Zdenka Badinovac: Izložba ‘Herojski glasovi iz bivše Jugoslavije’ veća je od nas

U Nacionalnom muzeju umetnosti 21. veka MAXXI u Rimu, izloženi radovi više od šezdeset umetnika iz zemalja bivše Jugoslavije.

Zdenka Badovinac, slovenačka kuratorka i pisac (Ustupljeno Al Jazeeri)
Zdenka Badovinac, slovenačka kuratorka i pisac (Ustupljeno Al Jazeeri)

Devet sasvim neobičnih anđela koji posmatraju publiku muzeja moderne umetnosti MAXXI jesu fotografije hrvatskog umetnika Igora Grubića. Njegovi “Anđeli garavog lica”, u prljavim kombinezonima i belih krila naslikanih na zidovima industrijskih skladišta, jesu nekadašnji rudari Kolubare, najvećeg rudnika Srbije. A ovaj rudnik obeležio je jednu epohu, kada su rudari istog 2000. godine započeli štrajk kojem su se potom pridružili na hiljade drugih ljudi i tako označili početak pada režima Slobodana Miloševića.

Ovi “nepoznati heroji”, a koji su bili protagonisti političkih događaja u jednoj zemlji, jesu inspiracija za izložbu  „Veća od mene: Herojski glasovi iz bivše Jugoslavije“, otvorene početkom maja u Nacionalnom muzeju umetnosti 21. veka MAXXI u Rimu. Kustos ove izložbe koja je izazvala veliku pažnju u italijanskim medijima jeste Zdenka Badovinac, slovenačka kuratorka i pisac, nekadašnja direktorka Muzeja moderne umetnosti u Ljubljani, od 1993. godine sve do kraja 2020. godine, a kada je promenom vlasti u toj zemlji, prestao i njen mandat. Uz Zdenku Badinovac, kuratorka na izložbi je bila i Giulia Ferracci.

Umetnička scena jedne kompleksne teritorije

Složeni mozaik od stotinu dela, više od šeszdeset umetnika iz Bosne, Hrvatske, Srbije, Slovenije i drugih zemalja bivše Jugoslavije, a kako bi se ispričala priča o teritoriji koju su vekovima obeležavali sukobi, napetosti, nestabilnosti, ali i utopija jedne države – socijalističke Jugoslavije, a koja se raspala na idealima bratstva među narodima i jedinstva među radnicima.

“Od vremena Drugog svetskog rata do drame građanskih ratova, od procesa nezavisnosti do poslednjih godina, umetnici se suočavaju sa svojom istorijom, reinterpretiranom kroz gestove onih heroja koji su na različite načine i u različitim periodima žrtvovali svoje sopstvene živote za druge ili u ime višeg, „većeg“ ideala, a kako stoji u naslovu izložbe”, kaže Badinovac.

“S druge strane danas u našem hiperkonkurentskom i sve više individualističkom modelu društva u kojem živimo, te u kojem dominira  cinizam i strah od nepoznatih ljudi, ova izložba želi da bude nosilac poruke mira, slobode, jednakosti, ali i održivosti”, dodaje slovenačka kuratorka.

Izložba zapravo opisuje dve ideje, kako nagalašava Badinovac.

“Prva se odnosi na junaštvo, tj. one vrednosti zbog kojih su ljudi spremni da umru. Dok se druga tiče moći globalnog kapitala koji danas dominira u svim aspektima društva”, kaže Badinovac.

“Na žalost  ‘90-ih godina kada je dominantu ulogu preuzeo nacionalizam, građani tadašnje države koja se raspadala, sve manje su bili heroji, a sve više postajali žrtve nekih ideala zbog kojih nije vredelo umirati.”

A pored dualnosti, između idealnog i pragmatičnog, ova postavka uvodi i  treći element, tj. treću silu, kako naglašava slovenačka kuratorka, a to je glas prirode, duboko prisutan tokom cele izložbe.

Kulturna diplomatija bez podrške zvaničnih diplomata

Fondacija MAXXI, a koja upravlja ovim muzejom koji je pre deset godina otvoren u Rimu, oduvek je davala prostora umetnicima različitih zemalja, kao što su Turska, Liban, Iran i mnoge zemlje Afrike.

Fondacija MAXXI oduvek je davala prostora umjetnicima različitih zemalja, kao što su Turska, Liban, Iran i mnoge zemlje Afrike (Ustupljeno Al Jazeeri)

A kako je naglasila predsednica ove fondacije Giovanna Melandri, umetnici su ti koji se oduvek nalaze na liniji fronta suprostavljajući se političkim režimima koji otežavaju razvoj demokratskih institicija.

