Mašina koja čisti oblake kao rješenje za zagađenje

Rad mašine počiva na složenom procesu nazvanom ‘Co2 Capturing’, gdje se u procesu rada ugljikov dioksid ‘zarobi’, te se miješa sa drugim sastojcima i odlaže.

Postrojenje za 'Co2 Capturing' u Zurichu (EPA)

Naučnici već više od decenije upozoravaju na globalno zagrevanje i “efekt staklene bašte”. U ovaj globalni proces se može uveriti svako. Naime, leto za nama je bilo najtoplije od kada se vrše merenja, a za narednu godinu se prognoziraju još ekstremnije temperature.

To se ne odnosi samo na letnje mesece i zemlje u tzv. tropskom pojasu. Zbog globalnog zagrevanja, sve su češći požari u delovima sveta koji su do sada bili glečeri, pod stalnim snegom i ledom. Najbolji primer je Sibir – u regionima Irkutsk i Jakutija još uvek besne požari, kao i u regionu južnog Urala. Stručnjaci procenjuju da bi ova godina mogla biti i gora od 2012, kada su zabeleženi najveći požari u ovoj regiji.

I na Aljasci, koja je kao i Sibir važila za jedan od najhladnijih delova sveta, ovog leta je besnelo čak 14 velikih požara.

Požari u Australiji su takođe postali daleko češći nego do pre samo 10 godina. U pojedinim delovima su suše toliko velike da i samo jedan udar groma može da izazove požare koji se gase mesecima.

Otapanje leda na Antarktiku kao upozorenje

Iako su svi ovi regioni uglavnom slabo naseljeni, promene u njima direktno utiču na kvalitet života u Evropi, Aziji i Americi, kao i na bezbednost i kvalitet hrane.

Na Antarktiku je krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina primećeno značajno otapanje leda. Iako se ovaj fenomen u prvo vreme pripisivao ciklusima u prirodi i ponašanju Zemljine kore, ubrzo je bilo jasno da na ovo otapanje utiče čovekova aktivnost – industrijska proizvodnja.

Kada su 1957. upoređene fotografije nastale prilikom prvih istraživanja holandskih ekspedicija dvadesetih godina, postalo je jasno da je smanjenje ledenog pokrivača značajno. Ipak, zbog tadašnjeg Hladnog rata i zamaha industrijske proizvodnje u šezdesetim i sedamdesetim, niko nije pridavao posebnu pažnju ovom fenomenu.

Početkom devedesetih, naučnici su zahvaljujući satelitima i računarskim geološkim modelima došli do zapanjujućih podataka – Antarktik je od sredine pedesetih gubio 400.000 tona leda godišnje. Pre 12 godina naučnici su izračunali da je Antarktik zapravo region koji se najbrže zagreva na Zemlji, čak tri puta brže nego ostali delovi planete. U februaru 2020. godine izmerena je najviša temperatura ikada, od čak 18,3 stepena Celzijusa. Do tada se smatralo da su prosečne godišnje temperature oko 5,4 stepeni.

Namjerno uništavanje Amazonije

Ljudska aktivnost, sve veće potrebe za industrijskim resursima i sirovinama, te još veće potrebe za poljoprivrednim zemljištem, dovode do devastacije šumskih područja, što opet značajno utiče na klimu širom sveta. Tako su u Amazonskoj prašumi, koja se prostire kroz nekoliko zemalja Južne Amerike od početka veka zabeleženi sve češći požari. Ovi požari su uglavnom izazvani namerno – farmeri u potrazi za obradivim zemljištem često seku šumu, a ostatke pale, kako bi se dobile plodne oranice. Tu je i faktor izvoza drveta – većina stabala su retka i tražena u drvnoj industriji.

