Uređaji za jednokratnu upotrebu

Svjetska industrija elektronike sve uređaje dizajnira da što prije ‘zastare’.

Proizvođači smartfona sada nove uređaje predstavljaju svakih šest mjeseci (EPA)

Odavno su prošla vremena kada se računar, mobitel, ili TV uređaj koristio po nekoliko godina. Svetska industrija elektronike sada sve uređaje dizajnira da što pre “zastare”, a proizvođači smartfona, koji su ranije predstavljali nove uređaje jednom godišnje sada to čine – svakih šest meseci.

Da li vam se čini da ne prođe nedelja, a da giganti iz sveta elektronike, kao što su Samsung, Apple, Xiaomi ili Lenovo ne predstave ili barem najave novi laptop, smartfon ili pametni sat?

Ogromna potražnja za ovakvim uređajima – čak i u zemljama u razvoju – dovela je do toga da od prvih 500 kompanija u svetu (Global 500) gotovo dve trećine potpuno ili delimično radi u elektronskoj i IT industriji. Od dvadeset najbogatijih ljudi na svetu, čak polovina je iz sveta tehnologije.

Nova digitalna realnost

Iako većina ljudi misli da kompanije potpuno odvojeno razvijaju elektronske proizvode, to zapravo nije tačno. Većina kompanija (naročito one koje proizvode smartfone) moraju da se drže tzv. referentnog dizajna (reference design) koji obuhvata razna pravila i tehničke standarde koji omogućavaju funkcionisanje gotovog proizvoda na određeni način. Referentni dizajn takođe propisuje kako će se koristiti neki procesor ili memorijski čip, a često i proizvođači softvera, kao što je Android za smartfone i Windows za računare, propisuju na kojim će komponentama raditi njihovi operativni sistemi.

Sve kompanije širom sveta koje proizvode elektroniku čine EMS sektor (Elektronics Manufacturing Services), u okviru koga postoje razni standardi i pravila, kako bi komponente jedne firme mogle da se koriste u uređajima druge. Tako, na primer, gigant Samsung u svojim smartfojima koristi svoje Exynos čipove, ali i čipove iz konkurentske kompanije Qualcomm. Sa druge strane, mnogi proizvođači i računara i smartfona koriste Samsung memorije i SSD diskove.

Tajvanska mega-korporacija TSMC je globalni lider u proizvodnji tzv. vafera (silicone wafer) od kojih kasnije većina proizvođača proizvodi svoje čipove različitih namena. TSMC je toliko bitna kompanija da kada dođe do usporenja proizvodnje, dolazi i do usporena čitavog sektora čipova širom sveta.

Tako je nastala i čitava pod-kategorija OEM proizvođača i fabrika (Original Equipment Manufacturer). Ove kompanije, čijih je gotovo 80 odsto u Kini, proizvode razne uređaje po “narudžbini”, a oni se na tržištu prodaju pod raznim imenima i brendovima.

Nije redak slučaj ni da se isti OEM uređaj prodaje i pod desetak brendova, a u suštini je različita – samo kutija i prodajno pakovanje. OEM industrija je lansirala gigant kao što su Foxconn i Pegatron, a u čijim se fabrikama proizvode mnogi popularni modeli smartfona i laptopova različitih brendova.

Ne planirajte popravku

Gotovo svi noviji smartfoni, tableti i laptop računari imaju jednu zajedničku karakteristiku – vrlo je teško, a kod mnogih modela gotovo i nemoguće, popraviti neki, manji ili veći kvar.

Tako većina novih uređaja ima nezamenljivu bateriju, a elektonika je “zalepljena” u unutrašnjosti uređaja. Mnoge ključne komponente se sastavljaju “line welding” i “surface soldering” tehnikama, što znači da su same komponente nezamenljive, te se mora npr. zameniti ceo modul u uređaju ili, češće, čitava matična ploča uređaja. Ovo je dobro poznato vlasnicima računara – kad se pokvari “matična”, menjate je celu, a najčešće i ceo računar.

Poslednjih godina i popravka većih delova je postala jednostavno neisplativa ili to niko gotovo i ne radi, pa nam ostaje samo kupovina novog uređaja. Ako je uređaj u garanciji, onda vam visoko specijalizovani brend – servisi poprave uređaj, ali to dosta zavisi od vrste uređaja i kakav je kvar u pitanju. Čak iako je popravka moguća, cena je nekada i kao polovina novog uređaja, te se većina odlučuje za kupovinu novog modela.

