Njemački mediji o mogućim ograničenjima za nevakcinisane

Uprkos tome što Nemačka među zapadnoevropskim zemljama beleži najnižu učestalost novozaraženih virusom korona, visoki nemački zvaničnici danima iznose strahovanja od dramatičnog širenja korona početkom jeseni. Štaviše, proteklog vikenda nekoliko visokih zvaničnika savezne i pokrajinskih vlasti u Nemačkoj pustili su u javnosti svojevrsne probne balone o tome kako će se nevakcinisani suočiti sa mnogo težim uslovima života i rada.

U razgovoru za Bild am Sonntag, šef kancelarske službe nemačke kancelarke Angele Merkel, Helge Braun, rekao je da ne očekuje još jedan lockdown u Nemačkoj zbog COVID-a 19, ali je naveo mogućnost da se nevakcinisanima bude zabranjen ulazak u restorane, bioskope i na stadione, ukoliko četvrti talas pndemije bude ogroman.

„U slučaju visoke stope infekcije uprkos testiranjima, nevakcinisani će morati da ograniče svoje kontakte. To bi mogla da znači da bi pojedine stvari, kao što su posete restoranima, bioskopima i stadionima, mogle da za nevakcinisane da budu nemoguće čak i za nevakcinisane koji su testirani, jer je preveliki rizik koji preostaje“, rekao je Braun za nedeljno izdanje Bilda, dodajući da bi takva politika bila legalna, jer „država ima odgovornost da zaštiti zdravlje svojih građana“. „To uključuje zdravstveni sistem, koji neće morati ponovo na zimu da odlaže operacije raka i ostale intervencije kako bi lečio pacijente od korone.“

U proseku širom Nemačke u poslednjih sedam dana ima oko 15 novozaraženih na 100.000 stanovnika, ali nemački zvaničnici strahuju da bi ova takozvana incidenca od 15 u oktobru mogla da naraste na čak 800, zbog bržeg širenja delta soja virusa korona.

Pritisak da se ubrza vakcinacija

Dosad je u Nemačkoj protiv korone u potpunosti imunizovano oko 50 odsto stanovništva a dodatnih 10 odsto je primilo prvu dozu. Magazin Spiegel na svom portalu navodi da je tempo vakcinacije u Nemačkoj je usporio, dok to nije slučaj u susednoj Francuskoj u kojoj je predsednik Emmanuel Macron uveo obaveznu vakcinaciju za zdravstvene radnike i ukidanje besplatnih PCR testova.

Pokretanje priče o ograničenjima za nevakcinisane izazvalo je burnu reakciju nemačkih medija pa se Hannoversche Allgemeine Zeitung pita da li kancelarkin šef kabineta zapravo „pokušava da izvrši pritisak na ljude koji u ovom trenutku nisu voljni da vakcinišu“.

„Verovatno je to tako. Ali, izvodljiv pritisak takođe mora biti dozvoljen u tako pretećoj situaciji za društvo. Država ima odgovornost za sve građane – ne samo za one koji nisu voljni da vakcinišu. Neki mogu reagovati na oglase i podsticaje. Drugi mogu da preispitaju svoj stav kada im postane jasno da su lično u nepovoljnom položaju“, smatra komentatori ovog lista.

Nasuprot tome, Reutlingen General Anzeiger smatra da je Braunova ideja „napola pečena“.

„S jedne strane, uopšte se ne navodi da li nevakcinisani ljudi, koji se testiraju, predstavljaju zdravstveni rizik. Slika čoveka koja stoji iza ove ideje još je upitnija. Braun koristi pritisak da disciplinuje one koji ne vole vakcinaciju, umesto da ih ubedi dobrim argumentima, kao što je to uobičajeno u demokratijama. Osim toga, Merkelin čovek je verovatno zaboravio da je i sama kancelarka obećala da neće biti obavezne vakcinacije“, ističe list i ocenjuje da je ideja pogrešna i da ona „igra na tome da dva dela stanovništva suprotstavi jedan protiv drugog“.

Šta je uloga države?

