Nekad ni najbolja tehnologija ne pomaže u hvatanju kriminalaca

Uprkos brojnim snimcima te pozamašnoj novčanoj nagradi, američke vlasti još uvijek nisu u stanju pronaći sve napadače na zgradu Kongresa u januaru ove godine.

Špijunaža je postala jedno od osnovnih oružja u ratu, ali i u miru (EPA - Ilustracija)
Špijunaža je postala jedno od osnovnih oružja u ratu, ali i u miru (EPA - Ilustracija)

Često se može čuti da su tehnologije za praćenje i nadzor dostupne državnim organima i vladama širom sveta toliko napredne da mogu pratiti većinu smartfona sa greškom od nekoliko metara, a velike sile imaju i špijunske satelite koji mogu “videti” i koje novine čitate. Kako je onda moguće da je nekoliko napadača na Capitol, formalno domaćih terorista, za sada, ipak, izbeglo pravdu?

Iako se često smatra da su programi “masovnog praćenja i nadgledanja” (mass surveillance) relativno novi “izum” te se vezuju za početak masovnog korišćenja računara i interneta te mobilnih telefona, ovakve tehnike, zapravo, sežu još u Srednji vek. Sredinom 16. veka škotska kraljica Mery je bila prvi vladar u istoriji za kog se zna da je bio na “merama praćenja”. Englezi, smatrajući da će ih Škotska napasti, potplaćivali su tadašnje glasnike da pisma namenjena kraljici prvo donesu u štab Elizabetanske garde. Tamo bi ih Ser Amil Paulet, komandant Garde, pažljivo otvarao, prepisivao sadržinu te nakon toga pažljivo zatvarao voskom. Ono što Englezi nisu znali je da su glasnici, zapravo, bili neka vrsta “dvostrukih agenata” te da su namerno donosili pisma čija je sadržina bila lažna.

Sve je ‘krenulo’ od Louisa XIV

Napretkom vojne tehnologije te sve učestalijim ratnim sukobima u Evropi, špijunaža je postala jedno od osnovnih oružja u ratu, ali i sredstvo za ostanak na tronu elita u vreme mira. Tako je Francuski kralj Louis XIV, kao monarh u to vreme najveće i najbogatije evropske sile, uveo “Cabinet Noir”, preteču današnje tajne službe. Sva pisma i pošiljke namenjene vlasteli, ali i korespodencija između njih, u ovoj službi se otvarala, a često i prevodila sa nekog od stranih jezika. Sredinom 18. veka “Cabinet Noir” je brojao gotovo 30.000 pripadnika, od toga 12.000 samo u Parizu, koji je tada imao oko pola miliona stanovnika.

U isto vreme su u Velikoj Britaniji doneti prvi zakoni koji su prepoznavali “nosioce stranog uticaja” te ih prvi put nazvali “špijunima”. Napoleon će se kasnije u svojim osvajanjima u velikoj meri oslanjati na špijunažu, ali i regrutovanje vojnika iz neprijateljskih vojski, koji su često donosili ključne informacije o brojnosti i opremljenosti.

Za vreme britanskog osvajanja Indije prvi put će se pojaviti kriptografske jedinice, koje su imale zadatak da šifruju i dešifruju komunikaciju. Za vreme Građanskog rata u Americi, u Alexandriji u Virginiji je uspostavljena Obaveštajna služba Konfederacije, prvi put u Severnoj Americi. Krajem 19. i početkom 20. veka Austro-Ugarska monarhija, suočena sa sve većim protestima, uspostavlja Evidenzbureau, prvu stalnu obaveštajnu službu u Evropi. Agenti na terenu su putem telegrafa dnevno slali izveštaje kao i posebne mesečne izveštaje, koji su direktno upućivani caru Franzu Josephu. Jedan od centara za Evidenzbureau bio je u Sarajevu, sa oko 150 agenata, koji su odgovarali direktno Glavnom štabu (Generalstab-keiser).

Špijunaža s obje strane Berlinskog zida

Engleski pisac Rajdjard Kipling, koji je u svojim delima za junake često imao špijune, napisao je da je “rat špijuna širom sveta stalan, nikada ne prestaje i nikada nema pobednika’. Nakon Drugog svetskog rata, gde su obaveštajni rad i dostavljanje informacija imali ključnu ulogu u iskrcavanju saveznika, oslobođenju Italije, Španije i Francuske te ulasku saveznika u Berlin danima pre ruskih snaga, obaveštajne službe postaju temelj ne samo vojnih snaga, već i političkog establišmenta, kako na Zapadu, tako i na Istoku

Za vreme Hladnog rata opasnost od napada sa druge strane na dnevnom nivou prezentovala se građanima kao “realna mogućnost”, i to sa obe strane Berlinskog zida. Obaveštajne službe doživljavaju “procvat” te dobijaju značajnu ulogu i u svakodnevnom političkom životu, koju su zadržale i do danas. Nakon 1989. godine i raspada Sovjetskog saveza saznalo se da su američke službe, pre svega Centralna obaveštajna agencija (CIA), imale i po nekoliko dvostrukih agenata u samom vrhu Komunističke partije Rusije i Centralnog komiteta. Sa druge strane, ruski KGB je imao veliki broj operativaca unutar brojnih organizacija na tlu SAD-a, pa čak i agenciji Američkoj svemirkoj agenciji – NASA. Tako su Sovjeti od samog početka znali za konstrukciju i izgradnju svemirske letilice Space Shutlle te kasnije čak uspeli da naprave svoju “kopiju”, letelicu Buran.

