Društvene mreže: Bilbord koji svi mogu vidjeti

Do pre samo dvadesetak godina bilo kakvo istraživanje javnosti i javnog mnjenja, istraživanje u svrhe marketinga ili o nekom novom proizvodu morala su da se obavljaju telefonom ili anketama uživo. Iako su postojale “mailing liste”, sa hiljadama email adresa, retko ko je na njih i zaista odgovarao.

Danas je situacija u potpunosti drugačija. Gotovo svako može, jednostavnim upitom u “Search” polje (Pretraga) na Facebooku, Twitteru ili Instagramu, za par minuta doći do ogromne količine podataka o praktično bilo čemu ili bilo kome. Slike, video klipovi, pa i medijski linkovi koji sežu i deceniju unazad su uredno posloženi, sa informacijama o stranicama i korisnicima koji su ih podelili. Čak iako ti nalozi više nisu aktivni, sadržaji i informacije ostaju na drugim nalozima koji su ih podelili – ovo naročito važi za Instagram i Twitter, gde postoji dugogodišnja “kultura” preuzimanja sadržaja sa drugih naloga (embedded tweet, Insta re-post).

Ovolika količina informacija je važna i u mnogo ozbiljnije svrhe sem “serviranja” reklama – političarima, obaveštajnim službama i drugim državnim agencijama. Zbog svega ovoga, stručnjaci društvene mreže nazivaju “Bilbordom koga svi mogu videti”.

Facebook, Instagram, Twitter – naš drugi život

Malo ljudi zna da gotovo sve društvene mreže u svojim uslovima korišćenja podrazumevaju da mogu prikupljati podatke o vama, bez obzira da li se vi slažete sa tim, ili da li uopšte koristite internet. Ipak, najveći broj ljudi želi da bude na Facebooku, Instagramu, Twitteru. I ne samo to – već i da podeli što bolju fotografiju ili video, što zanimljiviji status i što šokantniji video sa YouTubea. Koliko ljudi poznajete da nemaju baš nikakav nalog na bilo kojoj mreži ili da ne koriste smartfon?

Prosečni korisnik smartfona pogleda u telefon više od 200 puta dnevno, a u proseku otključa i zaključa telefon 150 puta. Ispred nekog ekrana (smartfona, tableta, računara ili pametnog televizora) u proseku provede pet sati i 39 minuta. Čak 73 posto ispitanika je reklo da oseća veliku nervozu i napetost ako duže vreme ne koristi smartfon. Gotovo svi ispitanici su rekli da su doživljavali napade anksioznosti i panike u slučaju gubitka ili kvara telefona.

Srđan Tasić, IT stručnjak kaže da naša zavisnost od društvenih mreža generiše desetine milijardi dolara velikim kompanijama.

“Imate sad čitavu kampanju u SAD pod nazivom Let's Disconnect – Hajde da se odjavimo sa mreža. Naravno, retko ko će to učiniti u potpunosti, ali se jednostavno mora smanjiti broj sati koje dnevno provedemo onlajn. Dakle, u pitanju su sati – to je ekvivalent nekadašnjem radu na računaru, kucanju teksta. Imate i razne social media stručnjake i influensere kojima su društvene mreže posao i koji su bukvalno neprekidno onlajn. To, naravno, utiče i na naš privatni život, i to u velikoj meri. Svi ti naši sati i sati provedenih onlajn generišu milijarde i milijarde dolara ne samo Facebooku i Instagramu, već i hiljadama marketing kompanija i provajderima interneta širom sveta”, objašnjava Tasić.

Kad vas bezbjednosne službe ‘lajkuju’

Sama činjenica da milijardu ljudi širom sveta “ne silazi” sa interneta svakog dana, a još tri milijarde su povremeni korisnici, stvara obavezu da na mrežama budu “prisutni” i političari, državne službe, kao i službe bezbednosti. Tako policijske uprave širom SAD-a (a sve više i u Evropi) imaju svoje Twitter naloge, na kojima uživo (real time) komuniciraju sa građanima, šalju upozorenja ili prikupljaju podatke i objave od drugih Twitteraša.

Budžeti za vojsku, odbranu i bezbednost su u svakoj zemlji među najvećima, a gde je novac, tu su i IT kompanije. Internet gigant Amazon ima svoj sveobuhvatni program pod nazivom AWS, koga koriste NASA, Bela kuća, ali i bezbednosne agencije poput Odjela za nacionalnu sigurnost (DHS) i Federalnog istražnog biroa (FBI). Tu su i više hiljada državnih i federalnih službi, lokalnih i gradskih uprava. Sistemi poput AWS omogućavaju da se godinama čuvaju ogromne količine podataka građana, koji se u bilo kom trenutku mogu lako pretraživati.

Ni drugi globalni IT gigant, Google, ne sedi “skrštenih ruku”. Ova kompanija je razvila više različitih Cloud sistema za skladištenje podataka, a najnoviji je nazvan Anthos. Ovaj Cloud softver je deo inicijative američkog Ministarstva odbrane, pod imenom Defense inovation unit, a koji bi trebao da omogući napednu zaštitu podataka građana SAD-a i kompanija – od društvenih mreža, do korporativnih baza podataka. Veliki propusti i skandali, poput onog sa Cambridge Analytica (kada su procureli podaci pola milijarde Facebook korisnika) su i veliki rizik u bezbednosnom smislu – strane sile itekako mogu da iskoriste ovakve podatke, kako u svrhu sajber kriminala, tako i svrhu međunarodne politike.

