveta. Nažalost, i dalje smo svedoci štetnog uticaja plastičnog zagađenja na zdravlje korala i na vrste životinja kod kojih izaziva teške povrede, pa čak i smrt, kao rezultat konzumiranja, zaplitanja i davljenja.”

Vlada Sejšela je prepoznala globalno zagrevanje kao jedan od najvećih problema i zaštitila je preko 30 odsto svoje obale zabranivši komercijalni ribolov i eksploataciju minerala, kako bi omogućila ekosistemu da se malo oporavi. Faure napominje da je važno da se posveti jednaka, ako ne i veća pažnja otvorenim morima i područjima izvan nacionalne nadležnosti.

“Zaštićena područja treba odrediti kako u oblastima unutar nacionalne nadležnosti, tako i na otvorenom moru”, kaže.

Faure upozorava da klimatske promene predstavljaju izazov za opstanak čovečanstva. On smatra da je to globalni problem koji utiče na zavisnost čovečanstva od stanja u kojem se prirodna sredina u kojoj živimo nalazi.

“Male ostrvske države u razvoju, kao što su Sejšeli, ostaju među najugroženijim i snose najveći teret klimatskih promena. Nauka i istraživanja o klimatskim promenama predviđaju da će prirodne katastrofe nastaviti da se dešavaju, i u nekim slučajevima mogu da se pogoršaju i postanu intenzivnije. Klima kontroliše mnoge cikluse i utiče na negativne reakcije prirodnog okruženja. Ovakvi scenariji su još jedan dokaz da smo direktno doprineli destabilizaciji klime.”

Biti posvećen očuvanju

Faure takođe smatra da i druge vlade treba da inspirišu svoje građane kako bi svi postali posvećeni očuvanju. “Ne postoji bolji način da se našim narodima usadi osećaj hitnosti nego kroz ciljane pristupe u obrazovanju naše omladine. Jasno je da su ova pitanja razlog za zabrinutost mladih, jer na njihovu budućnost direktno utiče naše nedelovanje. Sejšeli su započeli program edukacije jedne generacije koji je do sada doneo novi način razmišljanja među našim ljudima, način koji vrednuje očuvanje prirode i radi na očuvanju našeg prirodnog nasleđa. Globalno, lideri moraju da motivišu i inspirišu svoje građane da se uključe i posvete cilju. Status quo, prazne reči i nečinjenje više se ne mogu ponavljati.”

Danny Faure predviđa mnoge izazove za sadašnju i buduću generaciju Sejšela.

“Naše obale, ekosistemi i ekonomija nastavljaju da budu pogođeni klimatskim promenama. Budućnost malih ostrvskih država u razvoju i drugih priobalnih i ranjivih država zavisi od zajedničkih napora drugih zemalja u rešavanju pitanja klimatskih promena. U ovom trenutku verbalne obaveze jače su od globalnih akcija, a to mora da se promeni,” zaključuje Faure.