Baterije opasnije od nafte?

Iako se električni automobili smatraju relativno skorim izumom, oni su zapravo stariji od automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Još 1881. godine francuski izumitelj Gustave Trouve je ulicama Pariza vozio jednu vrstu kočija sa tri točka, na električni pogon. Ovaj ‘automobil’ je imao mali domet jer se baterija brzo praznila – ali je ipak funkcionisao.

Prvi pravi električni automobil izradio je engleski inženjer Thomas Parker 1884. godine. On je čak osnovao i kompaniju za njihovu serijsku proizvodnju nazvanu Elwell-Parker, ali je ona ubrzo prestala sa radom zbog nedostatka delova za električne motore. Kasnije će se ova kompanija transformisati u Electric Construction Corporation, koja je proizvodila i električne tramvaje i opremu za Londonsku podzemnu železnicu.

Početkom dvadesetog veka, čuveni izumitelj i naučnik Thomas Edison je već imao malu fabriku za proizvodnju električnih automobila. Zapravo, do 1912. godine na američkim putevima je bilo više od 33 hiljade električnih automobila. Mnogi od njih su bili luksuzno opremljeni, slično današnjim vozilima visoke klase. Kompanija Detroit Electric je tako nudila svojim kupcima da sami dizajniraju unutrašnjost – slično današnjim proizvođačima luksuznih vozila.

Ipak, prvi električni automobili su bili spori čak i za to vreme, i mogli su da se kreću do tridesetak kilometara pre nego što bi se baterije ispraznile. Sve veća prisutnost benzinskih pumpi u SAD i Evropi, te veća brzina i snaga vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem su doveli do kraja proizvodnje prvih električnih automobila.

Početkom 21. veka, zbog raznih propisa o smanjenju zagađenja i emisije štetnih gasova, ali i zbog predviđanja da će svetske zalihe nafte biti manje za dve trećine do 2050, u automobilskoj industriji je ponovo stavljen fokus na razvoj električnih automobila. Prvi električni auto nove generacije je bio Tesla Roadster, predstavljen 2008. godine. Tesla je za samo tri godine prodala više od 2400 ovih automobila, što je bio znak da na tržištu postoji interesovanje. Kasniji modeli iz Tesle – Model S, Model X i Model 3 su postali toliko popularni da je za manje od jedne decenije Tesla postala ne samo veliko ime, već i najvrednija automobilska kompanija.

I automobili iz Japana, kao što su Mitsubishi iMiEV i Nissan Leaf su za kratko vreme postali vrlo popularni u SAD, Japanu i Aziji, što je bio prelomni momenat u industriji automobila, pa tako danas gotovo sve marke i proizvođači imaju po nekoliko električnih i hibridnih modela, a mnogi u bliskoj budućnosti planiraju potpuni prelazak na električni pogon.

Čista tehnologija – ili ipak nije?

Električni automobili ne sagorevaju fosilna goriva (benzin, naftu ili gas) te nemaju nikakvih emisija štetnih gasova, za razliku od klasičnih automobila. Smanjene emisije Co2 je jedan od glavnih ciljeva borbe protiv globalnog zagrevanja i klimatskih promena, a mnoge zemlje su već ograničile nivoe Co2, naročito u velikim gradovima. Hibridna vozila imaju emisije gasova, ali daleko manje, dok u električnom modu vožnje nemaju emisija.

Ipak, mnogi kritičari navode da je i proces proizvodnje električnih automobila sličan dosadašnjim procesima, te da su mnogi elementi isti – gume, unutrašnjost i razni sintetički materijali. Baterije ostaju najveći problem – u njihovoj proizvodnji se koriste veoma retki prirodni elementi poput litijuma, kobalta, neodimijuma…Rudnici ovih metala i elemenata često zagađuju prirodnu sredinu i više od rafinerija nafte – naročito kada je litijum u pitanju. Inače, litijum se smatra ‘novim zlatom’ budućnosti, zbog njegove kritične uloge u proizvodnji baterija za računare, smartfone, automobile i razne druge namene. I na Balkanu se vrše istraživanja ruda litijuma – samo u Srbiji na više od desetak lokacija, a smatra se da velikih zaliha ima i drugim zemljama regiona.

Takođe, kritičari i mnogi stručnjaci navode da je industrija guma i raznih gumenih elemenata za automobile takođe vrlo štetna za okolinu i zdravlje ljudi. Takođe, i električni automobili imaju emisiju tzv. PM čestica – sitnih mikroskopskih delova guma i kočinih sistema, koje završavaju u vodotokovima i zemljištu.

Kao jedan od najvećih problema se navodi izvor električne energije za punjenje baterija automobila. Danas, kada je njihov broj relativno mali, to ne predstavlja problem ali se u bliskoj budućnosti očekuje da ta brojka bude daleko veća. Evropska unija procenjuje da će do 2030. trideset odsto svih vozila u EU biti električno. To će sasvim sigurno dovesti do velikog skoka u potrošnji električne energije, a sigurno je da ona neće biti samo iz obnovljivih izvora (poput solarne, hidro ili vetroparkova).

Srđan Antić, tehnološki stručnjak, kaže da se stvari u ovoj oblasti polako menjaju i na Balkanu.

“Imate sve više raznih hibridnih i električnih vozila na našim putevima. Na primer, jedan novi hotel je za sve svoje dostave nabavio male elektro-automobile, a stanica za punjenje je sa solarnim pločama. Ima sve više i raznih električnih bicikala, trotineta, kvadova i sličnih vozila. Takođe, na novim autoputevima u regionu su primetne stanice sa punjačima za električna vozila – iako mnogi smatraju da su oni namenjeni građanima EU i zapadnih zemalja, u praksi su najveći korisnici domaći vozači. U Srbiji će u narednim godinama sigurno biti otvoren barem jedan rudnik litijuma – uprkos brojnim protestima građana i udruženja. Jednostavno, litijum je toliko vredan – a biće još vredniji – da domaća ekonomija ne može da priušti da se on ne eksploatiše”, navodi Antić.

(Ne)čista budućnost

Istraživači u Velikoj Britaniji upozoravaju da bi prebrzo usvajanje masovnog električnog transporta i prevoza, bez jasnih pravila i zakona, kao i pratećih industrija bilo ravno ekološkoj katastrofi.

Sa njima se slažu i nemački naučnici. Procene su da će se do 2050. godišnje koristiti električne energije za punjenje automobila ravno energiji nafte za čitavu deceniju. Do 2035. stručnjaci smatraju da će biti više od 30 miliona elektro automobila samo unutar članica EU, što će stvoriti ogromne probleme u servisu i nabavci rezervnih delova. Životni vek današnjih baterija se procenjuje na 10 do 15 godina, pa je jasno da se rešenja moraju pronaći veoma brzo.

Evropska unija planira donošenje propisa “The Last Kilometer” (Do poslednjeg kilometra) koji bi obavezao proizvođače da recikliraju baterije, kao i sama vozila. Jedan od lidera u auto industriji, kompanija Volkswagen (VW) već ima fabriku za reciklažu baterija u gradu Salzgitter.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) predviđa porast proizvodnje baterija za automobile i samih vozila za čitavih 800 odsto u narednih desetak godina. To nije daleko od realnosti – više od deset velikih proizvođača automobila, među kojima su General Motors, Jaguar, Bentley i Volvo planiraju da između 2025. i 2030. godine u potpunosti obustave proizvodnju modela sa benzinskim i dizel agregatima, te proizvode samo električne modele.