I izbori su na društvenim mrežama

Poslednjih nekoliko izbornih ciklusa, kako u SAD-u i Evropi, tako i na Balkanu, pokazali su da onlajn zajednica, društvene mreže i “influenseri” mogu imati značajan uticaj na ishod glasanja.

Ono što je političarima na Balkanu najbitnije da su Facebook i Twitter najbrži i najlakši način komunikacije sa (potencijalnim) glasačima, a uz to i besplatni. Zbog toga je Twitter “zatrpan” političkim objavama, raznim potencijalnim “aferama”, političkim debatama koje često ne vode nigde, a tu je i na hiljade “analitičara amatera”. Naravno, tu su i zvanični nalozi predsednika, premijera, članova vlada, pa sve do lokalnih gradonačelnika, predsednika opština i direktora lokalnih ustanova.

Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, smatra da su političari sada više izloženi kritikama na društvenim mrežama.

“Svaki marketing je dobar marketing. Društvene mreže su uvele dinamičnost u direktnoj komunikaciji sa građanima i zamenile zastarele načine komunikacije putem saopštenja koje prenese Dnevnik 2. Novonastala situacija je dovela do veće izloženosti političara i stranaka kritici i podršci, ali i do autentičnosti političkih aktera, koji pod pritiskom često prave greške. Istovremeno, smišljenim kampanjama šalju se političke poruke koje dobijaju mesto u tradicionalnim medijima mnogo brže. Dobar deo političkih subjekata još uvek ne razume društvene mreže, dok vladajuća struktura potpuno kontroliše dominantni narativ na tradicionalnim medijima i vrlo je aktivna na novim kanalima komunikacija.”

Političari koriste nove načine komunikacije

“Suština je ta da nema mnogo strategije u onlajn oglašavanju političara i stranaka i više se ide na kvantitet nego na kvalitet podeljenih informacija, a neretko se sa neistomišljenicima obračunavaju sa opcijom za blokiranje. Stvar se može promeniti u izbornoj kampanji koja nam predstoji, ali bi političari i stranke morali hitno da angažuju stručnjake za komununikacije. Važno je i da ne zaborave da odgovornost za izrečeno jednako važi u onlajn svetu, kao i u onom realnom”, dodaje Beširi.

Predsednik Saveta za strateške politike i nekadašnji ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac smatra da društvene mreže otvaraju potpuno nove mogućnosti za političare.

“U savremenom svetu društvene mreže su postale najbrži i najpreciziniji način komunikacije političara sa građanima. Sama činjenica da političari ne moraju da imaju posrednika (novinare i medije) između sebe i građana daje potpuno novu dimenziju u komunikaciji i otvara neslućene mogućnosti. Imajući u vidu da živimo u vremenu kada informacija izuzetno brzo putuje, i kako je neretko gubljenje vremena ukoliko čekamo da štampani medij nešto objavi, potpuno je logično i svrsishodno da političari koriste nove načine komunikacije. Komunikacija u suštini ne mora da bude i marketing, ali svakako se možr koristiti i u te svrhe. Ipak, ozbiljni političari i političke stranke na društvenim mrežama koriste marketinške alate koji nisu besplatni”, navodi Šutanovac.

Da i same kompanije koje stoje iza društvenih mreža žele da one budu u centru našeg života i rada pokazuje i najnoviji primer iz Facebooka. Ovaj IT gigant i najpopularnija mreža najavio je pokretanje – Instagram aplikacije za decu. Instagram je već par godina u vlasništvu Facebooka, a njihove usluge su međusobno povezane (kao i usluge aplikacije Whats App, koja je, takođe, u vlasništvu Facebooka).

Krađa naših izuzetno vrijednih podataka

“Instagram for Kids”, kako bi nova mreža i aplikacija trebalo da se zovu, odmah je naišla na brojne kritike stručnjaka, ali i roditelja. Ova nova mreža bi bila namenjena deci ispod 13 godina, što je do sada bila donja granica za korišćenje Instagrama (kao i drugih aplikacija, poput TikToka). Zato je više od 40 javnih tužilaca u SAD-u potpisalo otvoreno pismo Marku Zuckerbergu, predsedniku Facebooka, sa zahtevom da se obustavi pokretanje ovakve aplikacije

Stručnjaci navode da ovakva mreža ne bi bila opasna samo u smislu potencijalnih psiholoških efekata na korisnike, već bi bila i ogroman bezbednosni rizik u slučaju (vrlo izvesnih) napada hakera. Psiholozi navode i da se u zadnjih pet godina vreme koje provodimo ispred raznih ekrana – računara, smartfona, tableta i pametnih TV-a, – povećalo od tri do pet puta. Od nekadašnjeg proseka od sat i 20 minuta, stigli smo do prosečnih četiri sata i 15 minuta, i to sa tendencijom rasta.

I dok provodimo vreme listajući naše Facebook i Instagram “zidove”, marketing kompanije smišljaju kako da nam serviraju još više reklama, političari se nadaju našim lajkovima na njihovim “epohalnim” objavama, a hakeri širom sveta trljaju ruke i planiraju nove sajber napade i krađu naših, basnoslovno vrednih, podataka.