Sjedinjene Američke Države danas imaju 17 obaveštajnih službi – 22 računajući i vojne službe, a sve one čine federalni NCS – National Clandestine Service. U Rusiji postoji nekoliko sličnih agencija, ali su “glavne” dve – FSB, naslednik nekadašnjeg KGB-a, te vojna obaveštajna služba GRU. Kina, kao jedna od najvećih svetskih sila, takođe ima nekoliko sličnih službi, koje su pod kontrolom Ministarstva javne bezbednosti.

Kompletni nadzorni sistemi za par stotine eura

Danas se širom sveta ukazuje na probleme erozije ljudskih sloboda i smanjenje privatnosti pojedinaca. Organizacija Privacy International je istraživala 47 zemalja i najbolje ocenila Grčku, a najgore Kinu kada su u pitanju pravo na privatnost informacija te programi masovnog nadgledanja podataka građana. Pri samom dnu je SAD, za kojeg se u istraživanju navodi “da ima najveći pad na listi”. Nekadašnji stručnjak agencije NSA Edward Snowden šokirao je pre par godina svet svojim otkrićima. Naveo je da agencije CIA, NSA, DHS te mnoge evropske agencije rutinski vrše prikupljanje podataka korisnika, a u tome im “pomažu” i tehnološke kompanije.

Stručnjaci za bezbednost navode da se u 17 evropskih prestonica u zadnjih deset godina broj kamera za nadzor na javnim mestima, ali i u bioskopima, tržnim centrima, pa čak i na kolovozima, uvećao za čak sedam putao. I najjeftinije nove kamere povezane su na internet, snimaju i u potpunom mraku te video i fotografije mogu slati na pametne telefone.

Nikola Mitrović, IT stručnjak, kaže da je ovakvu opremu moguće kupiti i kod nas te da je dostupna bukvalno svakome.

“Pogledajte malo zgrade kada šetate ulicom – sigurno ćete na svakoj videti barem nekoliko kamera. O prodavnicama, shopping centrima, kafićima da i ne govorimo. Već za pedesetak eura možete kupiti kameru koja se kontroliše putem aplikacije i ima čak i 4G-sim karticu, pa funkcioniše nezavisno od druge infrastrukture. Za 200 do 300 eura na tržištu u regionu možete nabaviti čitave sisteme sa više kamera i raznim naprednim opcijama, poput prepoznavanja lica i vozila. Očigledno da ne postoje jasna pravila ko i kako može da ima ovakve sisteme, a mnogi vlasnici stanova i automobila, naročito u većim gradovima, opravdano žele da zaštite svoju imovinu te je zato i nabavljaju”, objašnjava Mitrović.

Google Maps vas ‘prati’ iako ste ga isključili

Goran Jovanović, kolumnista, kaže da je čak i laicima jasno da privatnosti kao nekada više nema.

“Vaše fotografije i sve što objavite na društvenim mrežama putuju “dva puta oko sveta”. Pa i sami smo svedoci da jednostavnom pretragom društvenih mreža možemo doći do gomile podataka o osobama – šta voze, gde izlaze, kakvu muziku slušaju, gde su bili na moru… I to svi korisnici dobrovoljno sami dele sa celim svetom. Da ne pominjemo druge aplikacije, koje ima svaki telefon, jer dolaze već instalirane, poput Google Maps. Meni redovno stiže izveštaj na email adresu gde sam se kretao prethodnog meseca, koje lokacije sam posetio, gde sam se zadržao najviše i koliko sam kilometara prešao automobilom. To i ne bi bilo čudno da ja, zapravo, aplikaciju Maps i nemam, jer sam je obrisao još odmah po kupovini telefona”, kaže Jovanović.

Američki Federalni istražni biro (FBI) je pre nekoliko dana ponovo pozvao javnost da dostavi podatke o potencijalnim napadačima na Capitol Hill 6. januara ove godine. Pažnja je naročito usmerena na jednog od njih nazvanog “Pipe Bomber”. Osoba sa kapuljačom i maskom je snimljena sa nekoliko sigurnosnih kamera i kretala se u parku blizu Capitola. Za njega se veruje da je planirao teroristički napad na zgradu Kongresa, i to eksplozivnim napravama domaće proizvodnje, “bombama u cevi” (pipe bomb). Eksplozivne naprave su otkrili nadležni na dan napada, a veruje se da su postavljene prethodnog dana oko 20:00 časova.

‘Shaman’ sve priznao, potraga za ‘Pipe Bomberom’

Federalne agencije već duže vreme nude nagradu od čak 100.000 dolara za bilo kavu informaciju o bombašu, što je jedna od najvećih ponuđenih nagrada ove vrste ikada – slični iznosi su nuđeni samo za informacije o vođama mreže Al-Kaida. FBI je objavio nekoliko snimaka napadača na kojima se čak vidii boja i model patika koje nosi. Ipak, uprkos pokušajima kompjuterske analize snimka, identitet napadača je i dalje nepoznat. Službe su razgovarale i sa više od 700 svedoka, pribavile nekoliko hiljada snimaka sa mobilnih uređaja demonstranata te proverile nekoliko stotina dojava.

Možda i najpoznatiji napadač na Capitol, aktivista nazvan “Shaman”, koji je privukao pažnju u kostimu sa rogovima te koji je postao “maskota” desničara i pojedinih republikanaca, u međuvremenu je priznao krivicu. Konačna presuda “Shamanu”, kome je pravo ime Jacob Chansley, biće saopštena 17. novembra. Za to vreme potraga za misterioznim bombašem i dalje traje – uprkos tehnologiji, snimcima i podacima sa mobilnih telefona.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Kako je otkriveno šestoro ruskih špijuna u Bugarskoj – zahvaljujući tome što nisu koristili enkripciju u komunikaciji.

12 Aug 2021

Sada je i kompanija Google priznala da pretraživač Chrome zaista ima čitav niz problema.

04 Sep 2021
Više iz rubrike TEME
POPULARNO