Albanski i srpski đaci u Bujanovcu ponovo pod istim krovom

Iako neće zajedno sjedeti u istim klupama, početak drugog polugodišta mogao bi označiti još jedan korak u približavanju mladih iz dvije dominantne etničke zajednice na jugu Srbije.

Odluku da mladi Srbi drugo polugodište provedu zajedno sa albanskim drugarima naišla je na nepodijeljene simpatije u Bujanovcu

Posle više od pola veka srpski i albanski đaci u multietničkom Bujanovcu naći će se pod istim krovom. Iako neće zajedno sedeti u klupama, početak drugog polugođa 24. januara mogao bi označiti još jedan korak u približavanju mladih iz dve dominantne etničke zajednice u ovom gradu na jugu Srbije, neposredno uz granicu sa Kosovom, koji se i dalje oporavlja od oružanih sukoba 2000/01. godine.

Zbog renoviranja, učenici viših razreda Osnovne škole „Branko Radičević“, u kojoj se nastava odvija na srpskom jeziku, tokom drugog polugođa koristiće učionice i ostale prostorije Srednje škole „Sezai Suroi“, koju na svom jeziku pohađaju njihovi stariji albanski drugovi.

„Vrata naše škole su širom otvorena, a deca i kolege nastavnici su dobrodošli“, izjavio je Zejni Fejzulahu, direktor srednje škole.

Roditelji i direktor „Brankove“ škole, Nenad Tasić oberučke su prihvatili ovaj poziv na samom kraju 2021.

„Za đake iz okolnih sela će biti organizovan prevoz do same škole, dok će se deca iz Bujanovca sa razrednim starešinama ili dežurnim nastavnicima okupljati na gradskom trgu odakle će svi zajedno u školu“, kaže Tasić.

Tako će bar biti u početku, jer mnoga srpska deca ne znaju tačnu lokaciju škole.

Prelazak u drugu školu postao neophodan

Prvobitno je bilo planirano da se renoviranje OŠ „Branko Radičević“ izvede parcijalno, tako da se nastava odvija u jednom delu škole, a radovi u drugom, ali se zbog obima rekonstrukcije od toga odustalo, pa je dislokacija đaka i nastavnika postala neophodna.

U samom gradu, uz dve pomenute škole, postoje i srednja „Sveti Sava“ na srpskom, kao i osnovna „Naim Frašeri“ u kojem se nastava odvija na albanskom jeziku.

Jedina prosvetna ustanova koju zajednički, svako na svom jeziku, pohađaju Srbi i Albanci je Ekonomski fakultet iz Subotice Univerziteta u Novom Sadu, koji je 2011. otvorio odeljenje, jedno zaista moderno zdanje u Bujanovcu.

Mladi Bujanovca su i do sada počeli da grade mostove koje je neko drugi, ne u njihovo ime, porušio pre više od dve decenije kada je na jugu Srbije novembra 2000. došlo do šestomesečnih oružanih sukoba između pobunjenih Albanaca i državnih snaga bezbednosti, okončanih uz posredovanje NATO-a.

Ako tome dodamo ekonomsku nerazvijenost, migraciju mladih, nezaposlenost i još uvek prisutnu zatvorenost etničkih grupa unutar svojih zajednica, činjenica da su mladi Albanci i Srbi počeli da sarađuju, te da će se uskoro naći pod krovom iste školske zgrade, uliva nadu u bolje sutra ovog napaćenog regiona.

Poštovanje različitosti i prevazilaženje stereotipa

Mladi bujanovački srednjoškolci, Bljendina Hiseni i Bogdan Matić, učenici četvrtog razreda škola “Sezai Suroi” i “Sveti Sava”, aktivisti i predsednici đačkih parlamenata, primer su međusobne dobre saradnje, poštovanja različitosti i prevazilaženja stereotipa koji prate multietničku zajednicu.

„Sarađujemo od početka školske godine. Najpre je ta saradnje krenula preko nevladinih organizacija, da bi se danas proširila kroz formalnu instituciju kakav je đački parlament. I nije samo puka priča o saradnji, već je zaista podignuta na jedan viši nivo. U prilog tome govori i niz akcija zajednički organizovanih i realizovanih“, kaže Bogdan Matić.

„Imamo veliki broj uspešno realizovanih školskih projekata, uz podršku naših profesora. Naša škola je za saradnju ne samo sa ’Svetosavcima’ već i sa drugim srpskim školama“, dodaje Bljendina.

Ponosno ističu da su krajem 2021. zajedno nabavili na stotine novogodišnjih paketića za svoje drugove slabijeg imovnog stanja, zajedno učestvuju u projektima javnog zagovaranja, medijske pismenosti i debatnim klubovima, a kao najvažniju aktivnost izdvajaju onu za Dan mira i poruke koje su poslali čitavoj zajednici.

