Povratak TikToka: Kad Kina zaigra

Društvena mreža opet će moći poslovati unutar SAD-a, ali je će njene aktivnosti biti praćene.

Do sada je aplikacija preuzeta više od dve milijarde puta, ne računajući kinesko tržište (EPA)
Do sada je aplikacija preuzeta više od dve milijarde puta, ne računajući kinesko tržište (EPA)

Za većinu prosečnih korisnika ceo Internet je jedna (ili nekoliko) društvenih mreža – na Facebooku možete gledati i čitati vesti, slušati muziku, ići u kupovinu, davati donacije, igrati igrice. Na Twitteru možete pratiti objave političara i javnih ličnosti, a i sami učestvovati u diskusiji. Na Instagramu možete postavljati vaše fotografije, i pratiti prijatelje i njihove objave.

Poslednjih godina se činilo da je samo pitanje vremena kada će muzička i filmska industrija ući u svet društvenih mreža, koristeći svoju najveću prednost – ogroman izbor muzike, video klipova, filmova itd. Ovakvi sadržaji najviše privlače populaciju od 16 do 45 godina – koja je opet i najčešći korisnik društvenih mreža.

Kineski džin u maloj Americi

Sama aplikacija i društvena mreža TikTok su prvobitno lansirani u Kini, pod nazivom Douyin. Nakon velikog uspeha u matičnoj zemlji, kompanija Byte Dance, koja stoji iza ove aplikacije, lansirala je TikTok 2016. godine. Prvih par godina je bila gotovo u potpunosti neprimećena na prodavnicama aplikacija.

Godine 2017. postala je relativno popularna u Južnoj Koreji, pre svega zahvaljujući mnogim popularnim K-Pop izvođačima, koji su na TikTok-u postavljali najave novih pesama i spotova (previews). Treba reći da je K-Pop fenomen za sebe, i trenutno je globalno veoma popularan žanr muzike, koji donosi stotine miliona dolara.

Sam koncept TikToka (i njegovog Kineskog „klona“ Douyin) se bazira na kratkim video klipovima, najčešće sa plesom i pevanjem, ili muzičkom podlogom. Korisnici mogu izabrati veliki broj popularnih pesama, a mnogi svetski poznati umetnici, DJevi i producenti često objavljuju novu muziku prvo na ovoj (a kasnije i na drugim) društvenoj  mreži. I tu je muzička industrija videla svoju šansu.

Prodaja „gotovih“ muzičkih formata je u stalnom padu još od 2000. godine. Prodaja CD-ova, DVD-ova i BluRay diskova je danas više nego skromna. Iako poslednjih godina ‘novi život’ doživljavaju gramofoni i ploče, broj prodatih primeraka ne može podržati ogromnu i veoma skupu industriju, kao ni globalno ogroman broj izvođača. Zato su se muzičke kuće još pre više od jedne decenije okrenule Internetu.

Razne aplikacije za strimovanje muzike, poput Spotify i Tidal, te najveće video aplikacije YouTube, su postale glavno sredstvo za promociju novih izvođača i njihove muzike, kao i trejlere (najave) novih filmova, serija, pa čak i video igara. YouTube je naročito pomogao malim i još uvek nepoznatim bendovima i izvođačima, a mnogi celu svoju karijeru i duguju ovoj „internet televiziji“. I tako je bilo – do pojave TikTok-a.

Do 2019. oboreni svi rekordi

TikTok je do 2019. godine oborio sve rekorde – po broju preuzimanja sa prodavnica aplikacija, po broju aktivnih korisnika i po broju objava korisnika na dnevnom nivou. Do sada je aplikacija preuzeta više od dve milijarde puta, ne računajući kinesko tržište. Dnevno se TikTok preuzme na nove uređaje više od deset hiljada puta. Širom sveta TikTok koristi gotovo milijardu korisnika, uz još 150 miliona korisnika Douyina u Kini. Zanimljivo je da je TikTok i dalje procentualno najpopularniji u Aziji – Kini, Južnoj Koreji, Tajlandu, Indoneziji i Vijetnamu. U SAD-u aplikacija ima više od sto miliona korisnika i preko trideset miliona dnevno aktivnih. TikTok je i najpreuzimanija aplikacija ikada na App Store prodavnici za iPhone i iPad.

Zbog ogromne popularnosti prethodna američka administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa stavila je TikTok na „crnu listu“. Po kineskim zakonima, sve tehnološke kompanije (uključujući i one iz Hong Konga, gde Byte Dance ima sedište), moraju na zahtjev državnih vlasti predati korisničke podatke. Američkim agencijama je ovo bilo dovoljno da TikTok proglase „sumnjivim“ – nisu pomogle ni ponude kompanije da podatke američkih korisnika čuva van Kine, na serverima u SAD i Evropi, kao ni ponude agencijama da ispitaju sam programski kod aplikacije. Američki obaveštajci su čak upozoravali “da kroz TikTok Kina želi da špijunira desetine miliona američkih porodica”.

