Sonja Vasić: Mogle smo jedino same sebe pobijediti

Finale Eurobasketa protiv Francuske je prva utakmica koju smo odigrale bez pritiska, kaže košarkašica dvostrukih evropskih šampionki.

Naša najveća prednost je što imamo najdužu klupu i rotaciju, rekla je Sonja Vasić (EPA)

Košarkašice Srbije osvojile su drugi put zlatnu medalju na evropskim prvenstvima, odigravši najbolje kada je to bilo najvažnije i zabilježivši maksimalan učinak od šest trijumfa na smotri 16 najboljih selekcija u francuskom Strasbourgu i španskoj Valenciji. Izabranice Marine Maljković pokazale su moć, najprije u grupnoj fazi, u kojoj su direktno prošle u četvrtfinale sa tri pobjede u Grupi B.

Nije sve, ipak, teklo glatko za nove-stare kontinentalne šampionke, jer su na startu Eurobasketa savladale Italiju sa 86:81 nakon produžetka, spasivši gotovo izgubljenu utakmicu u posljednjim trenucima “regularnog” dijela, kada su anulirale minus od šest poena. Uslijedila su dva meča u kojima su lakše upisale bodove protiv Grčke (85:51) i Crne Gore (87:75). Srbija je potvrdila snagu u četvrtfinalu protiv branioca naslova i domaćina Španije, dobivši je 71:64 u produžetku.

Najveća rotacija prednost Srbije

Najteži posao evropske prvakinje imale su u polufinalu protiv Belgije 74:73, da bi u finalu porazile Francusku sa 63:54, nanijevši joj treći poraz na velikim takmičenjima u posljednjih šest godina.

“Definitivno, mislim da je naša najveća prednost što imamo najdužu klupu i rotaciju, što je pokazala finalna utakmica. Videlo se u velikom broju utakmica da selektorka Marina Maljković daje šansu već u prvom poluvremenu maltene svim igračicama. Najveću snagu i energiju crpili smo iz činjenice da smo baš dobro i naporno radile na pripremama. Veruješ da će ti se sve to nekako vratiti. Kako vreme odmiče, većina ekipa je padala tokom utakmice, a mi smo podizale nivo igre, svesne da smo spremne i puno uložile u sve ovo“, istakla je najkorisnija košarkašica EP-a i nositeljica igre Srbije Sonja Vasić.

  • Da li ste vjerovale u novu titulu evropskih prvakinja?

– Iskreno, i nismo previše. Znale smo da imamo određeni potencijal da ponovimo podvig iz 2015. godine. Polovina naše selekcije, odnosno okosnica, igrala je u Budimpešti kada smo osvojile prvi naslov evropskih prvakinja. Mada smo posedovale potencijal za prvo mesto, pripreme su bile promenljive. U prijateljskim utakmicama izgubile smo tri puta i nismo bile na nivou zadatka. Bilo nas je strah da ne budemo prepotentni i nerealni. Imale smo sreće da prvu maltene izgubljenu utakmicu dobijemo i posle toga se stabilizujemo. Kako je Prvenstvo odmicalo, sve više smo dizale kvalitet igre.

  • Kako biste prokomentirali put do naslova prvaka Starog kontinenta?

– U prvoj utakmici sigurno smo bile na velikom testu, pošto smo se vratile iz nemoguće pozicije. Tako smo dokazale sebi koliko smo sposobne da okrenemo sve kada smo nadoknadile “minus šest” u poslednjih 60 sekundi. To nam je puno značilo da ubuduće svaku situaciju kada nije išlo protiv Španije i Belgije kako smo želele da verujemo u preokret. Videlo se da smo u grupnoj fazi bile u grču te da nismo igrale na pravi način, no to je bilo očekivano, jer kada otvaraš Prvenstvo, ne možeš biti siguran da ćeš u početku biti na visini zadatka. Očito je bilo da se možemo kasnije nadati našim boljim igrama i prostoru za napredak. Pred Olimpijske igre će se iskoristiti malo preostalog vremena za rad za popravljanju nekih nedostataka.

  • Reprezentacija Srbije nadigrala je u četvrtfinalu Španiju. Kako ste doživjele dramu protiv Belgije, kada je, po pregledavanju videosnimka, ustanovljeno da je protivnička igračica postigla nevažeći koš po isteku vremena?

– Na kraju, kada se sve pogleda, deluje da je protiv Belgije odigrano finale pre finala. Na stranu njihov košarkaški kvalitet, one su ekipa koja, uz nas, poseduje najbolju hemiju i atmosferu. Vidi se to po prikazanoj igri. Bio je veliki izazov igrati protiv Belgijanki i jako teško uspostaviti kontrolu na utakmici. Na trenutak je izgledalo i da smo izgubile. Međutim, tokom Prvenstva shvatile smo da retko koja ekipa može da nas dobije, nego jedino da same sebe pobedimo i izgubimo našom nesmotrenošću i greškom u igri.

  • Šta je bilo odlučujuće da finale protiv favorizirane Francuske bude lišeno drame i neizvjesnosti?

– Bila je to prva utakmica gdje smo odigrale rasterećenije, bez pritiska, verujući da je Francuska ekipa kojoj ne leži naš stil igre. Kada smo se nametnule, sve je bilo mnogo lakše. Većina igračica se opustila i prikazala prepoznatljivu igru, svesne svog potencijala. Bio je to prvi meč u kojem smo igrale za nas, a ne u nekom grču.

