Umjetnost je sve više na internetu

Dostupnost interneta velikom broju ljudi širom sveta te sve pristupačniji računari, smartfoni i tableti tokom godina su stvorili potpuno novu vrstu “digitalne umetnosti” koja živi na društvenim mrežama, forumima i onlajn zajednicama.

Čuveni slikar Salvador Dali je često govorio: “Nemojte se plašiti savršenstva – jer ga nikada nećete dostići.” Veliki broj umetnika širom sveta i ne teži savršenstvu, već tome da njihov rad i dela budu primećena i valorizovana od umetničke zajednice, kritičara, kao i šire publike. Iako većina umetnika ne smatra svoje kolege “konkurencijom” (kao što je to slučaj u drugim sferama života – biznisu, politici i sportu), činjenica je da, zapravo, nema neograničenog prostora u medijima, galerijama ili koncertnim dvoranama za sve koji bi hteli da izlažu ili da ih čuju.

Ipak, poslednjih godina je, prvenstveno zahvaljujući internetu, ali i potpuno novom načinu rada i saradnje u globalnoj umetničkoj zajednici, došlo prave eksplozije kreativnosti, novih umetničkih dela i novih sadržaja.

‘Digitalni svijet’ oponaša onaj pravi

Od kraja 70-ih i početkom 80-ih godina, sa sve većom prisutnošću računara, prvo na univerzitetima i školama, a kasnije i u domovima, polako se definisao i novi umetnički pravac nazvan “Digital Art” (Digitalna umetnost, nekada nazivana i Virtuelnom). Ovaj pravac obuhvata razne umetničke izraze – to može biti slikanje “digitalnim bojama”, crtanje pikselima na ekranu (Pixel Art), pa sve do 3D animacije, kreiranja likova u video igrama, pa i kreiranja čitavih virtuelnih svetova. Digitalnim alatima se mogu stvarati umetnička dela koja jednostavno ne mogu nastati korišćenjem tradicionalnih umetničkih tehnika.

Često se kaže da “digitalni svet” oponaša onaj pravi – tako i u ovim “virtuelnim ateljeima” postoje razne vrste četkica, mešanja boja, podloga… a poslednjih godina je sve popularnije virtuelno vajarstvo, u softverima kao što je Blender.

Čuveni Pariski muzej Luvr, često smatran ajznačajnijom kolekcijom umetnosti u svetu, još pre jedne decenije je uvideo važnost interneta i globalne onlajn zajednice u promociji umetnosti. Tako su prvo svoje kolekcije predstavljali na svom web-sajtu, uz opise i istorijske podatke o svakom umetniku, a danas je moguće “zakoračiti” i u sam muzej. Korišćenjem AR uređaja (Augmented Reality, proširena stvarnost) korisnici mogu u 3D svetu razgledati ceo muzej, baš kao da se i fizički nalaze u samom galerijskom prostoru.

‘Mona Lisa’ izbliza i u visokoj rezoluciji

Sam muzej je podeljen u tri dela – “Denon”, ‘Sully” i “Richelieu”, a svaki od njih ima po  četiri sprata. “Denon” je najpopularniji, kako u pravom, tako i u virtuelnom svetu, i u njemu se nalaze najpoznatija dela, uključujući Mona Lisu. Ovo remek-delo Leonarda da Vinčija je moguće pogledati izbliza i u visokoj rezoluciji – nešto što nije moguće u stvarnom svetu.

Globalna pandemija je u poslednjih godinu dana “naterala” mnoge svetske muzeje i galerije da promene svoje planove, ali i način na koji komuniciraju sa publikom i posetiocima. Tako gotovo svaki poznatiji muzej danas nudi virtuelne ture, bilo na svojim web stranicama, bilo preko neke od društvenih mreža. Internet gigant Google preko svog “Arts and Culture” programa omogućava da besplatno posetite Nacionalni muzej umetnosti u Seulu, ili pak Nacionalnu galeriju u Vašingtonu. Na ovoj platformi je prisutan i čuveni nemački muzej Pergamon u Berlinu.

Ako ste ljubitelj arheologije, Nacionalni muzej antropologije iz Meksika nudi onlajn putovanje kroz svojih 23 izložbenih prostora, koji sadrže neke od najređih artefakata, kao i kompletnu istoriju nekadašnje civilizacije naroda Maja.

Akademska slikarka i edukator Vesna Marinković Stanković kaže da je internet veoma bitan kada je rad umetnika u pitanju.

