Mobilizacija se ‘okrenula’ i direktno udarila na Putina

Ubrzano pripajanje Rusiji četiri ukrajinske regije 30. septembra (Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje), koje ruska vojska ne kontroliše u potpunosti, povećalo je nervozu i strah u ruskom društvu, koje se prošle sedmice iznenada suočilo sa “delimičnom vojnom mobilizacijom”. Ruski građani i dalje nisu dovoljno informisani o njenom razmeru, pravilima i kriterijumima. Iako vlasti smatraju da su objavile detaljne informacije, u javnosti vlada nerazumevanje kako će se stvari dalje razvijati i hoće li njihovi najbliži biti uvučeni u rat koji je pokrenut 24. februara 2022. godine kao “tajna specijalna operacija”, bez javnih rasprava i obaveštavanja.

Iako je u ovoj fazi planirana mobilizacija “samo” 300.000 rezervista (odnosno, jedan odsto mobilizacionog potencijala), u predsedničkoj uredbi po tom pitanju nisu navedena nikakva ograničenja. Poznato je da je Ministarstvo odbrane dobilo veoma široka ovlaštenja u vezi sa regrutacijom. Ruski mediji pominju brojku od milion ili čak 1,2 miliona ljudi za koje se pretpostavlja da će biti poslati na front. To se ne može potpuno isključiti, jer samo u Sankt Peterburgu, prema zvaničnim podacima, pozive dobilo više od 80.000 rezervista.

Nezadovoljstvo odlukom Kremlja sve primjetnije

Mobilizacija, za sada, izgleda prilično haotično, a odvija se u pozadini ruskih neuspeha u sukobu, kako na istoku, tako i na jugu Ukrajine. Kod Limana u Donbasu opkoljeno je nekoliko hiljada ruskih vojnika, i to usred moskovskog slavlja povodom aneksije četiri ukrajinske regije.

Ni jedno pitanje koje se direktno tiče miliona građana nije izazvalo toliki interes i kontroverze poslednih decenija. Jedan od razloga je da gotovo niko ne smatra mobilizaciju delimičnom, već masovnom, i to se prkosi sa slikom “uspešne i ograničene” operacije koju je Kremlj nametao od početka rata preko državnih medija. Kako bi objasnili brojne nedoslednosti i neuspehe, propagandisti guraju tezu da smo “u ratu sa kolektivnim Zapadom” ili NATO-om. U suprotnom, nemoguće je objasniti zašto je “svemoćnoj” Rusiji uopšte potrebna mobilizacija.

Nezadovoljstvo odlukom Kremlja je sve primetnije. Radi se ne samo o brojnim napadima na urede za regrutaciju i uličnim protestima (koji u Rusiji u svakom slučaju ne mogu biti masovni, zbog oštrih zakona i progona opozicije). Najnovija anketa nezavisnog Levada centra pokazala je da je rejting predsednika Vladimira Putina pao za pet poena u odnosu na prethodno istraživanje. Ovo je drugi najveći pad podrške koji je šef Kremlja doživeo u poslednjih 20 godina. Putinove poteze trenutno odobrava 77 odsto građana, dok je u poslednih tri meseca podrška bila na nivou 83 odsto.

U vojsku i na front šalju bolesne, invalide, šizofrenike

Putin je pozvao da se hitno isprave sve greške tokom delimične mobilizacije. Ali, na društvenim mrežama i u medijima i dalje se pojavljuju izveštaji o pozivima onima koji nisu služili vojsku te osobama sa teškim bolestima i roditeljima sa više dece. Vlasti obećavaju brz povratak kući “pogrešno mobilisanim”, ali količina “grešaka” dovodi posmatrače do zaključka da je mobilizacija jako loše pripremljena i odvija se bez obzira na zdrav razum. Neki pitaju kako je uopšte moguće da u državi sa nekoliko miliona aktivnih pripadnika snaga sigurnosti, koji redovno prolaze fizičku obuku, poziv dobije neko ko je služio vojsku pre 20 godina, oboleli od AIDS-ae, invalid ili šizofreničar? U regionu Burjatija 70 očeva sa četvoro ili više dece moglo da završi na ratištu, ali nakon “provere podataka” pušteni su kući.

Dok jedni rezervisti poslušno odlaze u rat, gotovo bez pripreme, drugi beže iz Rusije, protestuju ili se kriju kod prijatelja, pa čak i po šumama. Neki pojedinci napadaju urede za regrutaciju, rizikujući do 20 godina zatvora, kao što je 25-godišnji Ruslan Zinjin. A neko je spreman da izvrši samoubistvo kako ne bi morao ubijati druge.

“Svi smo postali taoci jednog manijaka”, piše u oproštajnoj poruci 27-godišnjeg repera Walkie (Ivan Petunjin) iz Krasnodara.

Do sada iz Rusije pobjeglo oko 300.000 ljudi

Rusko društvo je često optuživano za masovnu podršku rata protiv Ukrajine, a sve dosadašnje ankete pokazuju da većina odobrava “specijalnu vojnu operaciju”. Međutim, sociologija u autoritarnoj Rusiji, čiji su vlasti uložile milijarde u ratnu propagandu, ne može da pruži tačnu sliku. U isto vreme postoje brojne indicije da Rusi nisu toliko zainteresovani za rat. Do sada nije bilo masovnih skupova za podršku vojne operacije, niti skupova u znak sećanja na poginule vojnike. Iza akcija ove vrste, ako do njih dođe, stoje same vlasti, koje vrše pritisak na radnike budžetskih organizacija i studente. Da ne govorimo o masovnom egzodusu potencijalnih regruta. Po procenama, oko 300.000 Rusa napustilo je zemlju otkako je najavljena mobilizacija.

