Aplikacija za dostavu – policije

Porast nasilja u SAD je dao ‘vjetar u leđa’ raznim desničarskim i ekstremističkim grupama, zastupnicima prava na nošenje oružja, ali i – novoj vrsti aplikacija.

Aplikacija nazvana Citizen (Građanin) nastala je kao jedna vrsta 'oglasne table' (dashboard) na kojoj će građani moći da budu upozoravani na lokalne bezbjednosne probleme i dešavanja (Reuters)
Aplikacija nazvana Citizen (Građanin) nastala je kao jedna vrsta 'oglasne table' (dashboard) na kojoj će građani moći da budu upozoravani na lokalne bezbjednosne probleme i dešavanja (Reuters)

Pre godinu dana George Floyd je preminuo prilikom hapšenja u gradu Mineapolisu. Ovo će kasnije biti kvalifikovano kao ubistvo od strane policijaca, a ovaj događaj je pokrenuo seriju protesta i okupljanja aktivista širom SAD, od kojih neka i dalje traju.

Pre nekoliko dana na žurci u New Jersey je došlo do pucnjave u kojoj je poginulo nekoliko mladih osoba. Česte su i pucnjave u školama – tako je nedavno u saveznoj državi Idaho, učenica šestog razreda donela u školu vatreno oružje, te ranila dva učenika i jednog nastavnika.

Sa druge strane, veliki broj građana (naročito onih konzervativnijih) se vrlo često poziva na Drugi amandman Ustava SAD, koji kaže da svaki punopravni građanin ima pravo na posedovanje i nošenje oružja. Ratifikovan 1791. godine, ovaj amandman je stalni ‘kamen spoticanja’ između demokrata i republikanaca, a u međuvremenu je doneto na desetine zakona, propisa i lokalnih odredbi o tome ko i kako tačno može da poseduje oružje.

Građanske patrole i građanske aplikacije

U Sjedinjenim Američkim Državama postoji duga ‘tradicija’ tzv. Građanskih patrola (danas nazivane Neighbourhood watch ili Civil watch).

Još početkom 60-ih godina, federalne službe i agencije su počele da pozivaju građane da se aktivnije uključe u nadzor dešavanja u svojim lokalnim zajednicama. Ovo je bio iznuđeni potez, budući da su američki gradovi rasli velikom brzinom, a lokalne vlasti često nisu imale sredstava da unaprede i prošire lokalne policijske službe. Prvih nekoliko godine ove ‘civilne patrole’ su funkcionisale samo kao posrednik između građana i policije, ali od 1972. one postaju i prava ‘produžena ruka’ službi bezbednosti.

Ipak, nije trebalo dugo vremena da i same patrole počnu kršiti zakon. Tako su njihovi pripadnici često optuživani za rasizam, jer su veoma često prijavljivali policiji Afroamerikance i Latinoamerikance. I danas kruže kontroverze oko ubistva Trayvona Martina na Floridi 2012. godine. Na njega je pucao George Zimmerman, koordinator lokalne civilne patrole. Ovaj događaj je naveo vlasti u velikim gradovima, poput New Yorka i Majamija da regulišu način na koji se ove patrole formiraju.

Ipak, budući da većina stanovnika SAD poseduje smartfon, nije trebalo puno vremena da se pojavi i aplikacija koja će imati sličnu ulogu. Nazvana Citizen (Građanin), ova aplikacija je nastala kao jedna vrsta ‘oglasne table’ (dashboard) na kojoj će građani moći da budu upozoravani na lokalne bezbednosne probleme i dešavanja. Korisnici takođe mogu da šalju slike, prenose video uživo i pišu objave i komentare.

Ova aplikacija se u početku zvala Vigilante (Osvetnik), ali je ime kasnije promenjeno u Citizen. Trenutno ima više od pet miliona korisnika, sa trendom daljeg rasta. Zbog kontroverznog imena, kompanija Apple je povukla ovu aplikaciju sa njihove App Store prodavnice nedugo nakon lansiranja 2016. godine, a danas je aplikacija dostupna i za iOS i za Android uređaje. Tokom pucnjave u sedištu kompanije YouTube 2018. godine, prvi video zapisi sa lica mesta u unutar zgrade su načinjeni upravo ovom aplikacijom. Iste godine, tokom požara u Trump Tower zgradi u New Yorku, čak četrdeset korisnika Citizena su uživo prenosili događaje unutar samog solitera. Nakon ovog događaja , svi vatrogasci u ovom gradu (NYFD) su bili obavezni da instaliraju Citizen.