U ponudi više od 330 miliona raznih djela

“Meni je, kao edukatoru, izuzetno je bitno da budem u stalnom kontaktu sa svojim učenicima, a to je danas najlakše uz pomoć raznih društvenih mreža. Rad na nekom umetničkom delu ili projektu obuhvata stalne konsultacije, a aplikacije kao što su Messenger i Viber su mi tu ključne. I u prezentaciji mojih umetničkih dela koristim Facebook i Instagram, na kojima ima dosta mojih kolega umetnika, kao i velikog broja ljubitelja umetnosti. Instagram mi omogućava da budem u kontaktu i sa stranim umetnicima, iz Irske, Sjedinjenih Američkih Država, Italije…”, navodi Marinković Stanković.

Iako su Facebook, Instagram i Twitter svakako najpopularnije i najkorišćenije društvene mreže, one su ipak “opšteg tipa”, bez nekog posebnog fokusa na bilo koju aktivnost njegovih korisnika. Zato su tokom godina nastale i posebne mreže namenjen umetnicima i muzičarima.

Deviant Art je svakako najpopularnija “onlajn zajednica” namenjena umetnicima svih profila. Pokrenuta još 2000. godine, ova zajednica je organizovana u vidu kategorija – tradicionalna umetnost, digitalna umetnost, fotografija, kratki video… Na njoj se trenutno nalazi preko 330 miliona raznih dela, a ima oko 35 miliona korisnika iz gotovo svih zemalja sveta. Korisnici mogu da, slično “pravim” društvenim mrežama, komentarišu dela drugih umetnika, a svaki od korisnika ima svoju “galeriju” i stranicu. Takođe, Deviant Art sada podržava i izravno deljenje slika i sadržaja na druge društvene mreže.

‘Umjetnost ne zavisi samo od stvaraoca’

Band Lab je slična onlajn zajednica, ali namenjena muzičarima, koja omogućava kreiranje i deljenje originalne muzike. Band Lab takođe sadrži “virtuelni studio” (DAW, Digital Audio Workstation), odnosno softver za snimanje i obradu muzike i zvučnih zapisa. Takođe, korisnici mogu da kreiraju virtuelne “albume” tako što će uploadovati svoju muziku, snimljenu u studiju, ili pak nastalu na računaru u nekom od softvera. Band Lab poslednjih godina beleži ogroman porast broja korisnika, a novu muziku na njemu objavljuju i poznati producenti i DJ umetnici.

Ono što je posebno doprinelo popularnosti je “cross platform” mogućnost – možete započeti kreiranje muzike na računaru, a nastaviti na smartfonu ili tabletu. Tako je moguće da koristeći Band Lab snimite sebe kako svirate, naprimer, gitaru u parku, obradite audio zapis i odmah ga objavite, a kasnije ga delite dalje na društvenim mrežama.

Umetnica Nevena Micić kaže da su internet i društvene mreže donele potpuno nove mogućnosti.

“Dobra strana interneta ogleda se u tome što umetnost dopire do mnogo šireg kruga ljudi. Pošto postoje veće panse da bude viđena, takođe su veće šanse da bude cenjena. Umetnost ne zavisi samo od stvaraoca, već velikim delom i od načina na koji je posmatrači vide, zato publika ima bitnu ulogu. Što više ljudi vidi neko delo, veća je šansa da baš to delo probudi neku posebnu emociju ili čak inspiraciju, a inspiracija je jedna od najlepših stvari koju možete da poklonite nekome.”

Šta bi Pablo Piccaso danas ‘lajkovao’?

“Promovisanje preko interneta i društvenih mreža može i da znatno olaksa prodaju umetničkih dela. Lepo je i što imamo šansu da otkrivamo nove stvari, koje nismo u mogucnosti da vidimo uživo i što se međusobno inspirišemo, pronalazimo i povezujemo kroz umetnost”, objašnjava Micić.

Dela najpoznatijih slikara – Pikasa, Rembranta, Dalija, Vorhola i drugih – “digitalizovana” su još od prvih dana interneta i prvih web prezentacija. Naravno, danas su ta dela dostupna svakome, jednostavnom pretragom na Googleu, ali u mnogo većoj rezoluciji i kvalitetu, zahvaljujući pre svega sve bržim internet konekcijama.

Umetnost i umetnički izraz čoveka postoje još od prvih dana civilizacije – da li bi autori pećinskih slika razumeli današnje računare? Da li bi Pablo Pikaso danas “lajkovao” svoje slike na Instagramu? Da li bi Valentin Serov umeo da pokrene virtuelno razgledanje Ermitaža? Ostaje činjenica da je ideja i poruka umetnika najvažnija, bilo da se ona prenosi ugljem na zidu, četkicom na platnu ili društvenim mrežama i onlajn prostorom.