Dragan Dejanović, IT stručnjak, kaže da ovakva poslovna praksa nije slučajna.

“Ranije ste mogli i sami da zamenite bateriju ili masku na vašem telefonu. Na računaru ste mogli da promenite memoriju, hard disk. Današnji uređaji, a naročito oni jeftiniji, su dizajnirani ‘od nule’ da se teško popravljaju. Nije retkost ni da specijalizovani servisi nemaju sve potrebne komponente, jer ih veliki proizvođači jednostavno ne prave za ugradnju van fabrike. Tako ste upućeni na kupovinu novog uređaja, što i jeste cilj. Zato i imamo slučaj da veliki proizvođači svakog meseca predstave po neki novi uređaj”, objašnjava Dejanović.

Godinu dana, pa opet u prodavnicu

Zbog ovakve poslovne politike velikih kompanija, nastao je i izraz “planned obsolesence – planirano zastarevanje”.

Nije retkost ni da uređaji stari godinu do dve više ne dobijaju softverske nadogradnje operativnog sistema, jer ga proizvođač smatra zastarelim modelom.

Korisnici u SAD-u u proseku koriste svoje elektronske uređaje 1,7 godina, a u Evropskoj uniji 1,9 godina. Rekorderi su Kina i Južna Koreja sa samo 1,2 godine korišćenja uređaja. Očekivano, na začelju je Afrika, sa prosekom od 5,7 godina korišćenja.

Često se dešava da nove generacije ili verzije uređaja ne donose nikakva, ili minimalna unapređenja u funkciji ili dizajnu, a zaista je novo – samo pakovanje. Ovo je naročito primetno kod smartfona, gde gotovo svi liče kao “jaje jajetu”, a nekada zaista nije jasno po čemu je neki model nov. Dolazi čak i do apsurdnih situacija, kada su novi uređaji srednje kategorije daleko tehnički i funkcionalno slabiji od modela starih i po dve-tri godine.

Takođe, proizvođači će učiniti sve da onemoguće korisnike da sami popravljaju uređaje – tako npr. Apple koristi zavrtnje pod nazivom “pentalobe”, koje je nemoguće ukloniti bez specijalnog alata. Slično, novi Mac računari imaju posebno dizajniran čip pod nazivom T2, koji ne dozvoljava popravke i ugradnju komponenti koje ne odobrava Apple, iako su tehnički identični.

Srđan Manasijević, IT stručnjak, kaže da ipak ima i pomaka u suprotnom smeru.

“Pre par godina pojavila se kompanija Fairphone, koja uređaje pravi tako da se mogu lako popraviti ili reciklirati. I veliki kompjuterski igrači poput Asusa, Acera Adata i Micromaxa založili su se za stvaranje standarda koje će poštovati svi u sektoru elektronike, kako bi se smanjilo zagađenje. Ipak, tu su i kompanije kao već pomenuti Apple, koji sve svoje uređaje prave tako da imaju posebne vrste procesora, konektora pa čak i punjača. To ide čak dotle da nijedan iPhone uređaj nije nikada imao MicroSD memorijsko proširenje, što je standard kod drugih smartfona. Razlog? Pa, da bi potrošač odabrao model sa više memorije koji je naravno i skuplji”, objašnjava Manasijević.

Brda digitalnog otpada

Ovakva poslovna praksa, koja traje već više od jedne decenije, stvorila je i drugu vrstu problema – ogromno zagađenje elektronskim otpadom širom sveta.

Popularno nazvan e-otpad (e-waste) često je od stručnjaka smatran i za najopasniji i može se meriti sa nuklearnim otpadom. E-otpad je prepun teških metala poput olova, kadmijuma, žive, raznih vrsta plastike, kao i raznih hemikalija u baterijama.

Ujedinjene nacije procenjuju da se godišnje stvori oko 55 miliona tona e-otpada, sa projekcijom povećanja od čak četiri puta do 2030 godine.

Svakih dvadeset sekundi se baci jedan telefon, svakih 45 sekundi računar, a svakih dva minuta – jedan TV ili muzički uređaj. Lider u bacanju elektronike su SAD, sa čitavih 12 miliona  tona godišnje.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Tehnologija koju koriste policija i bezbjednosne službe širom svijeta davno je prevazišla obično prisluškivanje i čitanje poruka.

Published On 29 Oct 2020
Više iz rubrike TEME
POPULARNO