Stanovnici Preševske doline žrtve nesuglasica Beograda i Prištine

Brojni Albanci sa juga Srbije navode da ih je Priština uvođenjem probnih tablica ostavila na cjedilu, a mjerama su pogođeni i brojni Srbi koji na Kosovo idu u kupovinu ili zbog drugih poslova.

Ako se ovakve gužve nastave, radije ćemo sjediti kod kuće, poručuju stanovnici Bujanovca i okolnih mjesta

Orhan Sefedini, Albanac iz Bujanovca i vlasnik automehaničarske radionice „Karambol“ u tom pograničnom gradiću u južnoj Srbiji, besno okreće svoj automobil na uzanom putu ispred administrativnog prelaza Končulj prema Kosovu. Veštim manevrima uspeva da izađe iz nepregledne kolone vozila koja čeka da uđe na teritoriju čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, nameran da se vrati kući, u desetak kilometara udaljeni Bujanovac.

On je, kao i većina putnika koji su početkom nedelje nekim poslom krenuli ka nekom od kosovskih gradova, zatečen odlukom vlade u Prištini kojom se prilikom ulaska registarske tablice iz Srbije imaju zameniti probnim (privremenim) koje važe dva meseca po ceni od pet evra.

Premijer kosovske vlade Albin Kurti objasnio je da je 15. septembra istekao „Sporazum o reciprocitetu za registarske tablice Kosova i Srbije“, potpisan u Briselu, te da zvanična Priština sada uvodi recipročne mere.

„Sve dok građani Kosova plaćaju za tablice kada uđu u Srbiju, na snazi će biti obaveza da sva vozila iz Srbije imaju oznaku Republike Kosovo“, kazao je Kurti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potom, u obraćanju javnosti, rekao da „Priština demonstrira silu“ jer sprovodi „nešto što nigde ne piše“.

Od političara nema mnogo koristi

Od izjava zvaničnika, međutim, građani multietničkog juga Srbije koji je nastanjen Albancima i Srbima, od kojih mnogi svakodnevno zbog posla, školovanja, lečenja, obilaska familije ili samo odlaska u restoran na ručak, nemaju mnogo koristi. Po ko zna koji put u poslednje dve decenije pokazalo se da su oni, kao uostalom i čitav region, najveće žrtve odnosa Beograda i Prištine čiji zvaničnici od 2011. godine pregovaraju u Briselu.

Brojni Albanci sa juga Srbije u komentarima na društvenim mrežama navode da ih je Priština ostavila na cedilu, očekujući da na neki način budu izuzeti on novih mera, ali to će, iskustvo govori, teško desiti.

Profesor Hajredin Hida objavio je tako na Facebooku da će odluka Kurtijeve vlade najviše pogoditi Albance u Srbiji.

Opravdanje kosovskih zvaničnika da mere nisu namenjene njima nazvao je „makijavelističkim“, jer direktno pogađaju Albance koji svojim vozilima sa srpskim tablicama svakodnevno odlaze na Kosovo.

„Mi smo žrtve kosovske državne politike prema Srbiji“, napisao je Hida.

’Najmanji problem je pet eura’

Orhan sa početka priče ponekad u Gnjilane, najveći grad na istoku Kosova, ode i nekoliko puta dnevno zbog nabavke auto-delova.

„Ne želim da ulazim u politiku, ali ovo što se sada dešava je katastrofa i nikako nije dobro za obične građane. Najmanji problem je što ću morati da platim pet evra ako svaki put čekam po nekoliko sati i menjam tablice. Platio bih i 50 evra, samo da izbegnem maltretiranje“, kaže Orhan.

„Nalazimo se u nakovnju između Beograda i Prištine“, dodaje ovaj sagovornik.

Na administrativnom prelazu Končulj, što je samo zvanični eufemizam za granicu između Srbije i Kosova, na kome postoje policija i carina kao na bilo kojoj drugoj granici, nije bilo napetosti i intervencije kosovskih specijalnih policijskih snaga, poput onih na punktovima na severu Kosova.

