Jesu li vijetnamski radnici zaboravljeni, a priča namjerno diskreditovana?

Osim što su radnici iz Vijetnama prebačeni u malo uslovniji smještaj, ni na koji drugi način nisu u boljem položaju od ustanovljenog na početku razotkrivanja slučaja, ukazuju nevladini aktivisti.

Vijetnamske radnike raseljavaju po okolnim selima, a u barakama u kojima su prvobitno bili ostalo ih je još 50-ak (Ustupljeno Al Jazeeri)

Nehumani uslovi u kojima su živeli radnici iz Vijetnama, angažovani na gradilištu kineske kompanije Linglong u Zrenjaninu, razotkriveni su u novembru prošle godine. O tome je prva izvestila Ivana Gordić Perc, novinarka Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE). Javnost se preko noći uzburkala.

Organizacije ASTRA, koja se bori protiv trgovine ljudima, i Inicijativa za socijalna i ekonomska pitanja A11, prve su ukazale na to da vijetnamski radnici praktično imaju status robova, tražeći hitnu reakciju nadležnih institucija. Od dana kada se saznalo za probleme vijetnamskih radnika, Zrenjaninski socijalni forum i Društveni centar “Oktobar” iz Beograda svakodnevno prikupljaju solidarnu pomoć, ukazujući da se svuda u svetu položaj radnika urušava. Lokalno udruženje Zrenjaninska akcija se takođe uključilo, pre svega akcijom prikupljanja tople odeće i obuće za ljude koji su živeli u barakama sa betonskim podom, bez grejanja, uz nedovoljnu količinu hrane i tople vode.

Epilog udružene akcije slobodnih medija i aktivista bio je ohrabrujuć: jedan deo Vijetnamaca je prebačen u hotel Kaštel Ečka, drugi u zgradu Pen Farm, u kojoj su već boravili kineski radnici, dok je njih pedesetak ostalo u barakama čiju je upotrebu zrenjaninska policija zabranila.

Nakon toga, interesovanje javnosti za ovaj slučaj očiglednog kršenja ljudskih prava naglo je splasnulo.

“U startu je bilo jasno da će zbog političke konotacije i predugog trajanja razrešenja ove situacije, doći do osipanja i slabljenja kapaciteta organizacija i nezavisnih aktivista koji su se uključili u ovaj slučaj”, kaže Hristina Piskulidis iz organizacije ASTRA, koja je nastavila sa pružanjem podrške radnicima iz Vijetnama. “Pretpostavljamo da su toga bili svesni i odgovorni iz institucija, koji su sve svoje reakcije usporili do maksimuma, kako bi se priča skrajnula, a u međuvremenu izjavama pojedinih funkcionera i diskreditovala”.

Aktivista udruženja Zrenjaninska akcija Mišo Živanov ukazuje da vijetnamske radnike raseljavaju po okolnim selima, s tim da ih je u barakama ostalo još 50-ak.

Nevladine organizacije su nastavile sa pružanjem podrške radnicima iz Vijetnama (Ustupljeno Al Jazeeri)

“Mi ih obilazimo i dostavljamo prikupljenu hranu, toplu odeću i obuću, jorgane i ćebad jer, iako su u uslovnijem smeštaju od prethodnog, nemaju grejanje. Mada zvanično slobodni, očigledno je da imaju zabranu kontaktiranja sa bilo kime. Da stvar bude još gora, u Ečkoj smo mi – aktivisti, doživeli verbalni napad meštana koji žive u kući preko puta Vijetnamaca. To samo govori o dominantnoj političkoj dimenziji ove situacije jer smo kasnije saznali da je reč o pristalicama Srpske napredne stranke”, navodi Živanov.

Iako je kapija otvorena, iz straha ne napuštaju prostor

Na osnovu poseta i online kontakata, tim organizacije ASTRA je zaključio da osim što su radnici prebačeni u malo uslovniji smeštaj, ni na koji drugi način nisu u boljem položaju od ustanovljenog na početku razotkrivanja slučaja.

“Osim što im i dalje nedostaje hrane, čiste vode, zimske garderobe i prekrivki, zastrašeni su, pod nadzorom i ne smeju samovoljno da napuštaju smeštaj. Čak iako je kapija otvorena, oni iz straha ne napuštaju taj prostor, što je uobičajeno ponašanje eksploatisanih, zastrašenih i ucenjenih osoba”, navodi Piskulidis. “Naročito zabrinjavaju informacije, dobijene od radnika, da menadžment ne zbrinjava povređene i obolele radnike, da čak i kad bi poziv hitnoj pomoći stigao sa strane, od nekog ko nije direktno uključen u poslovanje Linglonga ili firme koja je angažovala radnike, pitanje je da li bi hitna pomoć mogla da uđe u fabrički krug ili smeštaj.

Njene navode potvrđuje i Ivana Gordić Perc, novinarka koja aktivno prati razvoj situacije sa vijetnamskim radnicima.

