Aplikacija umjesto prijatelja, lajk umjesto druženja

Istraživanja pokazuju da posegnemo za smartfonima barem pedeset puta dnevno, a mnogi i više od stotinu puta. Da li je komunikacija aplikacijama zamenila ne samo naše prijatelje, već i način na koji sa njima komuniciramo?

Istraživanje sprovedeno u SAD-u, na Kalifornijskom univerzitetu, a koje je rađeno na uzorku od 20 hiljada učesnika starosti od 18 do 45 godina, pokazalo je da, u zavisnosti od doba dana, za smartfonima ili tabletima – generalno pametnim uređajima – posegnemo između 45 i 72 puta.

U starosnoj dobi od 18 do 24 godine, ta brojka brzo raste na 85 do čak 120 i 150 puta dnevno. Takođe, u zavisnosti od doba dana, odnosno toga da li smo na poslu, šopingu ili kod kuće, vreme provedeno ispred ekrana varira od par minuta, pa sve do 22,3 minuta, u proseku. Kod tinejdžera je takođe i ova brojka veća – od pola sata do 45 minuta korišćenja.

Smartfoni zalijepljeni za dlanove

Zbog ovoga ne čudi ni da dnevno provodimo par sati ukupno ispred smartfona ili naših računara. Međutim, u ove brojke ne ulaze druge namene pametnih uređaja – npr. kada pretražujemo internet u potrazi za nekom informacijom, razgledamo artikle na onlajn rasprodajama, ili koristimo brojne aplikacije za video razgovore.

Još jedan od problema modernog ‘onlajn korisnika’ je i internet zabava, konkretno – onlajn video igre i servisi za gledanje sadržaja. U proteklih par godina, korisnici u Evropi su provodili čak 11,6 časova nedeljno u raznim onlajn igricama, i između 6,2 i 8,5 sati nedeljno u gledanju video striming servisa, kao što su Netflix, HBO, YouTube TV, i brojni drugi. Na prostoru Balkana je situacija slična, i iako do sada nisu rađena zvanična istraživanja, na osnovu svedočenja roditelja, psihologa i ljudi iz IT struke, jasno je da je ‘onlajn zavisnost’ veoma prisutna i na ovim prostorima.

“Ono što je prepreka još većem korišćenju onlajn igara i video striminga kod nas je delom ekonomske, a delom tehničke prirode. Naime, za igranje modernih onlajn igara potreban vam je hardver novije generacije – dobar gaming računar, grafička kartica poput Nvidia ili AMD Radeon, brza matična ploča i slično. Takođe, oni koji su zaljubljenici u ovaj vid zabave obraćaju i dosta pažnje na posebne miševe, tastature, razne kontrolere za igrice, pa čak i zvučnike. Sve ovo naravno puno košta, a laptopovi ili računari koji koštaju manje od hiljadu eura su tek ‘ulaznica’. Drugi problem je infrastrukture – većina telekom provajdera na našim prostorima nudi tek bazične internet pakete, sa malim brzinama, koji nisu dovoljni za sadržaje najnovije generacije – igrice imaju problema zbog tzv. ‘ping’ ili ‘lag’ kašnjenja u prenosu podataka. Video servisi zahtevaju velike brzine interneta kako bi prikazali video u novim 4K i HDR formatima. Iako postoji ponuda optičkog interneta i brzog kablovskog pristupa, obično su oni dostupni u većim gradovima regiona, uz visoke cene takvih paketa” objašnjava Dejan Tomić, IT stručnjak.

Zorana Jovanović, akademska slikarka, kaže da je problem ‘onlajn zavisnosti’ veoma čest:

“Društvene mreže su danas toliko prisutne među mladima, da se često oni oslanjaju na druženje preko tih mreža, da druženje zamenjuju svojom sobom, okruženi vitruelnim prijateljima. Prisutnost društvenih mreža polako postaje zamena za prijatelje i druženje, mada smatram da ljudi, posle ovakve situacije u svetu, i zbog zatvaranja u pandemiji, počinju da uviđaju značaj živog dodira, zagrljaja, osmeha i koliko ta bliskost sa ljudima igra veliku ulogu u stvaranju pozitivne energije kod osoba” kaže Jovanović.

