Bjeloruski cyber partizani

Početkom ove godine, u svjetskoj IT zajednici počele su da se pojavljuju informacije o izuzetno sposobnoj grupi hakera-aktivista.

Pod imenom 'BCP' - Belarus Cyber Partisans, grupa je od samog početka demonstrirala izuzetno sofisticirane tehnike za cyber napade, prikupljanje informacija i sakrivanje tragova (EPA - Ilustracija)

Belorusija važi za najbližeg saradnika Moskve – mnogi bi rekli i jedinog pravog prijatelja. Ta ‘ljubav’ naravno nije besplatna – Moskva je tokom godina izdvojila, i još uvek izdvaja, milijarde dolara za pomoć beloruskoj ekonomiji. Ta pomoć nije samo novčana, već i politička, bezbednosna i – obaveštajna.

Kada se 2016. godine saznalo da su američke agencije, a među njima i agencija NSA, prisluškivale komunikacije nemačke kancelarke Angele Merkel, među praćenim razgovorima su se istakla dva – sa tadašnjim generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Ban Ki-Munom i predsednikom Belorusije Lukašenkom.

I dok se razgovor sa šefom UN-a ticao klimatskih promena i smanjenja emisija gasova, onaj sa Lukašenkom je bio daleko interesantniji. Merkelova se interesovala kako zvanični Minsk može da posreduje u završetku sukoba u Ukrajini, te smirivanju tenzija između Moskve i Kijeva. Belorusiji su bili obećani međunarodni projekti i ulaganja kompanija, ali od svega nije bilo mnogo rezultata – sukobi u samoproglašenoj Donjeckoj Republici traju i danas.

Hakeri kao revolucionari

Istorijski gledano, politička sudbina Belorusije je uvek bila vezana za svog najvećeg suseda – Rusiju, ali i interese evropskih sila i dešavanja u susednoj Poljskoj i Ukrajini. Belorusija je jedna od pedeset država osnivača Ujedinjenih nacija, a i danas je, kao nekada od Sovjetskog saveza, zavisna od Rusije kada je uvoz i izvoz raznih roba u pitanju. Ne treba napominjati da je i bezbednosni sektor tesno povezan sa ruskim, što seže još iz vremena SSSR-a. Takođe, Belorusija je članica Saveza nezavisnih republika, sa Rusijom, Jermenijom, Azerbejdžanom, Kazahstanom i još nekoliko bivših sovjetskih članica.

Iako većina zapadnih medija smatra Aleksandra Lukašenka, predsednika Belorusije, ‘poslednjim diktatorom u Evropi’, mnoge članice Evropske unije ipak tesno sarađuju sa Minskom. Razlozi su, naravno, ekonomske prirode – Belorusija izvozi 35 odsto nafte i naftnih derivata, a takođe je prirodni gas jedan od najvećih aduta, kako privredni, tako i politički. Iako se privreda spolja doživljava kao i daljem mahom socijalistička, zapravo 60 odsto zaposlenih radi u privatnim kompanijama, a negde oko 35 odsto zaposlenih je u javnom sektoru i državnim kompanijama. Nakon izbora u septembru prošle godine, Minsk se suočio sa lavinom kritika, ali i sankcija međunarodne zajednice. Rezultate izbora su osporile mnoge međunarodne organizacije, ali ih je gotovo odmah prihvatila, naravno, Rusija. Treba napomenuti da još od 1996. godine Kremlj vidi Belorusiju kao ‘svoje dvorište’, mnogo više nego što je to slučaj sa Ukrajinom. Na kraju krajeva, zvanični Kijev ima ambicije da postane članica EU, kao i NATO. Belorusija  sa druge strane, nikada nije imala takvih ambicija – možda i zbog toga što je Lukašenko na funkciji neprekidno od 1994. godine. U dužini trajanja mandata mu u Evropi mogu parirati još jedino Vladimir Putin, Angela Merkel i – Milo Đukanović.

Početkom ove godine, u svetskoj IT zajednici počele su da se pojavljuju informacije o izuzetno sposobnoj grupi hakera-aktivista (eng. hacktivist). Iako se u prvi mah mislilo da su u pitanju hakeri iz Hong Konga, budući da su sve IP adrese bile bazirane u Aziji, brzo se ispostavilo da je grupa u pitanju zapravo iz Belorusije. Pod imenom ‘BCP’ – Belarus Cyber Partisans, ‘Sajber partizani Belorusije’, grupa je od samog početka demonstrirala izuzetno sofisticirane tehnike za sajber napade, prikupljanje informacija i sakrivanje tragova i konekcija sa svojim računarima i serverima.