U tom kontekstu zanimljivi su podaci o popularnim upitima na internetu. Tokom sedmice u kojoj je najavljena mobilizacija korisnici ruskog pretraživača Yandex su šest puta češće nego sedmicu ranije tražili načine da napuste Rusiju i sedam puta češće tražili informacije o protestima. Prema objavljenoj statistici, upiti za izbegavanje mobilizacije ukucani su više od pola miliona puta. Od 19. do 25. septembra reč “protest” ukucana je na Yandexu 261.000 puta, što je skoro dvostruko više nego neposredno nakon invazije na Ukrajinu. Reč “mobilizacija” pretražena je više od 33 miliona puta, dok fraza “protiv mobilizacije” više od 265.000 puta. Čini se da se percepcija rata u ruskom društvu dosta razlikuje od “patriotske” slike koju namaće televizija pod kontrolom Kremlja.

U strahu od represije, siromaštva i zatvaranja granica, Rusi masovno napuštaju zemlju od početka rata. Zvanična retorika na njihov račun zvuči preteće, kao što je, naprimer, izjava predsednika Državne dume Vjačeslava Volodina o “izdajnicima koji su otišli u tople zemlje”. Treba priznati da nisu baš sve destinacije tople i ugodne za život osobe sa pasošem zemlje agresora. Izbor pravca zavisi, pre svega, od ličnih dokumenata i finansijskih mogućnosti. Haotična mobilizacija izazvala je novi val migracije, koji je praćen žestokim rasparavama, brojnim incidentima, pa čak i humanitarnom katastrofom na rusko-gruzijskoj granici.

Raste potražnja stanova u susjednim zemljama

Broj Rusa koji dolaze u Evropsku uniju porastao je tokom protekle sedmice više od 30 odsto u odnosu na prethodnu, navodi granična agencija EU Frontex. Masovan priliv Rusa zabiležen je ovih dana u većini zemalja bivšeg SSSR-a. Prema analizi tržista nekretnina, tokom jedne sedmice, od 21. do 27. septembra, potražnja za stanovima u Kazahstanu porasla je 32 puta u odnosu na prethodnu. Popularnost sličnih upita u Tadžikistanu je porasla 22 puta, a u Kirgistanu 15 puta.

Za razliku od većine zemalja bivšeg SSSR-a, koje su dobro poznate delu ruskih turista i migranata, ove azijske države prilično su nepoznate. Svih godina nakon raspada SSSR-a stanovništvo iz Centralne Azije dolazilo je u Rusiju zbog posla. Sada se stvari menjaju. Egzotični talas migracija postao je, između ostalog, povod za viceve i šale, poput one da su ruska imena previše kompikovana za izgovor, a ruski taksisti ne poznaju dobro azijske gradove.

“Koliko su mudri i velikodušni narodi Kazahstana, Centralne Azije i Južnog Kavkaza u odnosu na ljude iz zemlje, gde su ih tretirali kao ‘crnce’. Može se samo diviti njihovom gostoprimstvu prema bahatom ‘starijem bratu’. Svi smo dužni Jermenima, Kazasima, Kirgizima, Gruzijcima, Uzbecima i Mongolima”, napisao je na svom Facebook profilu istoričar Vasilij Žarkov.

Mobilizacija zbunjuje i zabrinjava poslodavce

Mobilizacija bez jasnih pravila i rokova te masovni egzodus stanovništva zadali su novi udarac ruskoj ekonomiji, kažu analitičari. Rusija i dalje gubi stručnjake, dok ekonomska očekivanja postaju sve negativnija. Novi odliv IT-kadrova u bliskoj budućnosti mogao bi biti dva do tri puta veći nego u proleće ove godine.

Međutim, Rusija je već pogođena međunarodnim sankcijama, odsečena od svetskog finansijskog sistema, izgubila je zapadne tehnologije i preferencije u trgovini. Mobilizacija, u kojoj skoro svaki radnik u svakom trenutku može biti poslan u rat, zbunjuje poslodavce. Ovih dana mnoge kompanije traže odgodu regrutacije za svoje zaposlene, ali najčešće ne uspevaju. U takvim okolnostima gotovo je nemoguće dobiti novi kredit ili pokrenuti biznis, pa i planirati bilo koju aktivnost.

Vlasti su krenule putem nesrazmerno velike mobilizacije stanovništva u udaljenim područjima, ruralnim sredinama i malim gradovima. Poznati su brojni slučajevi na Dalekom istoku, u Burjatiji ili Jakutiji, kada se gotovo polovina muške populacije nekih sela dovodi na zborna mesta.

Je li počelo ‘konačno odbrojavanje Putinove ere’?

“To znači da će ionako slaba lokalna ekonomija biti na rubu kolapsa; hiljade porodica će ostati bez prihoda, a mali biznis jednostavno nestati”, smatra ekonomista Vladislav Inozemcev.

Pre mobilizacije se moglo reći da će ruski bruto domaći proizvod (BDP) ove godine pasti za četiri do pet odsto, a sada prognoza pada od 10 odsto izgleda previše optimističnom, navodi ovaj analitičar. Za njega i brojne druge posmatrače počelo je “konačno odbrojavanje Putinove ere”.

Kada je Putin pokrenuo rat u Ukrajini, mnogi su na njega gledali kao na očajnog vođu, koji je izgubio sposobnost da komunicira sa svetom. Protekle sedmice zadali su nove udarce – povlačenje ruskih trupa, najava delimične mobilizacije, rastuće sumnje da je Rusija sposobna da dobije ovaj rat. Sve ovo nameće pitanje da li je ruska elita spremna da ide do kraja, zajedno sa šefom Kremlja? Sada su stvari otišle predaleko i to Putina čini mnogo ranjivijim, smatra politikolog Tatjana Stanovaja.