Kosovska bitka ruske diplomatije

Moskva je izgubila svoje glavne poluge u kosovskoj krizi, ali nedvosmisleno se svrstava na stranu Beograda, koji je krenuo putem demonstracije vojnih simbola.

Ruske vlasti očigledno nisu izdale naredbu o blokiranju prijelaza na sjeveru Kosova, ali na svoj način Moskva je doprinijela povećanju straha i napetosti (EPA)

Ruska diplomatija aktivno prati razvoj nove krize u odnosima Srbije i Kosova zbog registarskih tablica i blokade dva ključna prelaza – Brnjak i Jarinje na severu Kosova. Moskva nastoji da bude u stalnom kontaktu sa srbijanskim vlastima, a naglasak u zvaničnim ruskim izjavama stavljen je na opasnost od “destruktivnog scenarija koji preti celom regionu”.

Dok pojedini ruski mediji opisuju mračnu sliku mogućeg sukoba, ruske vlasti koriste novu priliku za povećanje uticaja na situaciju oko Kosova. Međutim, set alata kojim Rusija raspolaže je veoma ograničen.

Kao i u prethodnim krizama oko Kosova u poslednjih godina, mirovni napori Moskve nisu usklađeni s izjavama i koracima Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Ovih dana rusko Ministarstvo spoljnih poslova pojačalo je antizapadnu i antialbansku retoriku. Ruska diplomatija se fokusira prvenstveno na ilegalnost kosovske države i nezakonitost postupanja kosovskih vlasti. Svu odgovornost za nastalu krizu Moskva prebacuje na kosovske vlasti, te na zemlje NATO -a i EU, koje smatra “pokroviteljima” kosovskih Albanaca.

Iako su SAD, NATO i EU, koja posreduje u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, u više navrata pozivali obe strane na smirivanje tenzija, Moskva je više puta optužila zapadne zemlje za nedelovanje i nedostatak snažnog pritiska. Ruske vlasti smatraju da postupci Prištine ne nailaze na odgovarajuću ocenu niti ukor. Uprkos svim apelima, Srbi na severu Kosova i dalje blokiraju granične prelaze Jarinje i Brnjak, a na terenu su specijalne jedinice kosovske policije.

Nikako bez vojnih simbola

Retorika Moskve iz dana u dan postaje sve dramatičnija. Rusija (mada bez dovoljno činjenica i dokaza) tvrdi kako situacija na severu Kosova kreće ka otvorenom sukobu te etničkom čišćenju.

U prvi plan deeskalacije Moskva stavlja formiranje Zajednice srpskih opština, u skladu sa Briselskim sporazumom, koju blokira Priština. U isto vreme politički lideri na Kosovu i u Albaniji smatraju kako  se destabilizacija na Balkanu vrši “pod uticajem Rusije”.

Ruske vlasti očigledno nisu izdale naredbu o blokiranju prelaza na severu Kosova, ali na svoj način Moskva je doprinela povećanju straha i napetosti. To se prvenstveno odnosi na odluku ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Bocan-Harčenka da, zajedno sa ministrom odbrane Srbije Nebojšom Stefanovićem i načelnikom Generalštaba Milanom Mojsilovićem, poseti srpske snage koje se nalaze u stanju povišene borbene pripravnosti na pravcu ka graničnom prelazu Jarinje.

Iako su formalno ruski predstavnici hteli da se “uvere u aktuelnu situaciju”, ovo je bila jasna poruka o svrstavanju na stranu srbijanskih vlasti koji su krenuli putem demonstracije vojnih simbola. Ruski mediji među brojnim izveštajima o situaciji oko Kosova preneli su informacije o nadletanju borbenih aviona, “kupljenih od Rusije”, prostora kod administrativne granice s Kosovom.

Teško je reći da li Rusija zapravo veruje da svojim prisustvom “vojnim manevrima” Aleksandra Vučića štiti srpsku zajednicu na severu Kosova ili samo pokušava da izvuče neke poene za sebe. Kako god, zabrinutost ruskih zvaničnika situacijom na Balkanu ne podrazumeva obaveznu pratnju vojnih lica u jeku krize koja nema vojnu dimenziju.