Pored uticaja na samu neposrednu životnu sredinu, ovakva devastacija utiče i veoma negativno na živi svet i ekosistem. Biolozi procenjuju da je od 2006. do danas zauvek nestalo najmanje 150 vrsta sisara ptica i insekata, a da je još 1.400 njih veoma ugroženo. Ovo nije samo gubitak za ekosistem Amazona – mnoge od ptica koje nastanjuju područje su selice, i putuju širom američkog kontinenta.

Pre dve godine serija šumskih požara je nanela ogromnu štetu Amazonu, a prave razmere se još uvek procenjuju. Požar se proširio po Brazilu, Peruu, Paragvaju i Boliviji, a suša koja im je prethodila je bila najveća od nastanka ovih država. Površina požara je bila tolika da se jedino mogla sagledati uz pomoć satelita. Tako je satelit brazilske organizacije INPE za samo tri meseca 2019. zabeležio više od 20.000 požara. Sateliti agencije NASA su detektovali dim i čestice čak i u veoma visokim slojevima atmosfere, a grad Sao Paolo, iako udaljen više od 1.000 kilometara, bio je prekriven dimom.

Procenjuje se da je šteta nastala ovim požarima najmanje 850 milijardi dolara, a da je šteta načinjena prirodi i ekosistemu nepovratna i trajna.

Masovna proizvodnja hrane nemoguća na organski način

Globalno zagrevanje ima više uzroka, a često se smatra da su najveći zagađivači automobili, te elektrane i prerada uglja. Iako donekle tačno, ovo ni izbliza nije ceo spisak “osumnjičenih”.

Stručnjaci upozoravaju da je jedan od najvećih faktora zagađenja životne sredine i povećanja količine Co2 (ugljen – dioksida) u atmosferi zapravo proizvodnja hrane. Sa sve većom globalnom populacijom – procenjuje se čak devet milijardi ljudi na planeti do 2050. godine – proizvodnja hrane, te pristup čistoj pijaćoj vodi sve više postaje i političko, pa i vojno-strateško pitanje.

Savremena poljoprivreda se u velikoj meri oslanja na sve veći broj hemijskih preparata za zaštitu i prihranjivanje useva, voća i povrća. Iako je poslednjih godina organska hrana postala trend u ishrani, kada se sagleda šira slika, masovna proizvodnja hrane za sve više ljudi jednostavno nije moguća na organski način, na šta opet utiču mnogi ekonomski, ali i politički faktori.

Organizacija IPCC (Panel on Climate Change) objavila je 2015. godine dokument koji je potpisalo 197 međunarodnih organizacija, naučnika i stručnjaka u kome se zaključuje da su glavni uzrok globalnog zagrevanja – čovekove aktivnosti. Sve brže rastuća srednja klasa u Kini, Indiji i regionu Pacifika sada konzumira mnogo više mesa, mleka i industrijski prerađene hrane. Kina konzumira gotovo 28 odsto svetske proizvodnje mesa, što je gotovo dvostruko više nego SAD ili Evropska unija. Ranih osamdesetih, prosečna kineska porodica je konzumirala oko 80 kilograma mesa godišnje. Ta brojka je danas više od 170 kilograma, a u narednim godinama će samo rasti.

Sve veća potražnja za mesom

Ovolika potražnja za mesom opet znači sve više životinja na farmama koje se hrane veštačkim koncentratima, kako bi brže bile spremne za preradu. Tu je i problem masovnog izlovljavanja ribe i morskih plodova. Količina ribe koja se ulovi i preradi je skočila za više od 400 odsto od 1985. godine, a neke od tradicionalno bogatih voda danas nemaju ribe. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO smatra da u mnogim delovima sveta izlovljavanje ribe prelazi biološki održive granice.

Kolumnista Bratislav Dejanović kaže da i u našem regionu možemo svakodnevno videti efekte zagađenja.

“Kao dete sam išao na pecanje, a sada na tim jezerima i rekama nema više živog sveta i sve to usled zagađenja iz fabrika. U našim rekama često se može videti na tone plastičnog otpada, a u slivovima reka i potocima bačene automobilske gume, šporeti i opet tone i tone plastike”, ukazuje Dejanović.