  • Kako ste doživjeli izbor za MVP kopšarkašicu EP-a?

– Svako individualno priznanje imponuje, mada je jasno da do njega ne bi došla da nismo osvojile zlato i ekipa me je izbacila u prvi plan. Hvala stručnom štabu, jer sam se pripremila optimalno, došavši ranije od ostalih starijih igračica. Bila sam spremna izneti veliki deo napora. S druge strane, dajemo toliku podršku jedna drugoj i čuvamo leđa te imamo međusobno poverenje, pa je dosta lako igrati u našoj ekipi. Jednostavno, imaš pored sebe nekoga ko u tebe veruje kada čak i ne veruješ u sebe.

  • Šta možete reći o dočeku i slavlju navijača u Beogradu?

– Nisam mnogo slavila, jer sam bila jako umorna. Nije mi jasno odakle sam izvukla snagu za utakmice, no kada nešto psihološki rešiš, sve možeš fizički izdržati. Za nas je doček bio emotivniji nego 2015. godine, mada bismo pomislile: ‘Sada znamo kako to izgleda…’ ali uopšte nije tako. Cenimo podršku Srbije i Beograda, ali i celog okruženja, te [bh. entiteta] Republike Srpske, gde ljudi prate naše utakmice i podržavaju nas. Taj odnos prema nama čini sve ovo vrednim. Svesne smo šta znači igrati za reprezentaciju i da je to iznad svega.

  • Da li ste iznenađeni petim mjestom selekcije Bosne i Hercegovine, najboljim njenim dometom na Eurobasketima?

– Iznenađenje? Niko nije bio siguran koliko može Bosna i Hercegovina, s obzirom na to da ih nismo gledale dugo mimo kvalifikacija. Igrački, peta pozicija nije iznenađenje, jer imaju stasalu generaciju za velika dela. Zajedno su rasle kao igračice, što puno znači, jer se vidi da se razumeju i način kako zajedno igraju na parketu. Na sve to se pridoda naturalizovana Jonqel Jones, koja je prikazala najbolje individualne karakteristike tokom čitavog Prvenstva. Ona je igračica kojoj niko ne može parirati u Evropi na toj poziciji (visoko krilo i centar). Ovo je uspeh Bosne i Hercegovine, ali i realnost. Ne vidim zašto to Bosna i Hercegovina ne može ponoviti u narednih nekoliko godina, pa i da ode korak dalje.

  • Kako ocjenjujete domete Hrvatske, Slovenije i Crne Gore, koje su ispale u nokaut fazi Eurobasketa?

– Plasman zavisi i od toga na koga naletiš u grupnoj i eliminacionoj fazi. Hrvatska je u drugačijoj situaciji, pošto je izvršila smenu generacija. Polako napreduju i vratile su se na EP, tako da ćemo od njih tek u budućnosti očekivati više. Slovenija je potpuno drugačija priča, sa kvalitetnom ekipom igračica koje igraju u vrhunskim klubovima. Svesne su da mogu još bolje, samo im treba da prvi put prođu osminu finala. Posle nje, ko zna šta je sve moguće. Potrebno im je da probiju led i psihičku barijeru, jer imaju dobru ekipu i selektora Damira Grgiča te će verovatno ubuduće postizati bolje rezultate. Crna Gora se možda neočekivano plasirala dalje u teškoj grupi. Obavila je smenu generacija, uz povratak najbolje košarkašice Jelene Dubljević. Mala im je baza igračica i bez izmena, mada imaju impozantnu prvu petorku. Selektorka Jelena Skerović bila je inteligentna igračica i dobro čita igru. Neophodno im je proširiti bazu da bi igrale moderniju košarku, koja donosi bolje uspehe na evropskoj sceni.

  • Koje su mogućnosti Srbije na Olimpijskim igrama u Tokiju (23. juli – 8. august)  i ko su kandidati za medalje?

– Mogućnosti su velike. Nakon što smo osvojile evropsko zlato, ne idemo bez ambicija. Ne smemo izgubiti dodir sa realnošću, jer će biti teško održati formu. Bile smo na visokom nivou i sada treba to nadograditi za dvadesetak dana. Olimpijske igre su jače i konkurentnije takmičenje nego EP. Ranije su dominirale evropske selekcije, a sada je to skroz druga priča. Osim Amerike, koja je van konkurencije, za medalje se bori čak deset ekipa. Nema više autsajdera. Nama će biti dodatno opterećenje što dolazimo kao favoriti nakon osvajanja evropskog naslova. U suštini, u finalu je pokazan potencijal ove ekipe. Nadam se da ćemo prikazati prepoznatljivu igru na Olimpijadi i doći do novog uspeha.

  • Zašto završavate uspješnu igračku karijeru s pregršt naslova, između ostalih i tri evropska klupska, dva s moskovskim Spartakom i jedan s USK Pragom te koji vam je trofej najdraži?

– Glavni razlog je što muž Miloš i ja planiramo porodicu. Vreme je za to i da se prioritet da drugim stvarima nego košarci, koja mi je pružila i suviše. Bila sam sretna da doživim uspehe, ali i da odlučim otići dok uživam. Ne mogu reći koji mi je trofej najdraži. Svaka medalja je posebna na svoj način. Trofeji sa reprezentacijom imaju veći značaj i emotivnije sam ih proslavila nego klupske. Svaki mi je bitan i zbog saigračica sa kojima sam ih osvajala.

Izvor: Al Jazeera