„Ako mi, učenici, sarađujemo i razumemo se, ne vidim razlog zašto političari ili pojedinci ne bi učili od nas i prevazišli razlike i terete prošlosti. U 21. veku je nedopustivo da budemo otuđeni. Kao deo lokalne zajednice upućeni smo jedni na druge, i samo zajedničkim radom i delovanjem možemo da učinimo našu zajednicu boljom“, kaže Bogdan.

„Stavili smo akcenat na rešavanju problema međusobnom saradnjom, razgovorom bez mržnje, ili bilo čega drugog na štetu omladine“, dodaje Bljendina.

Oboje se slažu da bi političari mogli biti umereniji u svojim izjavama i da ne remete mir u Bujanovcu, već da neguju jedinstvo i saradnju na svim nivoima vlasti.

Nepodijeljene simpatije u Bujanovcu

Odluku da mladi Srbi drugo polugođe provedu zajedno sa albanskim drugarima, ne računajući izuzetke vođene besmislenom nacionalističkom retorikom, naišla je na nepodeljene simpatije u Bujanovcu.

Privrednik Nedžat Behluli, vlasnik lokalne TV Spektri na albanskom jeziku, poslao je duboko emotivnu poruku.

„Nije se mogla desiti lepša vest od ove za kraj godine. Pozdravljam odluku i lično ću se potruditi da ovo promovišem u svim medijima regiona. Deca srpske nacionalnosti u Školi ‘Sezai Suroi’ će se osećati kao kod kuće. To su i naša deca, i lično ću im pružiti svu potrebnu pomoć. Neka Bog čuva našu decu bez obzira koje su nacionalnosti ili vere“, kaže Behluli, dodajući da je mladima „preko glave“ politike i podela.

Novinarka lokalnog portala Bujanovačke Dragana Stošić objašnjava da u svom radu nije primetila da „omladina ima problem sa polarizacijom i etničkom pripadnošću“.

„Čini se da su mladi možda malo i ljuti što im se od strane starijih, rekla bih, nameće taj teret prošlosti o netrpeljivosti između Srba i Albanaca, što je 20 godina od završetka sukoba besmisleno. To što će Srbi ići u albansku školu u istom gradu je prilika da se još više poradi na umanjenju razlika, gubljenju predrasuda i stereotipa. Ovo je domaći zadatak, ispit za sve: nastavnike, pedagoške radnike, ali i roditelje, jer će imati priliku da kroz svoj primer deci pokažu vrednosti po kojima je Bujanovac i poznat, a to su zajedništvo, uvažavanje različitosti, ljubav i poštovanje“, navodi Stošić.

Prema svedočenjima, do kraja 60-ih godina prošlog veka, u Bujanovcu su i Srbi i Albanci zajedno pohađali školu na srpskom jeziku, da bi nakon toga Albanci dobili obrazovanje na maternjem.

Početkom devedesetih, u Školi „Sezai Suroi“ koja se tada zvala „Mihajlo Pupin“, umesto vesele dečije graje, čitavu deceniju odjekivao je bat vojničkih čizama jer je država školske objekte ustupila vojnom garnizonu, koji se odatle odselio tek nakon demokratskih promena u Srbiji 2000. godine, nakon čega je škola dobila novu, modernu zgradu.

Uvidjeli neophodnost školovanja odavno

Prema svedočenju hroničara Bujanovca Džahida Ramadanija, penzionisanog profesora srpskohrvatskog jezika, početak obrazovanja u varoši seže do Otomanske imperije i polovine 19. veka, kada su lokalni trgovci i zanatlije uvideli neophodnost školovanja svojih potomaka.

Prema Ramadaniju, koji se poziva na istorijske izvore, srpska škola u Bujanovcu, sa izvesnim prekidima, postoji od 1847, a bez prekida, menjajući samo objekte, radi od 1889.

Nažalost, do danas nije realizovana ideja iz 2003. godine o izgradnji škole koju bi zajedno pohađali Srbi i Albanci, svako na svom jeziku, na engleskom ili po sopstvenom izboru.

Iako su tadašnje srpske vlasti o tome postigle sporazum sa nekoliko međunarodnih organizacija spremnih da podrže projekat, do realizacije nikada nije došlo delom zbog administrativnih problema, ali više zbog otpora lokalne političke elite i dela nacionalno ostrašćenih pojedinaca iz obe zajednice.

Bilo bi lepo da boravak srpskih đaka u albanskoj školi bude pelcer da se sva deca u ovom gradu u bliskoj budućnosti nađu pod istim krovom.

Izvor: Al Jazeera

Pregled vijesti, tema, mišljenja, blogova sa Balkana i iz svijeta u samo jednom kliku
Pročitajte sada