“Mnogi umetnici sa kojima smo sarađivali ponudili su nam moguću reinterpretaciju prošlosti i svetlost ka istraživanju budućnosti. Sada su na red došle zemlje bivše Jugoslavije.”, izjavila je Melandri.

Međutim, ova izložba koja je otvorena do 12.septembra, nije našla prostora, a ni svetlosti među zvaničnim diplomatama, a pre svega onima iz Slovenije, a iz koje dolazi kustost iste.

Zapravo slovenački ambasador u Rimu, Tomaž Kunstelj pre otvaranja same izložbe poslao je depešu kabinetu premijera i Ministarstvu kulture Slovenije, rekaši da je izložba kontroverzna i skandalozna. Posebno kada je reč o  30. godišnjici nezavisnosti Slovenije, a koja se proslavlja ove godine, ambasador Kunstelj ocenio je da ova postavka ne bi trebalo nikako da predstavlja dostignuća slovenačke umetnosti. Iz tog razloga ambasada u Rimu odlučila je da ovaj događaj ne promoviše.

“S druge strane, nadležni u fondaciji MAXXI smatrali su da je linija istraživanja odnosa i veza između Italije i teritorija koje se graniče sa Mediteranom, važna studija koja neprestano oblikuje i reformiše umetnički, kulturni i geopolitički prostor onoga što nazivamo Evropom”, objašnjava Zdenka Badinovac.

Herojska dela nasuprot sadašnjosti komforizma

Izložba “Herojski glasovi iz bivše Jugoslavije” organizovana je u osam odeljaka, ne odvojenih, već međusobno povezanih baš kao što su povezana pitanja koja  ista istražuje. Prva četiri odeljka su: sloboda, jednakost, bratstvo i nada, reči ispisane plavom bojom, kao putokazi na podovima ovog muzeja.

“Ove vrednosti predstavljaju herojska dela, revoluciju, ideale i pozitivne vrednosti”, naglašava Badinovac.

U ovom delu muzeja je smešten umetnički rad bosanske umetnice Lane Čmajčanin, a koji ilustruje pištolj Gavrila Principa kojim je isti ubio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Takođe tu je i slika Boška i Admire, slovenačkog umetnika Đorđa Balmazvića.

Umjetnički rad bosanske umjetnice Lane Čmajčanin, koji ilustruje pištolj Gavrila Principa kojim je ubio austrougarskog prestolonasljednika Franca Ferdinanda (Ustupljeno Al Jazeeri)

“Preostala četiri odeljka, a u kojima se nalaze: rizik, pojedinac, drugost i metamorfoza, karakteriše crvena boja koja kroz radove umetnika opisuju današnji svet i najvažnija pitanja savremenosti, tj. sadašnje vreme u kojem je čovek sve manje u harmoniji sa sobom, sa drugima, kao i sa prirodom.”

U ovom delu upečatljiv je rad umetnika Mustafe Karila, koji reprodukuje beskućnika koji leži na ulici neke metropole. Takođe, tu je i delo umetnika Albana Muje tj. “Porodični album” u vidu dokumentarnih video zapisa, a koji daju glas ličnim i dramatičnim pričama izbeglica sa Kosova.

Prateći događaji radi boljeg razumevanje bivše države

Nije moguće pobrojati sva imena i radove umetnika, od crteža, slika, fotografija, moderne skulpture, video snimaka, ali kako zaključuje kuratorka Badinovac, svaki od radova na ovoj izložbi veći je od nas, jer nas podseća na dela i ideje heroja koji su se borili za slobodu, ali i one ideje koje nas navode na preispitavanje vrednosti i ideale u društva u kojem trenutno živimo.

Tokom naredna dva meseca, postavku će pratiti bogat program događaja u vidu konferencija i debata, a osmišljenih na način približavanja i razumevanja umetničke, kulturne, ali i političke scene zemalja bivše Jugoslavije.

Dva neizostavna događaja koja se očekuju tokom meseca jula jeste razgovor sa filozofom, sociologom i politikologom Slavojem Žižekom, kao i susret sa Marinom Abramović, ikonom savremene umetnosti i umetnicom koja ostavija neizbrisiv trag na umetničkoj sceni ovih prostora, a koja nikada niije našla veliku podršku vladajućih struktura prethodne, ali i sadašnje države iz koje potiče.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

„Umjetnost je jedna priča koja putuje, koja ne mora nužno biti vezana za jedan prostor. Mi spajamo jedan mali Balkan. Ako neće politika – onda ćemo mi umjetnici, kaže Hranuelli.

24 Jan 2021
Više iz rubrike TEME
POPULARNO