Nuernberger Nachrichten, pak, smatra da se ovim ne uvodi obavezna vakcinacija na mala vrata.

„Posledice ovog koraka, međutim, mora da snosi osoba koja odbija da vakciniše a ne zajednica. Dakle, oni ljudi za koje vakcinacija ne dolazi u obzir, na primer deca ili bolesni. Na državi je da ih zaštiti, bez ikakvih uslova“, ističe ovaj bavarski list.

„Pa ipak“, prigovara Suedwest Presse, „nije posao države da prisiljava nekoga da bude srećan“.

„Vladini propisi koji znače da samo oni koji su vakcinisani mogu da učestvuju u društvenom životu moraju se podjednako kritički posmatrati. Oni koji ne žele zaštitu, pre svega ugrožavaju jednu osobu: sebe. Ako su svi koji žele zaštićeni, država treba da se povuče. Jer je tada izvršila svoju dužnost“, smatra list iz Ulma.

Komentator berlinskog Tageszeitunga drugačije vidi ulogu države i ističe da „odrasli imaju društvenu odgovornost prema deci i njihovoj dobrobiti“, jer „ako se stopa vakcinacije ne poveća, škole i vrtići će se vrlo verovatno ponovo morati da budu zatvoreni na jesen i zimu – sa svim razornim posledicama po decu i roditelje“.

U svojevrsnom pritisku na vakcinaciju mediji, poput Augsburger Allgemeinea, ne kritikuje već ističe da je „veliki napredak postignut u vakcinaciji, ali da to ne bi trebalo da sakrije činjenicu da je delta soj opasan.

„Preti da se brzo proširi među nevakcinisanim, uključujući većinu dece i adolescenata. Od prošle godine znamo koliko brzo se situacija može promeniti na jesen. Tačno je da su mnogi posebno ugroženi ljudi sada zaštićeni, tako da broj ozbiljnih bolesti opada. Ali ako broj zaraza eksplodira, zdravstveni sistem može biti preopterećen. Zemlja se protiv toga mora naoružati – odmah“, insistira Augsburger Allgemeine.

Četvrti talas vode nevakcinisani

I minhenski Sueddeutsche Zeitung smatra upozorenja političara prikladnim i navodi da se „četvrti talas već razvija“.

„Budući da vakcinisani ljudi retko nose virus, ovaj talas uglavnom vode nevakcinisani. I samo uz pomoć impresivne kvote za vakcinaciju može se sprečiti da poprimi razorne razmere. Za nekoliko meseci sve mere će moći da padnu. Tada nevakcinisani mogu ponovo da vode normalan život“, naglašava Sueddeutsche Zeitung.

S druge strane, Rhein Zeitung ističe da opcije države za značajno povećanje stope vakcinacije još nisu iscrpljene.

„Кampanja vakcinacije zastala je tokom letnjih praznika, sada bi trebalo da bude ponovo potpuno uključena. Među nevakcinisanim nisu samo antivakkcinaši ili skeptici. I mnogima je previše udobno (u tim pozicijama). Primetna je i nesklonost vakcinaciji među migrantima. To bi takođe moglo biti povezano sa slabim znanjem nemačkog jezika. Međutim, nije jasno zašto oni koji nisu voljni da vakcinišu i dalje dobijaju besplatne PCR ili brze testove. Ako ne želite da se vakcinišete, trebalo bi da sami plaćate testove u budućnosti“, zahteva Rhein Zeitung.

Za razliku od medija koji zagovaraju pojačani pritisak na nevakcinisane, Freie Presse ukazuje da je kancelarski kandidat demohrišćana Armin Laschet u razgovoru za ZDF rekao da je protiv obavezne vakcinacije i na taj način protivrečio sadašnjem šefu kancelarske službe.

„Laschet se plaši eksplozivne snage protivnika obavezne vakcinacije. Pogled na Francusku ukazuje da to  nije u potpunosti pogrešno. Ipak, kandidat za kancelara ostavio je otvorena vrata: Ako je stopa vakcinacije na jesen još preniska, treba razmišljati dalje. Pod tim je mislio, oosle parlamentarnih izbora“, ističe Freie Presse.