“Radnici se prebacuju sa jednog mesta na drugo. Svaka grupa ima svoga ‘šefa’ koji vodi računa da se niko ne pobuni. Znamo za nekoliko ljudi koji skoro tri meseca ne rade, ali ne mogu da odu kući ni nakon što se Vijetnam otvorio, spreman da ih primi u skladu sa svojim epidemiološkim merama. Nekima je bilo traženo da, iako ne rade, sami plate nemale troškove povratka kući. Naravno da oni to nisu u mogućnosti, a na kraju krajeva, poslodavac je obavezan da te troškove plati”.

Strategija zastrašivanja se sprovodi i nad novinarima koji izveštavaju o ovom slučaju. Gordić Perc ukazuje da na Facebook-pijaci vidi krajnje neprijatne komentare na svoj račun.

“Ono što me zaista povređuje je da ti ljudi neće da vide da je situacija u kojoj su se našli vijetnamski radnici izvesna i za njih, i za njihovu decu. Kriviti novinare samo zato što ukazuju na problem je polusvesno zatvaranje očiju. Žao mi je što nismo uspeli da naučimo lekciju o čovečnosti i zajedništvu koju su nam pokazali Vijetnamci”.

Odgovori u kojima se ništa ne kaže

ASTRA je u drugoj polovini decembra, pored svih ostalih dopisa upućenih institucijama, uputila i zahtev za pružanje adekvatne zdravstvene nege, omogućavanje identifikacije i obezbeđivanje povratka kući radnicima koji to žele. Ovaj zahtev upućen je Kancelariji za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima, Policijskoj upravi Zrenjanin, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Inspekciji rada, Službi hitne medicinske pomoći i Zaštitniku građana.

“Dobili smo svega nekoliko odgovora koji samo potvrđuju da je država usavršila nov metod odgovaranja u kome ništa ne kaže, a ipak odgovori. ‘Radimo na slučaju, zvaćemo ako nam bude bila potrebna pomoć’, najčešća je forma odgovora”, kaže Pikulidis.

“Tužno je da zaposleni u Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima, instituciji koja je osnovana sa namenom identifikacije žrtava, redovno primaju plate iz budžeta poreskih obveznika, a da se za dva i po meseca nisu udostojili da obave razgovore sa radnicima. Stručnom radniku koji je prvi dan izašao na teren i video katastrofalnu situaciju, zabranjeno je da komunicira sa organizacijom ASTRA o ovom slučaju. Onda čuđenju zašto se državnim organima niko ne obraća za pomoć, zapravo nema mesta”.

Izostanak reakcije države – i na nacionalnom, i na lokalnom nivou – imao je za cilj zataškavanje cele situacije, smatra Gordić Perc. Prvo su sklonjeni najglasniji radnici, zatim je počelo njihovo preseljavanje sa jednog na drugo mesto, a sada je, u prisustvu nadzornika, “sve u redu”.

“Ono što je dobro je da su organizacije civilnog društva preuzele ulogu institucija, tako da će bar neke od sudbina tih prevarenih ljudi biti zabeležene. Zvaničnih zabeleški svakako nemamo, niti su institucije voljne da nam odgovore. Ako nema zvaničnih zabeleški, nema ni slučaja. Ako nema slučaja, nesmetano se nastavlja sa investicijom. Čini mi se da se polako vraćamo na početak, s tim da nam je sada znatno otežan pristup informacijama”.

Klupko se tek počelo razmotavati

Aleksandar Matković, naučni saradnik na Institutu ekonomskih nauka u Beogradu i spoljni saradnik pri Centru za kineske studije na Univerzitetu Oksford, napisao je rad o slučaju 750 Vijetnamaca u Zrenjaninu, u kojem je rekonstruisao proces njihovog dolaska od Vijetnama do gradilišta Linglonga.

“Da bih saznao tačan broj radnika iz Vijetnama, kontaktirao sam Nacionalnu službu za zapošljavanje. Odgovor sam dobio tek nakon što sam uputio zvanični zahtev za dobijanje informacije od javnog značaja. Saznao sam da je svega 176 od 750 vijetnamskih radnika dobilo radnu dozvolu. Takvo stanje stvari znači da je većina tih radnika ovde nelegalno angažovana i objašnjava zašto se njima na terenu uskraćuje medicinska pomoć”, navodi Matković.

Većina vijetnamskih radnika je prilikom dolaska u Srbiju posedovala vizu tipa D. Tom vrstom vize im je bio odobren isključivo ulazak, ne i rad u Srbiji.

“Sa Tarom Rukeci iz Zrenjaninskog socijalnog foruma sam obilazio lokacije na kojima se sada nalaze Vijetnamci”, priča Matković. “Primetili smo da ih često prebacuju sa jedne na drugu lokaciju, što otvara pitanje da li su oni uopšte prijavljeni sa boravištem u Srbiji. Zbog toga smo Tara i ja informaciju o malom broju izdatih radnih dozvola prosledili ministru građevinarstva Tomislavu Momiroviću, Policijskoj upravi Zrenjanin, Sektoru za vanredne situacije, inspekciji za rad i zaštitniku građana. To su ustanove koje su zadužene da kontrolišu radne dozvole. Od njihove reakcije zavisi šta ćemo dalje raditi, ali cilj nam je svakako da se utvrdi lanac odgovornosti. Ukoliko se ispostavi da je u ovom slučaju vlast upletena, pa čak i na način pasivnog odobravanja, sve ranije iznete tvrdnje da je sve u redu, da je reč o najkontrolisanijem gradilištu u Srbiji, biće laž”.