Diplomatski poeni bez pregovaračke stolice

Iako neki analitičari ocenjuju da je dolazak ruskih zvaničnika na granicu s Kosovom dao Moskvi diplomatske poene, Kremlj ne može da se pohvali velikim uticajem na razvoj kosovske krize. Rusija ne posreduju u pregovorima u Briselu, a njen glas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih naroda u ovom trenutku nije potreban.

Posle propalih pokušaja da se status Kosova reši na pregovorima, te nakon proglašenja kosovske nezavisnosti 2008. godine, Moskva je izgubila svoje glavne poluge u ovoj krizi. Trenutna faza ne podrazumeva značajnu ulogu ruske diplomatije. No, Moskva nastoji da utiče na situaciju na taj način da sprečava integraciju Kosova u međunarodnu zajednicu, a pored toga vodi negativnu kampanju protiv kosovske političke elite.

Međutim, kosovsko pitanje nije samo važna tema odnosa Rusije sa Srbijom, u kojim Moskva nastupa kao glavni branitelj srpskog teritorijalnog integriteta, već i značajan element sukoba Kremlja sa Zapadom. Ruske vlasti se pozivaju na situaciju oko Kosova kako bi opravdali aneksiju dela teritorije Ukrajine, odnosno poluostrva Krim, te svoju politiku podrivanja suvereniteta zemalja u neposrednom okruženju.

Propusti u procesu normalizacije između Beograda i Prištine uvek su pogodna tema za rusku diplomatiju koja posvećeno radi na slabljenju poverenja javnosti u napore EU-a i NATO-a na Balkanu. Nedostatak transparentnosti u spoljnoj politici Moskve, koja nastoji da spreči euroatlantske integracije na Balkanu, ostavlja prostora za različita nagađanja i pretpostavke. Stoga se pojavljuju spekulacije da će Moskva poduzeti stvarne korake ka destabilizaciji regiona. Za sada, destabilizacija je više medijska priča nego stvarni scenario.

Ratnička medijska slika

U ruskim provladinim medijima uvek ima prostora za negativne priče o Balkanu “na ivici krvavog sukoba”. Tvrdi se kako su rat i rasparčavanja postojećih država gotovo neizbežni zbog intriga Zapada i kosovskih Albanaca. Albanci u ruskim medijima se najčešće prikazuju kao izvor opasnosti, a Kosovo kao “tempirana bomba” u Evropi.

Godinama se ponavljaju te iste teze i mitovi, koji najčešće predstavljaju stručnjaci konzervativnih pogleda ili političari radikalnog spektra, poput Vojislava Šešelja. Upravo Šešelj je poručio ovih dana za ruske medije da je sukob na severu Kosova vrlo moguć scenarij, te da kosovski Albanci “nemaju šanse u takvom sukobu”.

“Zemlja na kraju geografije”, “crna rupa Evrope”, “glavni snabdevač džihadističkih ratišta” – to su epiteti kojima se obično opisuje Kosovo u ruskom medijskom prostoru. Naglasak se stavlja na terorizam, trgovinu ljudskim organima, vojnu prošlost poznatih kosovskih političara, te pretnje srpskom stanovništvu i pravoslavnim svetinjama. A da ne govorimo o stvaranju “Velike Albanije” koja je gotovo rešena stvar, i to uz podršku evropskih zemalja.

Ova retorika je prisutna ne samo u pojedinim medijima ili nacionalističkim sajtovima. Takav je stil zvaničnih izjava Ministarstva spoljnih poslova u kojim se Kosovo opisuje kao “kriminalno-mafiozna tvorevina”.

Istom retorikom se služi čak u prestižnom Moskovskom državnom institutu međunarodnih odnosa, gde Kosovo smatraju “enklavom najvećih grehova”.

Na Balkanu, preko ruskih medija poput Sputnjika i Balkanista, redovno se plasiraju glasine i dezinformacije, usmerene na jačanje straha i međuetničke netrpeljivosti. Uticaj ovih medija u regionu možda nije toliko značajan, ali to je slikovit primer “miroljubive” politike.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO