Pregled njemačkih medija: Biden stavlja Berlin na probu

SAD odustaje od sankcija protiv njemačkih firmi zbog Sjevernog toka 2, ali se očekuje da će mnogo jače pritisnuti Berlin po pitanju odnosa sa Kinom.

Novi američki predsjednik Joseph Biden i dalje smatra da je plinovod kroz Baltičko more loš posao (EPA)

Odlazak Donalda Trumpa iz Bele kuće, kako sada stvari stoje, omogućio je da Nemačka ipak izbegne američke pretnje sankcijama ukoliko ne odustane od skoro završenog projekta izgradnje gasovoda Severni tok 2, koji bi trebalo da po dnu Baltičkog mora doprema gas iz Rusije.

U izveštaju američkom Kongresu, državni sekretar Antony Blinken je napisao da bi kaznene mere imale posledice po odnose sa Nemačkom, Evropskom unijom i ostalim evropskim saveznicima i partnerima. Istovremeno se navodi da bi sankcije bile uvedene protiv nekoliko ruskih brodova i kompanija za polaganje cevi.

Novi američki predsednik Joseph Biden i dalje smatra da je gasovod kroz Baltičko more loš posao, piše list Frankenpost i dodaje da novi stanar kuće, međutim, ne želi da zbog cevovoda ugrozi ponovno pokretanje atlantskog partnerstva.

„Postoje i drugi oprezni znaci popuštanja između SAD-a i Rusije. U hladnom Rejkjaviku na Islandu, ministri spoljnih poslova Blinken i Lavrov zbližili su se bar malo. Rečeno je da su razgovori bili konstruktivni i produktivni. To je više nego što se moglo očekivati. Sastanak sa Putinom u Evropi u junu se čini mogućim“, piše Frankenpost.

Izlazak njemačke politike iz ćorsokaka

Bidenova administracija je očigledno spremna da se odrekne sankcija protiv kompanija koje grade gasovod Severni tok 2 u Baltičkom moru, piše Frankfurter Allgemeine Zeitung i primećuje da je čak i razmatranje da se odreknu sankcija izazvalo besne proteste među republikancima u Washingtonu.

„Ali suspenzija (sankcija) bi bila korak ka pronalaženju izlaza iz ćorsokaka u kome je pre svega nemačka politika zaglavljena. To je Bidenov signal da želi razumno da reši spor sa Nemačkom, bez grubih tonova i kaznenih mera. To je napredak koji se uklapa u njegov pristup rebalansu odnosa sa saveznicima SAD-a – uostalom, to mu je potrebno kao partneru koji će se suočiti sa sukobom sa autoritarnim režimima, a posebno sa Кinom“, ističe uticajni frankfurtski dnevnik.

Kako ocenjuje Sueddeutsche Zeitung, poruka Bele kuće je jasna: Odnosi sa Nemačkom su važniji od ovog gasovoda.

„Još nije odlučeno da li će Severni tok 2 sada biti završen i, pre svega, ispunjen (gasom). I dalje postoje sankcije protiv ruskih brodova za polaganje cevi, zbog kojih njihovi vlasnici ne bi trebalo mnogo da brinu. Ali ovde se radi manje o gasu, a više o simbolu. Poslednjih godina cevovod je razvio vlastiti politički život koji se više nije mogao opravdati činjenicama i koherentnom kaznenom logikom“, ocenjuje uticajni minhenski dnevnik.

Zeleni protiv ruskog plinovoda

Levo orijentisani berlinski dnevni list Tageszeitung na gasovod gleda i iz ugla ekološke politike što postaje sve značajnije u politici Nemačke.

„Svima koji žele da budu klimatski neutralni 2045. godine, poput Nemačke, više nije potreban cevovod koji se suprotstavlja ovom cilju. Nemci ne moraju da se smrznu ni bez Severnog toka “.

Dopisnik nemačkog radija Deutschlandfunk prenosi kako je kopredsedavajući Zelenih Robert Habeck, nakon susreta sa sa ukrajinskim predsednikom u Kijevu, ponovio da se njegova stranke protiv gasovodu Severni tok 2.

„Izgradnja ovog cevovoda se u Ukrajini doživljava kao izdaja. Sa moje tačke gledišta, to je tačno“, rekao je Habeck, čija koleginica na čelu Zelenih Annalena Baerbock bi mogla da postane nova nemačke kancelarka posle septembarskih saveznih izbora.

Habeck je ovom prilikom čak istakao da smatra da su želje za isporukom oružja opravdane, s obzirom na to da je rat na istoku zemlje, te da se ovoj zemlji ne može poreći pravo da dobije oružje za samoodbranu.

Ruski gas za energetsku tranziciju Njemačke

Nasuprot lideru Zelenih, prvi čovek Socijaldemokratske partije Norbert Walter Borjans je izričito protiv obustavljanja izgradnje Severnog toka 2, koji je od planirane dužine od približno 1.200 kilometara oko 95 odsto već izgrađen.

„Najveća glupost bi više od 1.000 kilometara izgrađenog gasovoda ostati kao ruinu. To bi bio signal da se kod budućih projekata ne možemo osloniti na dugoročno planiranje“, rekao je za Passauer Neuen Presse šef SPD-a, dodajući da je razlog za neodustajanje i energetska tranzicija Nemačka, koja ne želi više nuklearnu energija a postepeno ukida korišćenje uglja u proizvodnji struje. „Stoga smatrm da je gasovod Severni tok 2 važna investicija u okviru (energetske) tranzicije“.

Za nastavak izgradnje Severnog toka 2 založili su se i kancelarski kandidati obe vladajuće stranke, SPD i CDU, Olaf Scholz i Armin Laschet.

Iako su u Berlinu odahnuli zbog toga što Washington više ne planira da uvodi sankcije protiv nemačkih direktora kompanije, koja će upravljati Severnim tokom 2, kao i protiv nemačkih kompanija koje rade na završetku izgradnje, glavni i odgovorni urednik lista Augsburger Allgemeinen Gregor Peter Schmitz u autorskom komentaru ističe da se ništa nije promenilo u oštrijoj prijentaciji američke spoljne politike, uprkos mekšijim tonovima u odnosu na Trumpovu administraciju.

„Obama je pokrenuo zaokret (fokusa američke spoljne politike) prema Aziji. Biden sada nastavlja sa zaokretom prema Kini i tu baš Trumpovim stopama. Novi američki predsednik ne ostavlja mnogo sumnje u to da je takozvano Srednje kraljevstvo najveći strateški protivnik, gotovo neprijatelj SAD“, ističe Schmitz u autorskom tekstu za Deutschlandfunk, dodajući da će to biti ogroman izazov za nemačku spoljnu politiku, koja se „udobno smestila u odnosima prema Kini“.

Na čijoj strani je Berlin?

Prvi čovek Augsburger Allgemeinen podseća da nemačke korporacije sjano zarađuju na kineskom tržištu, a politički se Nemačka prema Kini drži suzdržano.

„To više neće tako funkcionisati kada se uskro dođe do kinesko-američkog duela. Pitanje na čijoj je strani Berlin, Biden će postaviti novom kancelaru, bilo da je iz CDU-a, SPD-a ili Zelenih“, ističe Gregor Peter Schmitz.

Sumirajući to kakve poglede na ovaj gasovod imaju Amerikanci ali i borci za zaštitu klime, Maerkische Orzeitung ističe da je Severni tok 2 postao platno za projektovanje simboličke politike, a manje predmet argumentacije zasnovane na činjenicama.

„Kako među aktivistima za zaštitu klime, tako i za SAD, koje smatraju da je potpuno u redu transport ruskog gasa preko Poljske i Ukrajine, kao i američki uvoz nafte iz Rusije. Američki predsednik Joe Biden sada popušta ne toliko zbog loših argumenata već zbog ponovnog vaganja sopstvenih interesa: SAD su potrebni saveznici u sukobu sa Кinom, kojem je odmeravanje snaga sa Rusijom podređeno“, ocenjuje Maerkische Orzeitung i iznosi strahovanje da bi u toku američkog spora sa Kinom mogli pred Nemačku da budu postavljeni takvi zahtevi u odnose na koje bi sve oko Severnog toka 2 bilo skroz trivijalno.

Izvor: Al Jazeera