Njemački mediji: Političari za vakcinaciju đaka, eksperti oklijevaju

Uprkos dilemama, kancelarka Angela Merkel i pokrajinski premijeri su odlučili da se mladima od 12 do 18 godina ponudi mogućnost da budu vakcinisani protiv korone.

Odluka da se mladima od 12 do 18 godina ponudi mogućnost da budu vakcinisani izazvala je burne reakcije njemačke štampe (AFP)

Treći talas pandemije virusa korona u Nemačkoj jenjava, dok istovremeno nemački politički vrh nastoji da što više ubrza vakcinaciju. Štaviše, uprkos i dalje neodređenom stavu stručnjaka za vakcinaciju, savezna kancelarka Angela Merkel i premijeri 16 nemačkih pokrajina odlučili su odobre plan saveznog ministra zdravlja Jensa Spahna da se bez odlaganja do kraja avgusta vakcinišu deca i mladi.

Evropska agencija za lekova (EMA) juče je odobrila da deca od 12 do 15 godina starosti mogu da dobijaju vakcinu proizvođača Biontech-Pfizer, koja je već ranije odobrena za sve koji su navršili 16 godina.

Međutim, nemačka Stalna komisija za vakcinaciju (Stiko), koju čine 18 naučnika koji daju preporuke po pitanju vakcinacije u Nemačkoj, i dalje oteže sa donošenjem odluke o vakcinaciji dece. Razlog za otezanje leži u tome što mnogi virusolozi i molekularni biolozi ističu da i dalje nije jasno koliko su zapravo deca u riziku da imaju dugoročne posledice ako se inficiraju virusom korona. Samim tim je pitanje da li bi oni uopšte trebalo da budu prioritet za vakcinaciju u situaciji kada nema dovoljna vakcina za odrasle.

Uprkos svim dilemama, kancelarka i pokrajinski premijeri su odlučili da se mladima od 12 do 18 godina ponudi mogućnost da budu vakcinisani, pri čemu je kancelarka istakla da vakcinacija neće biti obavezna niti preduslov za dolazak u školu.

Jadni roditelji

Ova odluka je izazvala burne reakcije nemačke štampe. Dok Stuttgarter Zeitung ističe da nije jasno zašto političari žure kada Stiko nije rekla da li se zalaže za vakcinaciju mladih, Weser Kurier navodi da je „znanje o prednostima i rizicima vakcinacije kod dece od 12 do 15 godina jednostavno još previše nedorečeno“, uz zaključak: „Jadni roditelji“.

List Der Neue Tag ironično navodi da bi bilo previše lepo kada bi se roditelji saglasili da njihova deca budu vakcinisana protiv Covid-19 i da posle jednog boc njihova deca dobijaju veliku količinu slobode i sigurnosti.

„Ali, nije sve tako lako u ovoj iscrpljujućoj pandemiji. Ne postoje pouzdane činjenice o posledicama vakcinacije za decu. Sve dok Stalna komisija za vakcinaciju sumnja, potrebna je uzdržanost. Bilo bi zaista teško kada bi komisija dala preporuku da budu vakcinisani samo mladi sa hroničnim bolestima. Tada bi odgovornost prebacili na roditelje i lekare“, piše Der Neue Tag i pita se ko bi želeo da o ovakvim pitanjima odlučuje.

Prema oceni Pforzheimer Zeitunga, odluku o tome šta je najbolje za decu političari ne mogu doneti za roditelje.

„Ali od politike bi trebalo očekivati jasnu pomoć u donošenju odluka. Čak i nakon njihovog sastanka o vakcinaciji, savezna i pokrajinske vlade nisu oslobođene ove odgovornosti“, ističe Pforzheimer Zeitung.

Ignorisanje skepticizma stručnjaka

Prema podacima nemačke vlade, u Nemačkoj ima više od pet miliona dece starosti između 12 i 18 godina, a procena je da bi oko 60 odsto njih želelo da bude vakcinisano.

Ministar zdravlja Spahn navodi da se očekuje da će do kraja avgusta za vakcinaciju dece između 12 i 15 godina biti upotrebljeno oko 3,2 miliona doza vakcina. Pojedini mediji, kao što je list Heilbronner Stimme, ističu da političari moraju da omoguće dovoljno vakcina.

„Uostalom, reč je o milionima dečaka i devojčica, koji su se u ovoj pandemiji iz solidarnosti sa bolesnim i starim osobama odrekli esencijalnih delova svoje mladosti. Većina ugroženih grupa je vakcinisana, a nestašica vakcina uskoro više ne bi trebalo da bude problem. Mladi to više nego zaslužuju“, ističe Heilbronner Stimme.

S druge strane, nisu još vakcinisane sve odrasle osobe, koji pripadaju prioritetnim grupama, podseća list Freies Wort i dodaje da sve to olakšava razumevanje zašto Stalna komisija za vakcinaciju verovatno neće dati preporuku za opštu vakcinaciju učenika.

„Nema razloga da političari jednostavno ignorišu skepticizam stručnjaka“, naglašava Freies Wort.

Straubinger Tagblatt, pak, smatra da je razumljivo da političari žele pružiti osećaj adolescentima da se konačno nešto radi za njih, a roditeljima da će im biti lakše da isplaniraju odmor.

„Ali umesto da doze vakcina zadrže (za decu), imalo bi više smisla vakcinisati rizične pacijente sa visokim pritiskom – i rođake mladih ljudi, za koje bi infekcija mogla imati ozbiljnije posledice“, ističe ovaj list.

Kolektivni imunitet, ali ne na štetu djece

Slično mišljenje iznosi i Hessische Niedersaechsische Allgemeine, koji ističe da „ako se rizik od zaraze smanji jer se sve više odraslih vakciniše, smanjuje se i rizik od toga da deca zakače i šire virus“.

„Tada se verovatno mogu vratiti u školu bez vakcinacije. Jer koliko je razumljiv poziv da postigne kolektivni imunitet, to ne sme da bude na štetu dece“, zaključuje Hessische Niedersaechsische Allgemeine.

List Rhein Zeitung kritikuje Stiko što odugovlači sa donošenjem odluke o vakcinaciji dece, ocenjujući da su deca zaslužili snažan signal da će brzo biti vakcinisana.

„Zahvaljujući više od godinu dana školovanja kod kuće i posledica svega toga, deca su najveći gubitnici pandemije“, smatra list iz Koblenca.

S tim je saglasan i Mitteldeutsche Zeitung, koji zagovara strategiju kontrolisanog vakcinisanja za adolescente.

„Potpuno je smešno kada šef Stika Thomas Mertens smatra da su otvaranje škola, učestvovanje u zabavnim aktivnostima ili odmor sa roditeljima od sekundarne važnosti. Ne, definitivno nisu. Posledice socijalne izolacije su očigledne među mladim generacijama. Dečji psiholozi prijavljuju da imaju dugačke liste čekanja“, tvrdi ovaj dnevnik i dodaje da je „za osobu, koja se vakciniše, vakcinacija ne samo prevencija infekcije od korone, već i obnavljanje svakodnevnog života“.

Izvor: Al Jazeera