Čini mu se i da su “najave otvaranja rudnika litijuma, kako u Srbiji tako i u regionu, konačno pokrenule ljude da se više posvete ekologiji”.

“Na primer, najveće dokazane zalihe litijuma u Evropi su na istoku Nemačke, ali tamošnjim vlastima ne pada na pamet da daju dozvolu za otvaranje rudnika. Zašto se onda na Balkanu prerada litijuma predstavlja kao velika šansa za privredu, a u Nemačkoj ga ima pet puta više, i još su blizu i fabrike baterija i električnih automobila, koje opet mi nemamo”, pita Dejanović.

Prema njegovim rečima, “svako se može uveriti uticaju ekologije na život kada ode na pijacu – hrana je sve skuplja, slabijeg kvaliteta i generalno je ponuda slabija godinama unazad”.

“Da ne pominjemo činjenicu da i Srbija, kao i zemlje regiona, uvoze voće i povrće, često i iz zemalja Azije”, dodaje Dejanović.

Vremenske prilike će se mijenjati u nekoliko dana

Zapravo, situacija na globalnom nivou je takva da ni naučnici nisu više sigurni u kretanje vremenskih prilika. Stručnjaci američke agencija NOAA (National Oceanic and Atmospheric Administration) smatraju da će nakon 2035. godine biti izuzetno teško predvideti vremenske prilike sa sigurnošću, te da će se u nekim delovima sveta one drastično menjati i u periodu od samo nekoliko dana.

Iako je veoma nerealno da će neke od preporuka za zaustavljanje globalnog zagrevanja biti realizovane – poput smanjenja industrijske proizvodnje za trećinu, potpuno ukidanje korišćenja naftnih derivata, te smanjenje količine uglja koji se koristi za polovinu, ipak postoji čitav niz rešenja za čistiju sredinu.

Tako je pre nekoliko nedelja na Islandu puštena u rad prva mašina koja “upija” ugljen-dioksid iz atmosfere. Njen rad počiva na složenom procesu nazvanom “Co2 Capturing”, gde se u procesu rada ugljenikov oksid “zarobi”, te se meša sa drugim sastojcima i odlaže. Ovaj mehanizam se naziva i “reverzibilno sagorevanje”, budući da će ova mašina, pod imenom Orca, godišnje iz atmosfere izvlačiti količine Co2 koje proizvede nekoliko hiljada automobila ili jedna manja fabrika.

Širom sveta postoji još dvadesetak sličnih postrojenja, a neka rade na sličnom principu nazvanom DAC (direct air capture). Očekuje se i otvaranje barem još desetak sličnih postrojenja u Evropskoj uniji i Kanadi.

Ipak, sa cenom od nekoliko stotina dolara po kubnoj toni prečišćenog vazduha, ovaj proces je i dalje veoma skup. Zato Evropska unija, SAD i Japan u bliskoj budućnosti igraju na kartu elektrifikacije saobraćaja. Već sada u velikom gradovima Evrope postoje zone bez automobila, kao i one gde se mere emisije gasova, kao i buka. EU očekuje da do 2035. godine polovina saobraćaja budu električna vozila, a većina auto giganata, poput VW-a, Daimlera, GM-a i Toyote najavljuju potpuni prelazak na električne automobile u narednoj deceniji. Procene su da 2040. godine više neće biti moguće kupiti novi automobil na benzin ili dizel.

Ekološki aktivisti, sa druge strane, već sada upozoravaju da je to samo spisak lepih želja, te da kontinenti poput Afrike, ali i Istočna Evropa i delovi Azije jednostavno neće moći da priušte električna vozila, a još uvek ne postoji ni rešenje za odlaganje i reciklažu baterija iz automobila, koje sadrže litijum, kao i mnoštvo drugih hemikalija i teških metala.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO