Tihanovska: Ja sam simbol promjena, a ne buduća predsjednica Bjelorusije

Svetlana Tihanovska je bivša profesorka engleskog jezika i prevodilac, majka dvoje dece i supruga poznatog blogera i aktiviste Sergeja Tihanovskog koji je trenutno u zatvoru. Prošle godine, ova mlada i hrabra žena postala je simbol najvećih protesta protiv diktature, a kada se kandidovala na predsedničkim izborima u Belorusiji. A protesti koji su se održavali u znak podrške Tihanovskoj i protiv Lukašenka bili su najveći u istoriji ove zemlje.

Za izbore na kojima je izgubila, tvrdi da su nelegitimni i namešteni, a kada je aktuelni i jedini predsednik na vlasti u Belorusiji od 1994. godine, Aleksandar Lukašenko, potvrdio svoj šesti mandat sa 80 odsto glasova.

Podrška slabašne opozicije

Kao nezavisni kandidat, Svetlana Tihanovska se kandidovala za predsednicu ove bivše sovjetske republike, a pošto je njen suprug uhapšen kada je pokrenuo kampanju protiv poslednjeg evropskog diktatora, poznatiju kao “Stop the Cockroach – Zaustavite bubašvabu”.

Ona je ubrzo dobila podršku mnogih stranaka opozicije u Belorusiji. Podržao ju je i bivši predsednički kandidat na izborima 2010. godine, Mikol Statkevič, kao i što je imala jaku podršku Valerija Cepkala i Viktora Babarika, dva opoziciona lidera kojima su vlasti zabranile učešće na izborima, a nakon čega je prvi uhapšen, dok je drugi pobegao iz zemlje.

“Mnogi opozicioni političari i aktivisti su uhapšeni pred izbore, između ostalog i moj suprug. Uhapšeno je na hiljade muškaraca, tako da su se na prvoj liniji protesta našle žene”, kaže Tihanovska.

Revolucija žena, simbol kontrasta

Žene kao politički lideri, je nešto što je jako neobično za ovu državu, u kojoj od raspada Sovjetskog Saveza postoji višestranački sistem, ali pod snažnim uticajem komunističkog nasleđa i jednog čoveka, Aleksandra Lukašenka, a koji je tokom predizborne kampanje izjavio da ta zemlja nije spremna za ženu predsednika, te za Tihanovsku govorio da je reč o “jadnoj maloj izmanipulisanoj devojčici”.

Inače, fotografija Svetlane Tihanovske sa Veronikom Cepkalo, suprugom Valerija Cepkala i sa Marijom Kolesnikovom, takođe opozicionom liderkom, koja je trenutno u zatvoru, postala je simbol protesta. A svetski mediji su ih proglasili za „trio“ koji je transformisao belorusku političku scenu kojom su oduvek dominirali muškarci.

“Žene su zamenile muškarce u ovoj borbi. To je radikalna promena. Mnogi naši muški opozicioni lideri i aktivisti su već pre izbora bili u zatvoru, tako da smo se mi žene ujedinile, kako bi se borile za budućnost naše dece”

“Ovo je revolucija kontrasta. Lepota žena protiv totalitarizma režima, cveće protiv oružja. Žene Belorusije su pokazale svoju snagu u pravom trenutku”, naglašava Tihanovska, a koja je zbog situcije nakon izbora ipak zatražila politički azil u Litvaniji, gde trenutno živi.

Jednom prilikom je rekla da nije vođa po prirodi, ali da jeste simbol promena i da su Belorusi glasali za promene. A na pitanje, da li misli da je došlo vreme kada Belorusija može da ima ženu predsednicu, Tihanovska kaže da su Beloruskinje dokazale svoju pravu snagu, da mogu da se bore, da iznesu pobedu, pa i da vode državu.

“Nadam se da će se u budućnosti održati fer i demokratski izbori, i da će na vlasti u mojoj zemlji, možda biti i žena. To ne moram da budem ja. Ja sam simbol promena, a ne buduća predsednica Belorusije.”

Globalna akcija, a ne obećanja

Posle posete Švajcarskoj početkom marta ove godine, i sastanka sa političkim liderima ove zemlje, kao i sa predstavnicima Ujedinjenih nacija, Tihanovska je izrazila zabrinutost zbog sporog reagovanja demokratskih zemalja u pružanju konkretne podrške borbi koju je započela, a pre svega borbi za prava žena i osnovna ljudska prava, za koja smatra da su u njenoj zemlji ugrožena.

Njena nedavna poseta Rimu i Italiji, zemlji za koju smatra da je oduvek bila prijatelj beloruskom narodu, još od perioda katastrofe u Černobilju, a kada je Italija bila prva zemlja koja je nudila boravak deci koja bi dolazila na oporavak, imala je za cilj pronalaženje konkretnih rešenja za prevazilaženje krize u Belorusiji.

“Sa italijanskim političarima razgovarali smo o tome na koji način Italija, ali i Evropska unija mogu da nam pomognu. Imamo potrebu za medijatorima, a koji bi pregovarali sa Lukašenkom. Takođe, medijatorima koji bi razgovarali ne samo sa političarima na vlasti u Belorusiji, već i drugim ekspertima, a kako bi se pronašao način za izlazak iz krize, te prestanak represije u mojoj zemlji.”

Represija režima sve veća, situacija u zatvorima loša

Od kada je Svetlana Tihanovska napustila zemlju, u avgustu prošle godine, masovni protesti vremenom su prestali da se održavaju na ulicama Minska i drugih gradova. Međutim, kako ona naglašava, to ne znači da protesti ne postoje, već da se održavaju u drugačijem obliku.

“Policija je uspela da suzbije masovne proteste. Međutim, narod nije izgubio volju da izađe na ulice. Nijedna represija ne može da potisne želju za promenama. Postoje altrenativni načini za protestvovanjem, a sada su okupljanja tiša i osmišljenija, jer ne želimo nove žrtve, nova hapšenja.”

Međutim, protivnici režima, opozicioni lideri, aktivisti, kao i obični ljudi, neminovno se i dalje zaustavljaju na ulicama, ispituju se, hapse se.

A kada je reč o zatvorima u kojima se nalaze na stotine protivnika aktuelnom predsedniku, Tihanovska kaže da je situacija u istima zabrinjavajuća, tj. nehumana.

“Moj muž je već deset meseci zatvoren i moraće da odgovara za optužbe koje nemaju osnova. A on je samo jedan od mnogobrojnih Belorusa koji ne podržava nelegitimno izabranog predsednika”, kaže Tihanovska.

Ona još dodaje da su zatvorenici izgladnjuju, muče, da su subjekti torture i seksualnog zlostavljanja.

“Iz tog razloga, takođe apelujem na članice Evropske unije da obrate više pažnje na ono što se događa u mojoj zemlji, te pojačaju pritisake na aktuelnu vlast.”

“Situacija je nepodnošljiva i htela bih da naglasim da se takva vrsta diktature dešava u centru Evrope. Belorusija je deo Evrope”, dodaje Tihanovska.

Upitna stabilnost režima

A kada su u pitanju eventualne promene koje postoje u samoj režimskoj strukturi, ona kaže da vlast nije više kompatibilna, iako rade sve na tome da se sa strane čini da je sve pod kontrolom.

“Imamo kontakte sa pojedinim funkcionerima koji su unutar vladajuće strukture, i koji nam šalju dokumentaciju i materijale koja nam pokazuje da unutar samog sistema stvari ne funkcionišu. Postoje političari na vlasti koji takođe žele promene, ali zbog straha ne smeju da izađu u javnost. S druge strane žele da pomognu nama, opoziciji, kao i narodu Belorusije”, kaže Tihanovska.

Međutim, najveću pomoć i podršku, ona očekuje od Sjedinjenih Američkih Država, tj. od predsednika Joe Bidena. Na pitanje, da li planira da uskoro poseti Vašington i sastane se sa predstavnicima Bajdenove administracije, Svetlana odgovara da je i pre njegovog dolaska na vlast, bila u kontaktu sa liderima demokratske partije u toj zemlji.

“U stalnom smo kontaktu sa Vašingtonom, i planiram uskoro posetu, do koje nije došlo ranije zbog pandemije i epidemiološke situacije.”

Svetlana još naglašava da je svakako potrebno da se u demokratskim zemljama više govori o situaciji u Belorusiji, te da se širom Evrope, organizuju mikro manifestacije i događaji kao podrška njenom narodu, a posebno da se pruži podrška političkim zatvorenicima i aktivistima.

“Neophodna nam je takođe tehnička i logistička podrška, posebno od strane nevladinih organizacija koji nam mogu dati upute za vođenje civilnog društva”, kaže Tihanovska.

Dobrosusedski odnosi sa Rusijom

Tihanovska je svesna da je ruski predsednik Vladimir Putin u nekim trenucima bio spreman da pruži vojnu ili drugu vrstu pomoći u sprovođenju zakona autoritarnom lideru Belorusije. Međutim, isto je tako ubeđena da Rusi „ne žele i nemaju razloga da pomažu na takav način.”

“Problem postoji u našoj zemlji, a ne van nje. Mi cenimo mišljenja drugih lidera, kao što je predsednik Putin, ali smatramo da on ne može da reši naš konflikt. Rusija je naš sused i mi želimo da nastavimo dobre odnose sa Rusima, te da isti  budu još bolji i transparetniji”, naglašava ona.

A šta očekuje do kraja godine i kakav razvoj događaja u svojoj zemlji, Svetlana Tihanovska kaže da pre svega želi da se njen muž i njihova deca vrate normalnom i zajedničkom životu.

“Nadam se da ćemo moja deca i ja uskoro moći da se vratimo u zemlju. A kada se stvore uslovi, konstruisaćemo jednu novu, bolju i demokratsku Belorusiju”, zaključuje Tihanovska.