Ipak, tehnološki stručnjaci, kao i međunarodna javnost ovakve pritiske na TikTok i kineske tehnološke kompanije su doživeli pre kao zaštitu ‘domaćih igrača’, nego kao stvarnu zabrinutost za podatke korisnika. Facebook, sa svojim aplikacijama Instagram i WhatsApp, profesionlana mreža Linked In, kao i mnoštvo drugih beleže usporeni rast već nekoliko godina. Naravno – Facebook je sa preko dve milijarde korisnika globalno, već dostigao neki teoretski limit, naročito ako se ima u vidu da se ne koristi u Kini.

Google, još jedan američki IT gigant, prošao je neslavno sa sopstvenom društvenom mrežom koja se zvala Google Plus. I Microsoft, jedan od pionira na polju računara, operativnih sistema i Interneta, nikada nije uspeo da se zadrži na polju mobilnih uređaja i aplikacija. Njihov prošlogodošnji smartfon, Surface Duo, prodat je u više nego skromnom broju uređaja.

Microsoft prošao neslavno

Sa sopstvenom društvenom mrežom koja se zvala Google Plus. I Microsoft, jedan od pionira na polju računara, operativnih sistema i Interneta, nikada nije uspeo da se zadrži na polju mobilnih uređaja i aplikacija. Njihov prošlogodošnji smartfon, Surface Duo, prodat je u više nego skromnom broju uređaja.

Dejan Tomić, IT stručnjak, kaže da je očigledno da američke kompanije gube primat u nekim oblastima.

“Nije u pitanju samo TikTok – kada je pre par godina Huawei postao jedan od najvećih pooizvođača smartfona, takođe se našao na udaru američkih sankcija i ostao je bez podrške za Google aplikacije. Tu su i drugi veliki igrači iz Kine – Xiaomi, Oppo, Vivo. Ne treba zaboraviti da velike fabrike iz Kine, poput Foxconn i Pegatron proizvode delove, čipove i druge komponente za američki Apple, kao i za mnoge južnokorejske proizvođače. Iako ima dosta tehnologije koja dolazi sa Tajvana, iz Malezije i Vijetnama, a poslednjih godina sve više i iz Indije, sve ove fabrike u većoj ili manjoj meri opet zavise od Kine. Jednostavno, nijedna zemlja u svetu ne proizvodi ‘sve pod jednim krovom’ kao Kina”, objašnjava Tomić.

Iz Washingtona, s ljubavlju

Desetog juna američki predsednik Joe Biden potpisao je izvršnu naredbu kojima su ukinute zabrane za aplikaciju TikTok. Društvena mreža će sada opet moći da posluje unutar SAD-a, ali je američkom ministarstvu trgovine naređeno da i dalje prati aktivnosti kompanije i saradnju sa „međunarodnim akterima koji predstavljaju rizik za privatnost građana SAD i njene interese“. Takođe, očekuje se da će do kraja godine biti donet i novi okvir za rad američkih obaveštajnih agencija, koje sve kineske tehnološke kompanije smatraju za „rizik po nacionalnu bezbednost“.

Treba reći i da u američkom tehnološkom sektoru postoji zabrinutost kada je u pitanju izlazak kineskih IT giganata na međunarodno tržište. Kompanije Ali Baba, Tencent, Baidu i China Mobile su već jedne od najvećih u svojim oblastima u Kini i Aziji. U dugoročnoj strategiji Kine nazvanoj „Novi put svile“ (New silk road) navedene su 24 tehnološke kompanije, uz one koje se bave energetikom i saobraćajem, a koje bi trebalo da povećaju investicije i donesu nove tehnologije u tzv. „treće zemlje“ – Afriku, centralnu Aziju, kao i zemlje Balkana i Mediterana. SAD i Evropska unija ne gledaju na ovaj projekat nimalo blagonaklono, dok ga  zemlje koje u njemu učestvuju vide kao šansu za brzu (i relativno povoljnu) modernizaciju.

Procenjuje se da će do 2030. godine kroz ovaj projekat Kina uložiti između četiri i osam triliona dolara. Čak iako se ne realizuje u potpunosti, čini se da će Kineski državni vrh moći da ‘zaigra i zapeva’ – baš kao što to čine stotine miliona ljudi svakoga dana na TikToku.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO