Lažni podaci sa pravih satelita

Iznad naših glava ‘zvanično’ se nalazi 2.650 satelita, od kojih je 1.008 namijenjeno komunikacijama, ali se preetpostavlja da je pravi broj daleko veći – oko 6.000.

Tačan broj vojnih i špijunskih i vojnih satelita nije poznat (EPA)
Tačan broj vojnih i špijunskih i vojnih satelita nije poznat (EPA)

Iako opremljeni najsavremenijim tehnologijama, podaci koje prikupljaju i šalju sateliti u orbiti Zemlje, kao i oni u dubokom svemiru, nisu uvek tačni i nepogrešivi.

Prvi sateliti su u svemir poleteli pre više od pola veka. Od vremena Sputnika i Explorera 1, sateliti i svemirske letilice su postale daleko skuplje i komplikovanije, a njihova izrada traje mesecima, pa i godinama. Tako “prosečan” satelit košta između 200 i 300 miliona dolara, a u tu cenu nisu uključeni samo lansiranje i održavanje te stručni timovi koji sa Zemlje rukuju satelitom i primaju razne podatke. Održavanje košta između jednog i tri miliona dolara godišnje po satelitu.

Najbitniji parametar kod dizajna i upotrebe novog satelita, bio on namenjen praćenju vremenskih prilika, kartografiji i navigaciji ili vojnim namenama, cena je lansiranja u svemir, koja se kreće od 10 pa sve do 300 miliona dolara. Manje rakete, kao što je Pegasus XL, mogu satelit poslati u orbitu za “samo” 14 miliona dolara, dok velika raketa Ariane 5 može da ponese i najveće satelite za 150 miliona dolara po letu. Ove cifre se računaju po težini satelita, pa se kompanije često odlučuju da u jednom letu lansiraju više satelita različitih namena, kako bi cena lansiranja bila prihvatljivija.

Ogromna gužva iznad naših glava

Sateliti mogu biti veličine prosečnog frižidera ili prosečnog kamiona. Zahvaljujući njima imamo GPS navigaciju, telefonske i Internet veze između kontinenata, kao i tačnu vremensku prognozu u svakom trenutku. Iznad naših glava trenutno se nalazi 2.650 satelita, od kojih je 1.008 namenjeno komunikacijama.

Tačan broj vojnih i špijunskih i vojnih satelita nije poznat, jer nijedna zemlja nikada nije zvanično objavila njihov broj, ali većina stručnjaka smatra da ih ima minimum 850 trenutno u upotrebi. Postoje i sateliti koji imaju “tajnu” funkciju – iako se koriste za praćenje oluja, njihove innfra-crvene kamere i razni senzori se mogu koristiti i u vojne svrhe. To je često slučaj i sa kartografskim satelitima, namenjenim pravljenju mapa – kompanije često dobijaju “molbu” svojih vlada da slikaju određene tačke na Zemlji.

Ipak, pravi broj satelita je nekoliko puta veći – više od 6.000. Najveći deo njih je nefunkcionalan, zbog starosti ili kvara. Stručnjaci smatraju da će do 2030. godine biti lansirano oko 900 novih satelita svake godine te bi njihov broj do kraja decenije mogao biti i čitavih 15.000. Tu su i planovi kompanije Space X i njenog osnivača Elona Muska (koji je i CEO kompanije Tesla) da stvori “sazvežđe” od skoro 12.000 satelita za pružanje internet usluga. Nazvan Starlink, ovaj projekat je trenutno na trećini svoje realizacije, a Space X namerava da u ovoj godini lansira blizu stotinu novih satelita.

Satelit skupji od milijardu dolara

Tu su i razni naučni sateliti, kao i oni namenjeni dokazivanju novih tehnologija (technology demonstrator) za buduće svemirske letove. Zanimljivo je i da se o 337 satelita u orbiti ne zna gotovo ništa. Pretpostavlja se da su u pitanju vojni ili obaveštajni sateliti velikih sila, poput SAD-a, Rusije i Kine, ali zvaničnih podataka nema.

Njihovi zadatci obuhvataju fotografije visoke rezolucije (IMINT imaging) kao i presretanje komunikacija sa drugih satelita (SIGINT). U avgustu 2014. godine lansiran je najskuplji satelit u istoriji SAD-a. Sa cenom od preko milijardu dolara, ovaj satelit je deo mreže agencije NRO (National Recconnaisance Office), a lansiran je iz vojne baze Vandenberg u Kaliforniji, koristeći veliku raketu Delta Heavy IV.

I ovde nastaje problem – zbog sve bržeg razvoja softvera koji su u stanju da stvore lažne fotografije, video snimke ili audio zapise (deepfake), stručnjaci, vojni lideri i istraživači upozoravaju na novi trend “lažnih podataka sa satelita”. Ovakav deepfake softver može da nekoliko video klipova spoji u jedan ili da karakteristike jednog videosnimka upotrebi u drugom. Na internetu već kruži na hiljade ovakvih snimaka, naprimer u kojima bivši američki predsednik Barack Obama čita Williama Shakespearea, a  holivudski glumci glume u filmovima snimljenim pre njihovog rođenja. Ova tehnologija veoma brzo napreduje te će za par godina biti praktično nemoguće razlikovati autentične videosnimke od onih napravljenih Deepfake AI softverom.

‘Papirni gradovi’ i nepostoji predmeti

U poslednjih godinu dana pojavili su se i “geographical deepfakes” – slike sa satelita koje su obrađene AI softverom da prikazuju prirodne ili veštačke lokacije koje u stvarnosti ne postoje. Ovakvi lažni podaci sa satelita predstavljaju i politički problem. Tako države, kompanije ili organizacije mogu negirati autentičnost ovako dobijenih podataka, bili oni sa vojnih ili komercijalnih satelita. Takođe, ovakvi lažni podaci iz Zemljine orbite mogu uticati i na vojna ili humamitarna planiranja – mogu prikazati mostove, lokacije vojnih snaga ili aerodroma na lažnim lokacijama ili potpuno nepostojećih objekata.

Iako se smatra da su GIS podaci sa satelita (Geographical Informatiion System) tačni u 99 odsto slučajeva, zbog raznih faktora – vremenskih prilika, građevinskih radova ili vojnih operacija, ovi podaci mogu imati i greške u rasponu od par stotina metara, što je neprihvatljivo u svim scenarijima – vojnim, obaveštajnim i komercijalnim.

Tu je i poznati slučaj “Papirnih gradova” (Paper Towns) – kompanije koje se bave izradom mapa često ubace neku nepostojeću zgradu ili deo šume u kartu te ako neko iskopira njihov rad mogu dokazati da je konkurent koristio njihove podatke dobijene sa satelita. Ovakvi podaci nisu jeftini – sat vremena “surface imageinga” (skeniranja i snimanja površine) košta od 5.000 do 30.000 dolara. Da bi se dobile kvalitetne mape za navigaciju ili kretanje brodova, potrebni su meseci prikupljanja podataka.

Srđan Nakić, IT stručnjak, kaže da podatke sa satelita koristimo svakoga dana.

Gužva nad našim glavama sve veća

“Aplikacije za vremensku prognozu na našim smartfonima u potpunosti dobijaju podatke sa meteoroloških satelita. Tako je i moguće imati tačnu prognozu za određeni grad, pa čak i pojedine delove velikih gradova. Tu je i nova generacija satelitskih telefona, koji su cenom pristupačni velikom broju ljudi, a mogu se koristiti bilo gde na Zemlji. Tu je i satelitski internet – većina operatera i na ovim prostorima nudi usluge internet pristupa i TV programa preko jedne satelitske antene”, objašnjava Nakić.

Usled konstantnog rasta broja satelita u orbiti, probleme već imaju astronomi. Stručnjaci iz Evropskog astronomskog društva (EAS) upozorili su da je već postalo otežano mapiranje neba i pojava u svemiru te korišćenje teleskopa zbog “ogromnog saobraćaja” u orbiti. Problem ne predstavlja samo broj satelita, već i refleksija sunčevih zraka sa njihovih solarnih panela.

Kompanija Space X je već najavila da će narednih 170 satelita u projektu Starlink imati posebnu boju koja će sprečavati ovaj “efekat ogledala”. Tu su i druge kompanije koje imaju slične planove za lansiranje desetina novih satelita – OneWeb, Intelsat, Iridium, SES, Spire. Tu je i kompanija Planet Labs, specijalizovana za male CubeSat satelite, koji nisu veći od frižidera. Ovakve male satelite dizajniraju i univerziteti, istraživački timovi, pa čak i pojedinci zaljubljenici u svemir. Zbog svega navedenog, u narednin godinama gužva iznad naših glava će sigurno postati još veća.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO