Rusi i Ukrajinci zajedno u Srbiji protiv Putina i agresije na Ukrajinu

Beogradske demonstracije, na kojima su zajedno Rusi, Bjelorusi i Ukrajinci izražavali političke stavove, pokazuju kako u Srbiji postoji značajan otpor režimu ruskog predsjednika.

U Srbiju su doputovali Rusi koji su nedavno počeli javno i transparentno pokazivati svoje političke afilijacije (Reuters)

Malo je ko očekivao, posebice vrh srbijanske vlasti, da će se u njihovoj zemlji, u glavnom gradu Beogradu, organizirati demonstracije protiv Vladimira Putina i ruske agresije na Ukrajinu. I dok je srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić svo vrijeme od izbijanja agresije uspijevao lavirati između interesnog prijateljstva s Rusijom i navodne opredijeljenosti evropskim vrijednostima i porodici evropskih zemalja, sada se suočio s fenomen kojeg svakako nije očekivao.

U zemlju su, u proteklih pola godine, doputovali Rusi koji su nedavno počeli javno i transparentno pokazivati svoje političke afilijacije. Na nedavno odražnim demonstracijama u Beogradu su se okupili Rusi, Bjelorusi i Ukrajinici, koji dijele iste političke svjetonazore – svi se oni protive Putinovom režimu i ruskoj agresiji na Ukrajinu.

‘Putin nije brat, Putin je rat’

Uz antiratne zastave i koreografiju koja je nedvosmisleno govorila da su okupljeni izričito protiv politike koju provodi Putin, najupečatljiviji su bili transparenti s natpisima “Putin nije brat, Putin je rat”, “Niko ne napada Rusiju, zašto je mobilizacija?”, “Ne ratnom ludilu”…

Da je stanje u srbijanskom društvu drugačije od onoga kako ga pretstavljaju korifeji Vučićeve vlasti posvjedočio je i politički analitičar Dušan Janjić, koji je ustvrdio da su demostracije možda bile male obimom, ali velike značajem.

“Obim je mali, značaj demonstracija je veliki. Ako pogledamo strukturu i oragnizatore, to su par nevladinih organizacija, jer za razliku od 90-tih, kada je postojao snažan mirovni porket u civilnom sektoru u Srbiji, on sada ne postoji. To što je ostalo od civilnog sektora pod kontrolom je vlasti, ali ima nekoliko nevladinih organizacija koji ‘drže vatru’. To je prva loša poruka za vlasti iz Srbije, da im sada preti opasnost od sopstvenog proizvoda, jer imaju civilno društvo spremno da ih podrži čak i u ratu“, kaže Janjić.

Ono što je posebno interesantno, uočava Janjić, jeste činjenica da se na anti-Putinovskim demonstracijama povećava broj Rusa koji izražavaju protivljenje njegovoj agresorskoj politici. Relativno imućni, dobro povezani i okrenuti privatnim inicijativama, ti ljudi su spremni ulagati kapital u Srbiju, ali samo pod jednim uslovom – ako se zemlja pokaže kao jasno opredjeljena protiv Putinove politike, što vlastodršce u Srbiji stavlja pred novu vrstu dileme, pojašnjava Janjić.

Janjić: Ovdje je ne dolaze ‘putinovski’ Rusi

“Druga struktura učesnika su ljudi iz Ukrajine i novina je ljudi iz Rusije. Sada se povećao broj ljudi iz Rusije i Belorusije i taj neki broj od 100 ili 200 ljudi je to. Oni su protiv rata i protiv Putinove politike, zato su i pobegli. Javnost Srbije to ne prepoznaje, to prepoznaju da je bezbednosno dobro, jer nije bilo incidanata, ali to je veliki izazov za politiku Vlade Srbije i ona mora i po tom pitanju da se opredeli. Ti ljudi su došli ovde da bi pobegli od rata i Putina i ako neko želi da napravi firmu neće u zemlji koja je proputinovska. Zato se ovde uzimaju određeni boravci na mesec ili šest meseca, i to su ljudi sa sopstvenim novcem i ljudi koji mogu da zarađuju i stručnjaci iz drugih disciplina“, pojašnjava Janjić.

Važno je shvatiti, naglašava Janjić, da je struktura onih Rusa koji sada dolaze u Srbiju bitno drugačije od onoga kako se zamišlja “prosečni Rus u Srbiji“. Njihov finansijski beckground dobar je potencijal za “razvoj srpskih poslovnih prilika“, ali kako će se oni “ponašati“ u Srbiji najviše zavisi od stava srbijanskih vlasti prema Putionovoj politici.

“Taj će se broj povećavati, jer ne dolaze ‘putinovski’ Rusi, oni su tu došli da preregistruju neke firme i u Beogradu raste broj Rusa, njih je verovatno par hiljada, finansijski su osposobljeni i videćemo za pola godine da li će otići iz Srbije ili ostati. To zavisi o odnosu prema ratu i Putinovoj politici“, kaže Janjić.

Kakav odnos srbijansko društvo ima prema ratu u Ukrajnini pitanje je na koje mnogi žele znati odgovor, ali on svo vrijeme od početka agresije na Ukrajinu izmiče, jer istraživanja javnog mnijenja i nema, barem nema onih nezavisnih i slobodnih, kaže Janjić.

Svi čekaju da se ‘opredijeli’ Aleksandar Vučić

“Moram konstatovati vrlo čudnu činjenicu, da nema istraživanja javnog mnenja. I ako se radi, nema podataka u javnosti. Najveća kuća ne radi istraživanja. Što se tiče drugih istraživačkih kuća koje su formirane posredno ili neposredno od SNS-a [vladajuća Srpska napredna stranka], od njih ništa ne očekujem. Verovatno se rade istraživanja, ali ih nema u javnosti. Mogu govoriti iz sopstvenih analiza i mislim da većina ljudi u Srbiji ne bi podržala rat. U tome je tajna aktiviranja srpske desnice, uskoro [Vojislava] Šešelja, [Srpske pravoslavne] crkve, litija… da u suštini treba obrnuti javno mnenje, da bude spremno progutati rat ako je to iz interesa i ljubavi sa Rusijom.“

I pored svih, jasno vidljivih mahinacija, Janjić kaže da je većinski osjećaj onaj protiv rata.

“Mislim da je većinsko osećanje protiv rata, da ljudi imaju sopstvena sećanja na rat i izbeglištva. To sećanje, s druge strane, suzdržava ljude da krenu protiv Rusije, jer Rusija je pod sankcijama i to stvara neku vrstu solidarnosti. Jako je teško reći koja će strana prevagnuti, sve je opet u rukama politike i Aleksandra Vučića, a kada se on opredeli i javnost će se opredeliti. A Vučić ima razloga da se opredeli za bilo koju od dvije strane“, konstatra Janjić.

Izvor: Al Jazeera