Privatni profili nisu zaista privatni

Koliko društvenih mreža koristite svakodnevno? Većina ljudi u regionu koristi Facebook i Instagram, dok je kod mlađih i tinejdžerske populacije veoma popularan i TikTok. I Twitter beleži porast broja korisnika, najviše zbog političara i javnih ličnosti koji ga koriste.

Zanimljivo je i da u zemljama bivše Jugoslavije od ukupnog broja korisnika interneta, čak 74 odsto njih koristi jednu ili više društvenih mreža. Kod mobilnih korisnika taj procenat je oko 81,4 odsto.

Internet, naš jedini prijateljinst

Termin ‘društvena mreža’ pre pojave računara i interneta odnosio se na grupu ljudi sa kojima se češće družite i sarađujete – kolege, prijatelji, komšije, bliža i dalja porodica, i ljudi koji dele slična profesionalna interesovanja. Sa usponom onlajn komunikacija, a prvenstveno Facebooka, Instagrama i Twittera, ljudi su ‘prijateljima’ počeli da nazivaju i ljude koje nikada nisu sreli u životu – ali znaju (gotovo) sve o njima. Ovaj novi fenomen nazvan ‘onlajn ličnosti’ (online personality) je nedavno i stručno definisan i označava osobu koja ‘postoji u virtuelnom prostoru i o kojoj formiramo mišljenje isključivo na osnovu podataka dostupnih u digitalnom prostoru’.

Mnogi psiholozi i stručnjaci smatraju da postoje tri vrste korisnika društvenih mreža:

Zavisnici – ljudi koji većinu slobodnog vremena provode u onlajn prostoru, više puta dnevno proveravaju profile prijatelja, konstantno u rukama imaju telefon ili računar, proveravaju telefon i mreže, čak i noću. Komunikacija sa porodicom i bliskim osobama gotovo je uvek onlajn. Mnogi stručnjaci smatraju da takve osobe zapravo i nemaju privatni život, te da ne razlikuju svet na mreži i onaj van mreže.

Prosečni korisnici – većina nas spada u ovu kategoriju, koja društvene mreže koristi da pošalje poruku, postavi neki video i sliku, ili pak komunicira sa rođacima u inostranstvu. Takođe, na mrežama se prezentuju samo pojedini događaji – letovanje, proslave, važni datumi u životu… Većina takvih korisnika često prezentuje i svoj muzički ukus, a često i podršku omiljenom sportskom klubu.

Protivnici mreža – oni koji nikada nisu koristili Fejsbuk ili Instagram, te generalno ‘beže’ od tehnologija. Iako mnogi u tu grupu svrstavaju starije osobe, zapravo je iznenađujuće koliko ljudi srednjih godina, pa čak i tinejdžera ne koristi društvene mreže. Mlađi na ovaj način žele da se razlikuju od svojih vršnjaka, a kod starijih je često reč o nemogućnosti učenja novih stvari, a u dosta slučajeva je prisutan i finansijski momenat – nemogućnost kupovine računara ili smartfona, kao i nedostupnost internet konekcije. Ovo je naročito izraženo kod ruralnog i seoskog stanovništva u regionu – EU procenjuje da samo 24 odsto njih ima pristup internetu.

Naravno, društvene mreže su biznis – i to ogroman biznis. Stručnjaci u SAD procenjuju da Facebook vredi neverovatnih 846,14 milijardi dolara, a da je realna tržišna vrednost kompanije (market cap) oko 500 milijardi dolara. U ovo ne ulaze patenti, druge povezane kompanije (Instagram i WhatsApp su takođe deo Facebooka), kao ni istraživanja i razvoj – Facebook je vlasnik i kompanije za VR (virtuelnu realnost) i proširenu stvarnost Oculus.

Ni njegov pandan iz Kine, aplikacija i društvena mreža TikTok, puno ne zaostaje. Zapravo, radi se o trenutno najbrže rastućoj društvenoj mreži, sa više od 700 miliona korisnika širom sveta, i vrednošću od 250 milijardi dolara. Zanimljivo je i da je TikTok druga po popularnosti mreža u Kini, odmah iza WeChat, a na ovom tržištu radi pod imenom Douyin.

Zbog ovolike popularnosti društvenih mreža, koja je odavno prevazišla popularnost klasičnih medija, i svet marketinga se u velikoj meri preselio onlajn. Tri milijarde ljudi širom sveta koristi društvene mreže svakodnevno a očekuje se da ovaj broj bude blizu pet milijardi do 2025. godine. Facebook ima 2.7 milijardi korisnika mesečno, i blizu 800 miliona korisnika koji mreži pristupe barem jednom nedeljno. Čak 92 odsto svih korisnika Facebooka mrežu koristi sa mobilnog uređaja. Sve ovo znači i stotine miliona dolara za oglase, reklame i sponzorisane sadržaje, a kada se na to doda i sama cena računara ili smartfona, u pitanju su desetine, pa i stotine milijardi dolara koje se ‘okreću’. Ne treba zaboraviti ni razne telekom operatere, od kojih su mnogi i sami ušli na tržišta onlajn usluga i digitalne televizije.

Smartfon vrijedi više nego što mislimo

Reklame i marketing su glavni izvor prihoda za sve društvene mreže, kao i druge IT gigant, poput Googlea. Naši podaci se koriste za ‘targetirano oglašavanje’ (targeted advertising), a da bi ono funkcionisalo, naši sadržaji moraju biti javno dostupni.