Snižavanjem cijene rada, uz pandemiju i već statistički dokazano siromaštvo, vlast je dovela i domaće radništvo u vrlo nezavidan položaj (Ustupljeno Al Jazeeri)

Matković smatra da je klupko, izazvano stavom naše vlade da se ovde ne dešava ništa loše, tek počelo da se razmotava.

“Izgleda da u Srbiji postoji ogroman problem oko tretmana radničke klase uopšte. Važan podatak je da je Nacionalna služba za zapošljavanje 2021. godine izdala radne dozvole za 23.663 strana radnika, dok je taj broj u 2020. i 2019. bio duplo manji. Očigledno je Srbija počela da uvozi radnu snagu. Tim snižavanjem cene rada, uz pandemiju korone i već statistički dokazano siromaštvo, vlast je dovela domaće radništvo u vrlo nezavidan položaj”, kaže Matković i poziva na solidarnost sa svim radnicima, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.

“Vijetnamci su pokazali hrabrost kada je njih 500 štrajkovalo, izborili su se za koliko toliko bolje uslove. Po meni to je dovoljno da sa njima sarađujemo i naučimo nešto od njih, jer pod ovim režimom to čeka i naše radnike”.

Slučaj stigao do EU i UN-a

ASTRA je uložila ogroman napor da ovaj slučaj ne ostane u okvirima Srbije, već da se o njemu diskutuje u Evropskom parlamentu, kao i da specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija budu obavešteni o dešavanjima u Srbiji.

Na sednici Evropskog parlamenta 16. decembra 2021. razmatrao se nacrt rezolucije o “prisilnom radu” u Linglongu i ekološkim protestima, na osnovu predloga liberala, koji su podržali socijaldemokrate i zeleni. Nakon debatnog dela poslanici Evropskog parlamenta usvojili su Rezoluciju o ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava u Srbiji, kojom se, između ostalog, izražava velika zabrinutost zbog navodnog prinudnog rada, kršenja ljudskih prava i potencijalne trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije oko 500 vijetnamskih radnika u kineskoj fabrici Linglong u Zrenjaninu. Vlasti u Srbiji pozivaju da “pažljivo istraže slučaj” i osiguraju poštovanje osnovnih ljudskih prava, naročito radnih prava u fabrici, kao i da predoče zaključke istrage Evropskoj uniji i krivce pozovu na odgovornost.

Rezolucijom se traži da Srbija dopusti organizacijama civilnog društva slobodan i nesmetan pristup fabrici Linglonga u Zrenjaninu i smeštaju vijetnamskih radnika, zvaničnicima EU i drugih međunarodnih organizacija, dok se Delegacija EU u Srbiji poziva da prati ove procese i sudbinu 500 radnika iz Vijetnama.

Takođe, izražava se zabrinutost zbog problema korupcije i vladavine prava u oblasti životne sredine, opšteg manjka transparentnosti i procena uticaja infrastrukturnih projekata na društvo i životnu sredinu, kako onih koji se finansiraju zajmovima i investicijama iz Kine, tako i multinacionalnih korporacija, “kao što je Rio Tinto”.

Povezali se sa vijetnamskim organizacijama

“Ostaje da se vidi u kojoj će meri ova Rezolucija podstaći nadležne institucije u Srbiji da reaguju i ispitaju šta se zaista dešava u kineskoj kompaniji koja je angažovala strane radnike na izgradnji Linglonga. Za sada, prva reakcija je stigla iz Ministarstva unutrašnjih poslova i u njoj se, između ostalog, navodi da se ‘poslanici Evropskog parlamenta u svojim zemljama ne pitaju ništa, zato svoje frustracije hoće da leče na Srbiji’. Politika srpske Vlade po ovom pitanju očigledno se nastavlja“, zaključuje Piskulidis.

Osim što je slučaj predočila Evropskom parlamentu, ASTRA je uspela da se poveže sa vijetnamskim organizacijama koje se bave borbom protiv trgovine ljudima ili trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije. To su organizacije koje bi mogle da olakšaju povratak onim vijetnamskim radnicima koji žele da se vrate kući, tako što bi na svom jeziku dobili informacije koje se tiču prava i mogućnosti koje im stoje na raspolaganju.

Najnovija aktivnost organizacije ASTRA povodom slučaja vijetnamskih radnika je slanje dopisa Ministarstvu spoljnih poslova i Ambasadi Republike Srbije u Indoneziji, ukazujući na povećan broj zloupotrebe i eksploatacije radnika iz zemalja Dalekog istoka, od kojih veliki broj stiže u Srbiju na osnovu radne vize izdate od strane predstavništva Republike Srbije u Džakarti.

Izvor: Al Jazeera