Nova mera kosovskih vlasti lako može postati još jedan u nizu problema koji muče građane multietničkog juga Srbije koji se još uvek oporavlja od oružanih sukoba u ovom regionu 2000/2001. godine između pobunjenih Albanaca i državnih snaga bezbednosti, koji je okončan uz posredovanje NATO-a i međunarodne zajednice. Posledice sukoba od pre dve decenije osećaju se i danas, posebno na polju ekonomije.

Tržište ’gladno’ robe iz Srbije

Brojni meštani Bujanovca, prevashodno Albanci, imaju jake poslovne veze sa Kosovom. Prema njihovim rečima, kosovsko tržište i dalje je „gladno“ robe iz Srbije, pre svega prehrambenih proizvoda i građevinskog materijala.

 

Jedan od njih, Nedžat Behluli, čovek sa jakim vezama i u Prištini i u Beogradu i odličan poznavalac političkih i ekonomskih prilika u regionu, smatra da će odluka kosovske vlade o reciprocitetu sa tablicama samo privremeno stvoriti gužve na granici i zastoj u trgovini. Podseća i da Kosovo godišnje iz Srbije uveze robu vrednu oko 700 miliona evra, te da trgovina i biznis ne smeju da stanu.

Smatra da je poslednja odluka Prištine politički motivisana zbog lokalnih izbora na Kosovu zakazanih za 17. oktobar.

„Jedan od dokaza moje tvrdnje je i simbolična naknada od pet evra za kosovske probne tablice koje važe dva meseca“, kaže Behluli.

Dodaje da premijer Kurti nema biračku podršku kakvu je imao na parlamentarnim izborima kada je osvojio 50 odsto mandata.

„Zbog toga je ova njegova odluka namenjena za unutrašnju upotrebu, jer građanima poručuje da je jak i ozbiljan državnik, da prkosi i Briselu i Beogradu. Ovo sa tablicama nije trajno rešenje, neće to dugo da potraje. Na prelazima će biti gužve nekoliko narednih dana, a onda će ljudi da se naviknu a situacija smiri“, ocenjuje sagovornik.

Podseća da je sličnih mera sa kosovske strane bilo i ranije, od 2008. godine kada je Kosovo proglasilo nezavisnost koju Srbija ne priznaje.

„Najpre je Priština za vozila iz Srbije uvela osiguranje od 70 evra, pa je to smanjeno na 20. I tada je bilo gužve na početku, ali su se ljudi navikli da bi ubrzo ove takse bile ukinute“, kaže Behluli.

Na Kosovo po gorivo

Nisu samo Albanci pogođeni merama Prištine. Nekoliko lokalnih Srba iz Bujanovca sa kojima smo razgovarali makar jednom nedeljno odlazi na Kosovo zbog nabavke goriva.

Jedan od njih je i Dejan Stevanović, koji do prve benzinske pumpe na Kosovu putuje desetak kilometara.

„Litar benzina na Kosovu košta jedan evro, a ovde u Srbiji 1,4 što je za gotovo 50 posto više. Kada napunim rezervoar uštedim 20 evra. Za taj novac kupim neke sitnice za kuću koje su takođe jeftinije na Kosovu. Ako ostane odluka o probnim tablicama a gužve na granici postanu svakodnevne, neće mi se isplatiti da idem“, objašnjava Dejan.

Gospođa iz mesta Ranilug na istoku Kosova, u kome žive Srbi, zatekla se u ponedeljak na granici pri povratku iz Vranja, regionalnog centra Pčinjskog okruga na jugu Srbije.

Na njenom automobilu su probne tablice Srbije koje, kada pređe granicu, menja onima sa simbolima Republike Kosovo. Panično okreće brojeve telefona pokušavajući da pronađe „vezu“ na granici kako bi se izbavila iz kilometarske kolone.

„Često idem u Srbiju, imam rođake u Bujanovcu i Vranju, ali ako se ovakve gužve nastave radije ću sedeti kod kuće“, zaključuje nervozno.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO