Kuda ide ‘srpski svet’?

U novoj vladi Srbije nema Aleksandra Vulina i postavljaju se dva pitanja: koji su razlozi njegovog izostanka i šta će biti sa doktrinom ‘srpskog sveta’?

Čim su objavljena imena ljudi koji će sačinjavati novi kabinet Ane Brnabić javnost je primijetila da nedostaje 'agilni' Vulin, čovjek za kojeg su nezavisni analitičari političkih zbivanja u Srbiji i regiji tvrdili da iznosi stavove srpskih vlasti, koje sam Vučić, zbog delikatnoti funkcije, ipak ne smije (Tanjug)

Formirana je nova srbijanska vlada, ministri su u skupštini položili zakletvu, a cijelu svečanost nadgledao je predsjednik zemlje Aleksandar Vučić. I da baš njegovom odlukom iz novog saziva srpske vlade nije „uklonjen“ jedan od najprepoznatljivijih ministara u starom sazivu, Aleksandar Vulin, ovaj bi događaj bio samo još jedno u nizu produženje vladavine Srpske napredne stranke.

Čim su objavljena imena ljudi koji će sačinjavati novi kabinet Ane Brnabić, javnost je primijetila da nedostaje „agilni“ Vulin, čovjek za kojeg su nezavisni analitičari političkih zbivanja u Srbiji i regiji tvrdili da iznosi stavove srpskih vlasti, koje sam Vučić, zbog delikatnosti funkcije, ipak, ne smije.

I dok se u javnosti još uvijek spekuliše koji su razlozi Vulinovog izostavljanja već se povela debata da li se Vučić pod pritiskom zapada „odrekao zlatoustog ministra“, koji je otvoreno širio rusofiliju i zagovarao ideje „srpskog sveta“.

Hoće li Vulin biti novi direktor BIA-e?

Za jedan dio analitičara u Srbiji ovaj Vučićev potez samo je „fatamorgana“, posebice ako se pokažu istinita nagađanja da je za Vulina sačuvano mjesto direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Tu su informaciju u javnost „pustili“ tabloidni mediji u Srbiji, a ako se ta informacija pokaže tačnom, kaže srpski pisac Filip David, onda će, samo naizgled, odbačeni Vulin ostati jako utjecajna ličnost u srpskoj politici i društvu. S druge strane, moguće je i da se Vučić na ovakav potez odlučio jer je ponašanje bivšeg ministra vojske i policije „jako iritiralo“ zapadne zvaničnike.

„To se ovde uveliko govori i informacije koje do nas stižu preko tabloida, koji su uvek bili dobro obavešteni, jer su prvi dobivali informacije, on ide za direktora BIA, ali videćemo da li je to tačno u danima koji dolaze. Mislim da je razlog što Vulin stvarno iritira svojim tumačenjima onoga što govori Vučić i opšte je poznato da je Vulin glasnogovornik Vučićev. Ono što Vučić ne može, sa svoje predsedničke pozicije, da kaže jasno to je do sada Vulin uvek davao objašnjenja, koja su iritirala međunarodnu zajednicu i možda su ti zahtevi bili jaki i nije mogao Vučić da preko toga pređe pa je samo pomerio Vulina na jedno mesto, ako je to tačno. Moramo uvek sa rezervom da govorimo jer nije zvanično saopšteno. Ako je tačno da ide za direktora BIA to znači da će i dalje biti vrlo uticajan jer znamo šta znači BIA u našem društvu i koja je njena uloga“, kaže David.

Politički analitičar Dušan Janjić vjeruje, s druge strane, kako je Vulinovo izostavljanje iz nove srbijanske vlade signal da „Vučić menja politički kurs“, a da je, sada već odlazeći ministar srpske policije, „pomeren“ sa svoje funkcije zbog neskrivenog ispoljavanja rusofilskih osjećanja.

„Ako je u pitanju Vulin, on nije jedini ministar kojeg nema u novoj vladi, a i za njega se vezuje taj dodatak proruski, ruski čovek i zagovornik ideja srpskog sveta i svega onoga što smisli propaganda u Moskvi. Njega nema trenutno u vladi i to može, i trebalo bi, da znači da više neće moći iz vlade da širi te svoje ideje, a samim i tim se smanjuje i uticaj tih ideja, jer mnogi građani Srbije su to prihvatali verujući da je to u potpunoj koordinaciji sa Vučićem“, kaže Janjić.

Pomjeranje kursa zemlje

Janjić posljednje Vučićeve kadrovske rokade vidi kao nastojanje srpskog predsjednika da umanji utjecaj „ruske struje“ u vlasti i ojača proevropske snage, posebice u vladi. U vladi više nema i još nekih ljudi koji su samo deklarativno bili proevropski orijenisani, ali su po rezultatima svog rada bili upravo suprotno.

„Tako da bi mogli reći da ova vlada pokazuje tendenciju i da taj deo koji isturen prema Evropskoj uniji ojača ljudima koji mogu da vode energetiku; finansiranje energetike na neki novi način bez repova i bez dodatne saradnje sa Kinom i Rusijom. Činjenica je da je prvi put, ni u Đinđićevo doba nije postojalo, osnovano ministarstvo za evropske integracije“.

Janjić kaže kako je „Vučić napravio prelaznu vladu“ s kojom pokušava promjeniti smjer u kojem se Srbija kreće, od Rusije i Kine prema Evropskoj uniji.

„Vučić pokušava da taj brod koji je vodio navodno neutralno, navodno vojno neutralno, a u suštini proruski i antizapadno da ga sada, što se kaže, okrene, ali bura je velika a brod je bušan tako da on mora taj manevar da radi očigledno i da radi postepeno i da mu je zato omugućeno da ima ovu prelaznu vladu“, kaže Janjić.

I pitanje doktrine „srpskog sveta“ sada je došlo pod znak pitanja, barem u analizama onih koji taj ideološko-državni koncept povezuju sa djelovanjem Aleksandra Vulina. Filip David je uvjeren kako se od te ideje „ne odustaje“ makar su u posljednje vrijeme neke druge teme više u fokusu Vučićeve političke agende.

Srbija se približava trenutku donošenja ‘sudbonosnih odluka’

„Ne bih rekao da se odustaje od srpskog sveta, mada se u poslednje vreme ne govori mnogo o tome. Govori se, zapravo, više o osnivanju neke nove političke partije koja bi trebalo da objedini sve one koji su lojalni Vučiću pošto u SNS-u očevidno ima razmimoilaženja o tome kako će se postaviti SNS i Srbija u budućnosti obzirom na to da međunarodna zajednica zahteva uvođenja sankcija Rusiji i to mora da se pripremi na određeni način. Mislim da će tu biti verovatno nekih unutrašnjih previranja u samom SNS-u, i već ih ima, i da je to ono što je ključno“, kaže David.

A da je ideja „srpskog sveta“, ipak, stavljena u drugi plan, pojašnjava David, pokazuje ponašanje Aleksandra Vučića, koji u posljednje vrijeme sve više govori o približavanju trenutka kada će Srbija morati donijeti „sudbonosne odluke”.

„Ne odustaje se i mislim da tu, u ovom trenutku, nema nikakve značajnih promena. Mada, u poslednje vreme, Vučić na konferencijama za štampu i svojim izjavama nagoveštava i govori da Srbiju čekaju vrlo teški dani kada mora doneti neke sudbonosne odluke, a to se može odnositi na dve stvari; to je eventualno dogovor oko Kosova, prijem u UN, a pitanje je šta će zauzvrat Srbija dobiti, i drugo – uvođenje sankcija Rusiji. To su dve stvari oko kojih se srpska politika mora odlučiti u narednim danima“, zaključuje David.

Izvor: Al Jazeera