Online svijet super-heroja

Delimično ili potpuno iskrivljenu sliku o svetu oko nas, koju nam ‘serviraju’ društvene mreže, dodatno osnažuju i nove tehnologije, poput ‘deepfake’ video snimaka.

“Deepfake video ili Ai video može da vas pretvori u bilo koga. Na Instagramu, a naročito TikToku i Snapchatu su već par godina prisutni filteri koji koriste veštačku inteligenciju da bi vam dodali razne efekte ulepšavanja, izmene okruženja, pretvorili vas u super-heroje, i slično. Korisnici često preteraju sa korišćenjem ovih filtera, pa slike ili video snimci deluju potpuno nerealno i neprirodno, što zapravo oni i jesu. E sad, kada se takvi sadržaji serviraju vašim prijateljima ili poznanicima preko raznih priča, storija ili čak YouTube videa, vi više zaista ne možete da procenite šta je realnost, a šta računarski generisani sadržaj. Ovo je toliko uzelo maha, i u svetu i kod nas, da postoje i poređenja tipa ‘Instagram – Realnost’ jer je već i laicima jasno da je svet objava na društvenim mrežama zapravo – lažan” objašnjava kolumnista Goran Jovanović.

Nedavna studija, koju je sproveo Univerzitet Kolumbija u SAD, sa više od 12.000 učesnika, došla je do zaključka da čak 84 posto korisnika uvek obriše fotografiju ili video sa svojih naloga ako one nemaju dovoljan broj lajkova prijatelja.

Broj lajkova i pregleda sadržaja je postao i gotovo ključan biznis model za mnoge kompanije i gotovo čitav marketing sektor. Kada je Instagram 2019. godine u desetak zemalja za probu sakrio broj lajkova fotografija na ovoj mreži, komercijalni nalozi, kao i oni koje su držale marketing agencije, prijavili su pad poseta za 50 posto i pad onlajn kupovine preko ove mreže za čak 74 posto.

Još pre desetak godina mnogi širom sveta su shvatili da je broj lajkova i odličan biznis, naročito kada su u pitanju stranice kompanija, popularnih brendova, ali i javnih ličnosti – muzičara, sportista i političara. Svi oni žele što veći broj lajkova i podeljenih objava, jer najveći broj korisnika veliki broj lajkova smatra za merilo i potvrdu uspeha, pa čak i potvrdu istinitosti objava – ovo naročito važi za stranice političara i mnogih (uglavnom tabloidnih) medija. Tako su širom sveta nastale “klik farme”, koje “proizvode” lajkove. Za generisanje lajkova se koriste razne metode – od specijalnih softvera, preko pozivanja korisnika da stranicu lajkuju za male nagrade (obično do pet dolara), pa sve do angažovanja pravih ljudi za mesečnu platu, koji i po 12 sati dnevno lajkuju objave i stranice.

Ako vidite da fotografija ili video popularnog pevača, sportiste ili političara za kratko vreme (obično nekoliko sati) dobije desetine, pa i stotine hiljada lajkova i pregleda, gotovo sigurno nije u pitanju popularnost, već angažovanje “klik farme”, najčešće iz Azije. Ovakve usluge koštaju od deset pa sve do nekoliko hiljada dolara, sve u zavisnosti koliko lajkova i pregleda želite. Od 2019. godine ove usluge koristi i veliki broj javnih ličnosti, a naročito političara i stranaka u regionu, što je evidentno po ogromnom broju ‘botovskih’ naloga koji pišu slične ili iste komentare, a sami imaju nula objava ili drugih aktivnosti.

Najviše ovih “lajk farmi” ima u Kini, Indiji, Nepalu, Šri Lanki i Filipinima. Zaposleni su obično plaćeni dolar za hiljadu lajkova ili klikova, pa tako možete kupiti hiljadu Instagram lajkova na tri stranice za 12 dolara, ili hiljadu YouTube pregleda za samo devet dolara.