Espreso na italijanski način, ritual i povratak normalnom životu

Od juna u svim kafićima, tj. barovima, kako ove lokale nazivaju Italijani, a u kojima se tokom dana pretežno pije kafa ili drugi topli napitci, moguće je kozumirati piće ili hranu u unutrašnjosti istih. Ovo novo pravilo donešeno je poslednjom uredbom kojom se popuštaju prethodno uvedene mere radi suzbijanja širenja korone virusa.

Osim boravka unutar kafića i mogućnosti da se sedi za stolovima istih, i to najviše četiri osobe za stolom, a ako nisu u pitanju članovi iste porodice, novom uredbom dopušteno je i konzumiranje kafe za šankom. Ovu olakšicu, Italijani su srećno dočekali, a kako veruje većina građana, ista znači i konačan povratak normalnom životu.

Međutim, iako i za šankom mora da se poštuje distanca od jedan metar, kao i da se nosi maska sve vreme, osim dok se pije kafa, to ne predstavlja nikakav problem većini građana, koji su se rado vratili u svoje barove na čuveni jutarnji espreso ili onaj još kraći za vreme pauze za ručak, a koji se piije obavezno posle jela.

Roberta Calci navikla je da pre odlaska na posao popije kafu u baru ispod kancelarije. Do nedavno je naručivala iz istog “kafu za poneti” jer je to jedino bilo moguće.

“Konačno pijem kafu onako kako treba”, kaže Calci dok pije svoj kratki espreso i smeši se, stojeći za šankom u svom omiljenom baru.

Pauza za kafu, kratki, duži ili neka druga vrsta espresa, posle dugog perioda zatvaranja i lockdowna, a koji je bio veoma rigorozan u Italiji, sada se mnogim građanima čini kao privilegija, a koja je oduvek predstavljala sastavni deo svakodnevnice u zemlji, a u kojoj espreso i nastaje. Tačnije, u Torinu 1884. godine napravljen je prvi espreso, a kada je italijanski preduzetnik Angelo Moriondo, patentirao prvi aparat za pripremu ove vrste kafe.

Šank kao kultno mjesto svakodnevnice

Italijanski stil života, elegantan i jednostavan u isto vreme, a u kojem dominira hedonizam i težnja ka lepim stvarima, prepoznatljiv je u celom svetu po mnogim ritualima ili pravilima poput onih kao što je tačno vreme za pauzu za ručak ili vreme za aperitiv, kao i kada se pije espreso kafa, a kada sme da se pije kapućino. Posle ručka, obavezan je kraći ili produženi espreso, a skoro nikad kapućino. A oni koji ga i popiju u to vreme, uobičajno su stranci ili turisti.

Iako naziv za espreso kafu jeste italijanskog porekla i u bukvalnom prevodu znači “kafa na brzinu”, Italijani naručuju samo kafu, bez korišćenja reči po kojoj je ovaj napitak prepoznatljiv. A ritual ispijanja iste, iako se čini kratkim, jeste momenat koji ostavlja dovoljno vremena za razmenu kojeg trača preko šanka sa vlasnicima ili osobljem ugostiteljskiih objekata, kao i da se pozdrave uobičajni gosti.

Kafa za šankom je svakodnevnica, a koja upravo zbog svoje frenetičnosti, jeste veoma draga navika Italijanima, posebno u velikim gradovima u kojima je vreme sve. Ova navika je i izgovor za prekid užurbanog radnog dana, a posebno u popodnevnim časovima. Takođe, to je način da se stupi u kontakt sa drugim ljudima u baru, ali bez gubljenja dragocenog vremena.

Italijanski espreso, inspiracija za Starbucks

Italijanski espreso inspirisao je i Howarda Schultza, vlasnika i osnivača Starbucksa, a koji je davne 1971. godine, prilikom jedne posete Milanu, došao na ideju da otvori kafeteriju tj. danas poznatu multinacionalnu kompaniju koja ima lanac kafeterija u celom svetu. Međutim, iako ova američka kompanija postoji već više od tri decenije, prvi Starbucks otvoren je 2018. godine u Milanu. Prema mnogim kritikama, milanski Starbucks, smešten u velelepnoj zgradi sa početka dvadesetog veka, jedan je od najlepših u Evropi.

A kako bi ova kafeterija privukla građane ovog grada, a koji imaju već veoma visoke standarde kada je reč o kafi i ispijanju iste, u Starbacksu u Milanu nalazi se i pržionica, najveća u Evropi, a u kojima se peku najbolje vrste kafa iz celog sveta. Takođe, gosti ovog lokala mogu da se upoznaju sa celokupnim procesom pripreme kafe, od njenog pečenja do finalnog proizvoda i pripreme ovog čuvenog napitka.

A kako je šank ipak kultno mesto u Italiji, ovaj u Starbucksu je ceo napravljen od mermera. U istom je ugrađen poseban sistem grejanja, a kako bi se gosti tokom zimskih dana osećali prijatnije dok stojeći piju svoju kafu. Međutim, kako je ovo mesto još uvek relativno novo u gradu, s obzirom na pandemiju i mere koje su zatvorile sve lokale, pa tako i američku kafeteriju, isti još uvek nije omiljeno mesto građana ove metropole.

Ritual koji je zbog pandemije rizikovao svoju egzistenciju

Za Italijane, šank je kao svetinja. To je mesto za druženje i socijalizaciju, ali isto tako i trenutak za izolaciju i samoću, ako se ista želi. Ako je u pitanju zaista žurba, momenat ispijanja kafe, tj. pauza za kafu, a koja uobičajno traje samo nekoliko minuta je za mnoge Italijane nešto posebno.

Massimo Cerulo, profesor sociologije Univerziteta u Peruđi, objašnjava da navika pijenja kafe stojeći i za šankom jeste deo svakodnevnice građana.

“U poslednjih godinu i po dana, većinu vremena nije bilo moguće konzumirati kafu ili neko drugo piće u barovima, a što je bila jedna od stvari koja je najviše nedostajala našim građanima”, tvrdi Cerulo.

Prema istraživanju kompanije DeLonghi, 95 odsto građana ove zemlje pije svakodnevno kafu, i to uglavnom četiri puta dnevno. Dok 72 odsto njih radije pije kafu u baru, nego kod kuće ili na poslu. Tako da je poslednja godina zaista bila teška za narod kojem je kafa poseban ritual, a koji ne može da zameni nijedna “kafa za poneti”, a na koju se Italijani nikada neće naviknuti.