Stručnjaci sa američkog Instituta za tehnologiju u Masačusetsu smatraju da je BCP među pet najnajprednijih hakerskih grupa na svetu. Ipak, u junu se ispostavilo da ni najbolji hakeri ne mogu sami, bez podrške – unutar sistema. Druga grupa, nazvana BYPOL, po sopstvenom priznanju okuplja veliki broj bivših beloruskih diplomata, političara, funkcionera različitog nivoa i nekadašnjih zaposlenih u Vladi. I dok su većina njih van Belorusije, nekih dvadesetak odsto članova BYPOL-a tvrdi da su i dalje na pozicijama u beloruskoj vlasti, a neki od njih čak i na veoma osetljivim mestima. Njihov cilj – pad Lukašenka sa vlasti. Ove dve grupe tvrde da su od oktobra 2020. godine do sada prikupili više od deset hiljada bitnih i osetljivih državnih dokumenata, kao i razna svedočenja i dokaze o ‘široko rasprostranjenoj korupciji i krađi na izborima’. Jedan od pripadnika grupe BYPOL tvrdi da imaju barem deset hiljada simpatizera, a da njihove objave na posebnom šifrovanom kanalu na aplikaciji Telegram prati barem 70 hiljada ljudi.

Pokretački motor

Ipak, drugi tehnološki stručnjaci smatraju da su ove brojke daleko manje, te da je na vrhu ove dve organizacije samo 15 do 20 hakera, ali toliko dobrih, da mogu parirati čitavim (državnim) organizacijama. Zanimljivo je i da mnoge od informacija koje BCP plasira na internetu i u evropskoj štampi zapravo i nisu hakovane – radi se o informacijama i dokumentima koje su imali članovi BYPOL-a dok su bili na svojim mestima u Vladi i ministarstvima. Sudeći po nekim video zapisima, kao što su snimci iz dronova i vozila snaga bezbednosti, u BYPOL-u verovatno ima i nekadašnjih zaposlenih u vojsci i policiji – neki od članova tvrde da i dalje rade tamo.

Goran Jovanović, kolumnista, kaže da je internet danas ‘pokretački motor’ za mnoge aktiviste širom sveta:

“Videli smo upravo da su dešavanja u Kabulu i širom Afganistana deljena na internetu u realnom vremenu. Takođe, ne bi se znalo za zločine u Mijanmaru da se snimci i fotografije nisu našli onlajn. Sa sve boljim mogućnostima smartfona, kao što su fotografije visoke rezolucije i 4K video, demonstranti širom sveta mogu u realnom vremenu da beleže i dele sa celim svetom svoje aktivnosti. Sa druge strane, internet je i veoma pogodno tlo za promociju ekstremista svih vrsta, kao i raznih desničarskih, pa čak i neo-fašističkih organizacija. I u regionu vidimo da su desničari i nacionalisti veoma ‘glasni’ na internetu, a pogotovo na društvenim mrežama. Sve ovo znaju i Vlade zemalja širom sveta, kao i obaveštajne agencije. Za vreme protesta ‘Žutih prsluka’ u Parizu, policajci su iz vozila puštali poznate pop-hitove ispred demonstranata kojih su ih snimali , kako bi video klipove YouTube ili Facebook automatski skinuli  zbog kršenja autorskih prava, ako budu objavljeni”, objašnjava Jovanović.

Cyber partizani i stvarne sankcije

Sve ove aktivnosti ‘sajber partizana’ nisu ostale neprimećene ni van Belorusije. Na osnovu nekoliko njihovih video zapisa o tretmanu demonstranata u Minsku od strane snaga bezbednosti,  Evropska unija je u junu dodatno pooštrila sankcije prema Belorusiji, dodajući na spisak bliske Lukašenkove saradnike, privrednike bliske državnom vrhu, kao i sedam državnih kompanija.

Sankcije za Lučašenka stižu i ‘preko okeana’ – Sjedinjene države su takođe pre mesec dana uvele stroge sankcije Belorusiji, posebno stavljajući na listu članove Vlade. Američko ministarstvo ekonomije je na ‘crnu listu’ stavilo i kompaniju ‘AOA Belaruskali’, jednu od najvećih u zemlji, koja gotovo isključivo posluje sa državom. Stav evropskih političara prema Lukašenku možda i najbolje sumira ministar spoljnih poslova Luksemburga Jean Asselborn: “Teroru države nad sopstvenim narodom, po ugledu na Staljinizam, nema mesta u Evropi u 21. veku”.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Zapadne službe su identifcirale posebne ruske jedinice ‘državnih hakera’ koje su specijalizirane za napade na računarske mreže vlada, vojnih organizacija i međunarodni nevladin sektor.

Published On 22 Jun 2021
Više iz rubrike TEME
POPULARNO