Više smo ispred ekrana – nego sa porodicom

Sve pristupačniji i sve prisutniji smartfoni, tableti i računari su nam doneli mnoštvo novih mogućnosti, ali su i promenili način na koji radimo, zabavljamo se i komuniciramo sa drugima.

Sa više od tri milijarde smartfona u upotrebi širom svijeta, te još oko milijardu i po računara, jasno je da se broj ekrana oko nas neće smanjivati (Getty Images)
Sa više od tri milijarde smartfona u upotrebi širom svijeta, te još oko milijardu i po računara, jasno je da se broj ekrana oko nas neće smanjivati (Getty Images)

Koliko smartfona imate u vašoj kući? Prosečan odgovor je četiri, ali, u zavisnosti od broja ukućana, poslova koje obavljate, kao i uzrasta, taj broj može biti čak i – deset. Mnogi danas imaju i dva smartfona – jedan poslovni i jedan lični, a nije retkost “nositi posao kući” – obično u vidu još jednog laptopa.

Osam godina ispred ekrana

Još osamdesetih godina prošlog veka psiholozi su upozoravali da previše vremena provedenog ispred računara, ili konzola za video igre, može negativno uticati na kognitivne sposobnosti dece, ali i odraslih, te način na koji stiču nove društvene veštine. To je bilo u vreme kada su računari mahom služili za unos teksta i obradu podataka, a video igre bile ograničene na dvadesetak popularnih naslova, koje je moguće ‘preći’ za par dana igranja. Uz to, računari su bili relativna retkost u domovima, te su se korisnici sa njima uglavnom sretali u poslovnom okruženju i eventualno u obrazovnim i naučnim ustanovama.

Tridesetak godina kasnije, računari su deo svakog segmenta života. Često se zaboravlja da je smartfon zapravo – računar, često i boljih mogućnosti nego laptopovi od pre nekoliko godina. I pametni televizori su računari, budući da imaju svoj procesor i pokreću neku vrstu operativnog sistema, najčešće Android. Tu su i ‘obični’ računari najčešće u vidu laptopova, mada entuzijasti iz domena video igara, popularni gejmeri, kao i oni koji se bave obradom videa i fotografija obično imaju velike desktop računare, sa mogućnošću priključivanja raznih dodatnih uređaja.

Dva istraživanja sprovedena u SAD početkom ove godine, došla su do vrlo  sličnih podataka. Ispitanici su naveli da dnevno provode između pet i šest sati gledajući u ekran – računar na poslu ili kod kuće, smartfon ili tablet. Neki od ispitanika su naveli da u neku vrstu ekrana gledaju ‘svaki minut koji provedu budni, pa čak i dok ručaju’. Čak 22 odsto ispitanika je navelo da samo na svom smartfonu provedu barem četiri sata svakog dana, ne računajući poslovni smartfon ili računar. Stručnjaci navode da se lako može zaključiti da neki od ‘ekstremnijih’ korisnika, obično oni kojima je posao vezan za internet komunikaciju, dnevno ispred ekrana računara ili smartfona provedu i osam, pa čak i deset sati. Samo 5 odsto ispitanika je navelo da ispred svojih digitalnih ‘ljubimaca’ provedu manje od jednog sata dnevno.

Sanja Stanojević Ilić, specijalni psiholog, kaže da smartfoni i računari zaista mogu izazvati zavisnost:

“Pametni uređaji su odavno postali naša svakodnevnica, a pošto su relativno laki za upotrebu, mi smo ih na neki način ‘pustili’ u sve segmente naših života. Svima nam je lakše da pošaljemo poruku putem Facebooka ili Viber aplikacije, da postavimo slike na neku od društvenih mreža, kako bi ih videli naši prijatelji ili članovi porodice. Vremenom, to postaje deo naših svakodnevnih navika i rutine, pa nam je veoma teško da ih promenimo. Takođe, kada je i naša bliska okolina, kao i prijatelji i saradnici sličnih navika, na scenu stupa takozvani ‘sindrom potvrđivanja’. Kada vam neko kaže da će vam poslati poruku ili obaveštenje putem neke popularne aplikacije, vi ćete se, prirodno, osećati izostavljenim ako ne koristite tu aplikaciju ili smartfon uopšte. Jednostavno, okruženje nas ‘natera’ da i mi budemo deo tog virtuelnog, digitalnog sveta” objašnjava Stanojević Ilić.

Stvari ne stoje bolje ni na starom kontinentu. Grupa evropskih istraživača je sprovela veliko istraživanje na uzorku od hiljadu ispitanika iz 7 zemalja Evropske unije – Španije, Francuske, Nemačke, Poljske, Češke, Grčke i Kipra. Ispitanici su bili uzrasta od 17 do 55 godina, a obuhvaćeno je gradsko kao i ruralno stanovništvo. Rezultati istraživanja su veoma slični onima u SAD – prosečno se ispred ekrana provodi između 4 i 5.7 sati dnevno, uz smanjenje na 3 sata kako se broj godina ispitanika povećavao. Istraživači su ove podatke predstavili i na (budućem) uzorku uzimajući prosečan očekivani životni vek u EU od 75 godina. Tako će prosečni korisnik računara i smartfona provesti oko 76500 sati ispred ekrana, što je gotovo 9 godina. Ovi podaci uzimaju u obzir početak korišćenja smartfona sa deset godina – iako su danas korisnici daleko mlađi – čak i sa dve ili tri godine. Takođe, uzeto je u obzir da će se korišćenje digitalnih uređaja zadržati na današnjem nivou i u budućnosti, što je malo verovatno.

Goran Jovanović, kolumnista, kaže da su i na ovim prostorima postale veoma evidentne razmere ‘digitalne zavisnosti’ :

“Apsolutno je neprekidno korišćenje smartfona. Na poslu, u prevozu, u restoranima – gde god se okrenete, čak i na ulici, sigurno ćete videti nekoga zagledanog u smartfon. Često se telefon koristi i dok se vozi, iako je to, barem u teoriji, zabranjeno. U restoranima ili kafićima je ista slika – mladi ljudi sede zajedno, ali malo ili uopšte ne komuniciraju, već su svi zagledani u svoje telefone. Slično je i kod kuće – roditelji često od najmlađih nogu deci daju smartfone kako bi gledala crtaće ili igrali igrice, a kada malo porastu, obično ‘naslede’ starije modele telefona. Uz sve ovo, zbog globalne pandemije, mnogi su deo posla preneli i kod kuće, te su još duže ispred računara ili laptopa” navodi Jovanović.

Sličnog mišljenja je i edukatorka Vesna Marinković Stanković:

“Ja lično ne provodim mnogo vremena na društvenim mrežama i smartfonu, ali mi je ipak stalno telefon uključen  zbog kontakta sa mojim učenicima i posla. Moji ukućani takodje ne provode mnogo vremena na društvenim mrežama, ali zato u Likovnoj radionici u kojoj radim kod polaznika primećujem da su im telefoni uvek pri ruci, i da ih stalno koriste. To je sada postao deo naše svakodnevice, hteli to mi da priznamo ili ne” kaže Marinković Stanković.

Smartfon i dok spavamo

Preporuka stručnjaka iz SAD, okupljenih u ‘National sleep foundation’ je da smartfon ne koristimo sat vremena pre spavanja, a minimalno trideset minuta. Neki od smartfona imaju i opciju ‘Blue light filter’ koja smanjuje zamor očiju u tamnoj ili mračnoj sredini. Konstantno korišćenje smartfona dok spavamo značajno utiče na kvalitet i dužinu sna, koja je opet dalje povezana sa radom srca, mozga i mogućnost koncentracije u toku dana.

I proizvođači su svesni ovakvog uticaja smartfona na naše zdravlje, te gotovo svi noviji uređaji imaju ugrađene funkcije koje mere naše korišćenje na dnevnom i nedeljnom nivou, a neki se mogu i podesiti da sami od korisnika traže da napravi pauzu. Takođe stručnjaci savetuju da treba isključiti sve notifikacije (obaveštenja) društvenih mreža, jer kada uzmemo smartfon obično se zadržimo u nekoj aplikaciji daleko duže nego što je potrebno. Prosečan korisnik proverava svoj telefon svakih deset do petnaest minuta, a psiholozi se slažu da je ovo jednako posezanju za cigaretom kod pušača. Češće korišćenje povećava nivo anksioznosti, jer od smartfona i društvenih mreža korisnik očekuje ‘mentalni stimulans’, koji nije uvek prisutan.

Ovih pojava su svesne i same društvene mreže. Facebook  je izravno priznao, nakon analize podataka sopstvenih korisnika, da njegovo korišćenje može uticati na raspoloženje. Istraživanja sa univerziteta Michigan pokazuju da se studenti osećaju psihički lošije ako ceo dan nisu komunicirali sa prijateljima putem društvenih mreža, naročito Facebooka. Slična istraživanja sa univerziteta San Diego pokazala su da ispitanici koji su ‘lajkovali’ četiri puta više sadržaja od proseka, obično su se žalili i na probleme u mentalnom zdravlju.

Sa više od tri milijarde smartfona u upotrebi širom sveta, te još oko milijardu i po računara, jasno je da se broj ekrana oko nas neće smanjivati – već će u budućnosti samo rasti. Poslednjih nekoliko godina mobilna industrija je proizvodila oko 320 miliona novih uređaja svake godine, a prodavano je između 170 i 210 miliona novih smartfona. Sa sve većim brojem ljudi u tzv. ‘srednjem sloju’, naročito u zemljama u razvoju, te otvaranjem novih pogona za proizvodnju u Kini i Aziji, očekuje se da će do 2025. godišnja proizvodnja porasti na čitavih 500 miliona uređaja godišnje, a da će do 2030. godine čak dve trećine svetskog stanovništva posedovati neku vrstu računara ili mobilnog uređaja.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Bilo da kupujete automobil, sat ili odjeću, dio cijene koju plaćate čini brend proizvoda. Emir Nuhanović istražio je zašto su mnogi bh. građani spremni izdvojiti i dvije prosječne plate za kupovinu željenog smartphonea, iako na tržištu ima znatno jeftinijih alternativa. 

Više iz rubrike TEME
POPULARNO