Ivica Nikolić, IT stručnjak, kaže da su privatni profili zapravo ‘iluzija za korisnike’ :

“Ništa nije privatno na društvenim mrežama. Ako pročitate uslove korišćenja, koje 99,99 odsto korisnika nikada nije pročitao, videćete da Facebook zadržava pravo da sve vaše podatke – slike, objave, video – koristi na način na koji smatra da treba. Vi zapravo predajete kopiju vaših podataka stranoj kompaniji u svrhe marketinga. Kada podesite profil na privatno, vi zapravo samo ograničavate ko vam može poslati zahtev za prijateljstvo – podaci su i dalje kompletno vidljivi za samu mrežu, kao i za oglašivače. Možete sprovesti i mali eksperiment – podesite vaš nalog na privatno, a zatim u aplikaciji potražite neki proizvod, na primer patike. Uskoro ćete dobiti ‘brdo’ oglasa za slične proizvode, što znači da profil nije zaista privatan. Uz to, na internetu postoji čitav niz besplatnih sajtova koji prave snimke profila, te omogućavaju preuzimanje vaših sadržaja, čak i onima koji društvene mreže ne koriste” objašnjava Nikolić.

Dušica Jovanović, administrator, kaže da naši smartfoni, tableti i drugi uređaji vrede mnogo više:

“O zaštiti privatnosti naših podataka bi svakako trebalo da vodimo računa. Privatnost na društvenim mrežama zavisi od stepena kontrole koju korisnik društvene mreže ima nad pristupom i upotrebom njegovih ličnih podataka. Na internetu postoje odlična detaljna uputstva za zaštitu podataka, a o onome šta delimo bi sami trebalo da razmišljamo i budemo svesni. Izgubiti smartfon za većinu nas bi bukvalno bilo kao izgubiti i polovinu sebe. Tekstualni, medijski sadržaji, beleške, kao i imenik u telefonu su dovoljan razlog da gubitak smartfona poremeti naše svakodnevno funkcionisanje”, navodi Jovanović.

Čak 44 odsto svih linkova na društvenim mrežama su plaćene reklame i oglasi. Veliki broj reklama i oglasa je jedan od najčešćih razloga zbog koga korisnici odlučuju i da napuste društvene mreže. Ipak, budući da je najveći broj aktivnih korisnika uzrasta od 18 do 44 godina – što predstavlja i populaciju koja najviše kupuje i putuje, nema sumnje da će velike IT kompanije naći još načina na naše podatke upotrebe u svrhu marketinga. Tako se uskoro planira da u vozilima na električni pogon, koja mahom imaju napredne sisteme za zabavu i informacije (infotaiment system) vozač dobija ciljane reklame, o restoranima pored kojih prolazi, ili o rasprodajama u blizini parkinga.

Da naši podaci nisu samo naši, te da privatnosti na društvenim mrežama (a ni na internetu uopšte) zapravo i nema, svedoči slučaj kompanije Cambridge Analytica. Ova, sada već ugašena, Britanska kompanija je bila razvila poseban softver koji je automatski preuzimao podatke sa naloga Facebook korisnika. Ovakvi softveri se nazivaju ‘paucima’ (web crawler), i napravljeni su da sami pretražuju milione profila u potrazi za određenim podacima. Tako je Cambridge Analytica godinama preuzimala i skupljala podatke o najmanje 87 miliona Facebook korisnika, mada stručnjaci tvrde da je u pitanju i nekoliko puta veći broj. Za ovakve softvere vrsta naloga, te da li je on privatan ili nije, i ima li desetak ili par hiljada prijatelja ne predstavlja nikakvu prepreku. Godine 2018. američki mediji su otkrili postojanje ovog softvera, a nakon velikog skandala, Cambridge Analytica je ugašena.

Naši podaci nisu samo naši

Većina korisnika često zaboravlja i da je sadržaje veoma lako preuzeti sa samih mreža, bilo korišćenjem ugrađenih opcija, bilo korišćenjem ‘screenshot’ (snimak ekrana) funkcije. Takođe, internet je pun raznih ‘Save From’ i ‘Download Preview’ sajtova, uz pomoć kojih možete preuzeti sadržaje sa društvenih mreža ili YouTubea. Sve što vam treba je link ka tom sadržaju, bez obzira da li vam je ta osoba prijatelj ili ima privatni profil.

Vesna Marinković Stanković, edukator, kaže da u onlajn svetu privatnost zapravo i ne postoji:

“Nisam sigurna koliko u današnje vreme privatnosti ima – i ima li je uopšte. Ponekad mislim da se na društvenim mrežama sve prati, i da nas sam uređaj pažljivo osluškuje i sve o zna o nama. Da izgubim smartfon svakako bih bila u panici, pre svega zbog brojeva telefona i kontakata koje imam. Hteli – ne hteli, smartfoni su postali deo nas naše stvarnosti i našeg života do te mere da ni sami nismo svesni da smo postali ‘robovi’ tehnologije”, smatra Marinković Stanković.

Stručnjaci kažu i da sami sadržaji i način na koji se oni prikazuju imaju greške, koje omogućuju da ih svako sa malo više znanja pronađe. Naime, fotografije u formatima jpg i png imaju ‘opis’, mali fajl u kojima se nalaze podaci o slici. Ovaj ‘opis’ se nikada ne menja, te je uz malo znanja moguće sliku pronaći putem internet pretraživača, bez obzira na kakvom se ona profilu i kojoj mreži nalazi.

Procenjuje se da Facebook doda gotovo 300 hiljada novih korisnika svakog dana, ili jednog svakih 15 sekundi. Uz gotovo pola miliona novih smartfona, koliko se proda dnevno širom sveta, jasno je da  će društvene mreže nastaviti da igraju važnu ulogu u našim životima, bili oni na privatnim ili javnim profilima