Ipak, aplikacija ide i korak dalje, te postoje planovi da u velikim gradovima ima i svoje patrole u vozilima sličnim policijskim. Do sada je aplikacija sarađivala sa profesionalnim agencijama za obezbeđenje, ali, zbog velikog broja korisnika i njihovih zahteva, razmatraju se i druge opcije, nazvane ‘Personal rapid response service’ (Lična služba za brzo delovanje). Mnogi stručnjaci upozoravaju da bi stvari mogle izmaći kontroli, te da nema načina da se spreče namerna prijavljivanja bez valjanog razloga (targeted profiling).

Kamere na svakom ćošku

Citizen aplikacija nije ‘usamljena’. Naime, na Facebooku i Twitteru već jednu deceniju postoje razne vrste grupa i stranica, često fokusirane na gradove ili  okruge (Cities and County), gde stanovnici diskutuju o problemima bezbednosti, saobraćaja i infrastrukture.

I policijske službe širom SAD, a sve češće i u Evropi, imaju twitter naloge na kojima aktivno komuniciraju sa građanima, naročito kada su u pitanju pucnjave, pljačke, talačke krize, ili pak velike vremenske nepogode, poput uragana i zemljotresa.

Ipak, i državne službe, i privatne kompanije se i dalje najviše oslanjaju na tehnologiju sigurnosnih kamera, sada unapređenu mogućnostima prepoznavanja lica i veštačkom inteligencijom. Tehnologija prepoznavanja lica je napredovala, pa sada može da prepozna i pokrete, način na koji neka osoba hoda ili se kreće, pa čak i da li joj nedostaje ruka, da li hoda na štakama i slično. Takođe, nove kamere imaju senzore visoke rezolucije, pa mogu da prepoznaju ljude i na većoj udaljenosti (neki modeli čak i preko sto metara).Novi razvijeni HID sistemi (Human Identification at a Distance) koriste i infra-crvene senzore, kojima prepoznaju osobe samo na osnovu kretanja, pa čak i takvih detalja kao što je dužina koraka, kako osoba pomera ruke, i slično. Najnapredniji ovakvi sistemi imaju i toplotne FLiR kamere, koje ne vide boje, već toplotu ljudskog tela, te bez greške razlikuju osobe od okolnih predmeta.

Zanimljivo je i da najveću javnu bazu lica ljudi na svetu ima – društvena mreža Facebook. Ona je razvila sopstveni softver nazvan DeepFace, koji koristi veštačku inteligenciju sa 120 miliona različitih podataka. Treniran je na više od četiri miliona fotografija korisnika Facebooka i ima tačnost prepoznavanja od čak 97 odsto. Koliko je to najbolje govori podatak da sličan softver koji koristi američki Federalni istražni biro (FBI) ima tačnost od “samo” 85 odsto.

Dejan Tomić, IT stručnjak, kaže da nije tajna da velike tehnološke kompanije sarađuju sa državnim službama:

“Bilo je nekoliko slučajeva u SAD da je FBI tražio od kompanije Apple da otključa, odnosno dešifruje iPhone smartfone osumnjičenih. Kada je Apple to odbio, FBI se obratio nekolicini privatnih kompanija koje su im obezbedile specijalne CelleBrite UFED uređaje, kojima su uspešno preuzeli sav sadržaj sa spornih smartfona. Iako Apple i Google tvrde da su njihovi smartfon uređaji ‘neprobojni’ javna je tajna da postoji na desetine komercijalnih softvera i uređaja za njihovo dešifrovanje. Sa druge strane, kompanije kao što su Google i Facebook često i  brišu sadržaje sa svojih stranica, kao rezultat zahteva država i Vlada”, objašnjava Tomić.

Informacije zlata vredne

U međuvremenu, Citizen aplikacija je postala veoma popularna u novinarskim krugovima u SAD. Tako vrlo često lokalni mediji i tv- stanice prate objave na ovoj aplikaciji, kako bi bile prve na licu mesta ili došle  do ekskluzivnih snimaka koje korisnici strimuju.

I velike kompanije poput Amazona imaju slične opcije. Popularna linija bezbednosnih kamera ‘Ring’, koja ima i svoju aplikaciju, dobila je svoju ‘Neighbors’ (komšija) opciju. Tako, ako neko od korisnika, koji ima istu kameru, postavi upozorenje, i svi drugi korisnici u određenoj oblasti će takođe biti obavešteni. Procenjuje se da i ovu aplikaciju trenutno koristi više miliona Amerikanaca.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Električni automobili se smatraju ekološki prihvatljivijim od dosadašnjih benzinaca i dizelaša, ali postoji još problema koje treba riješiti.

23 May 2021
Više iz rubrike TEME
POPULARNO