Kako se u Njemačkoj poljuljalo povjerenje u vakcine

Česti i kontradiktorni obrti u preporukama ko bi trebalo da primi AstraZenecinu vakcinu uklapaju se u sliku haosa i neuspjeha u vakcinaciji, smatra njemačka štampa.

U Njemačkoj vlada konfuzija oko toga ko i kada bi trebao da se vakciniše AstraZeneca vakcinom (EPA)
U Njemačkoj vlada konfuzija oko toga ko i kada bi trebao da se vakciniše AstraZeneca vakcinom (EPA)

Već mesecima Nemačka ne uspeva da uhvati zamah u vakcinaciji protiv korona virusa, delom i zbog manjka vakcina, ali delom i zbog kontradiktornih poruka vlasti kao i problema u organizaciji. Međutim, ono što je potpuno zbunilo nemačku javnost jesu obrti, koji su se u Nemačkoj u samo mesec dana dogodili po pitanju toga ko bi trebalo da primi Astrazenecinu vakcinu.

Nemačka Stalna komisija za vakcinaciju je prvo rekla da AstraZenecinu vakcinu ne bi trebalo da prime stariji od 65 godina. Desetak dana kasnije, ista komisija je dozvolila da sve starosne grupe mogu da je dobiju. A još desetak dana kasnije došlo se do novog potpunog obrta pa se sada ova vakcina preporučuje samo starijima od 60 godina.

Kako prenosi Tagesspiegel, razlog za odluku leži u tome što je od 2,7 miliona doza AstraZenecine vakcine datih u Nemačkoj, u 31 slučaju došlo do pojave tromboze, a za devet osoba je to oboljenje bilo smrtonosno.

Prvo je vakcinu trebalo davati samo mlađima, a sada samo starijima, primećuje Sueddeutsche Zeitung i ocenjuje da promenama tamo-amo se samo utiče na poverenje ne samo u vakcine već i u sveukupnu borbu protiv pandemije.

„To se uklapa u sliku haosa i neuspeha u vakcinaciji. U navlačenje oko zatvaranja i popuštanja. A da ne govorimo o nedostatku testova i strategije za njihovu upotrebu. Odavno je to nepodnošljivo. A sada i ovo? Ono šta se mora imati na umu i što sigurno može stvoriti poverenje jeste to da u Nemačkoj postoji sistem ranog upozorenja, koji je uspeo da otkrije čak i vrlo retke neželjene efekte vakcine“, ističe minhnenski dnevnik.

Dokaz da se problemi ne prikrivaju

Uzimajući u obzir treći talas pandemije, Stuttgarter Zeitung ocenjuje da je dobro što upotreba AstraZeneca vakcine nije kategorički isključena za mlađe ljude.

„Čak i oni koji nemaju 60 godina mogu da budu vakcinisani ako – poput skoro svih stručnjaka – smatraju da je rizik od oboljevanja od korone veći od retkog neželjenog efekta, koji je pritom lak za lečenje. Suočavanje sa AstraZenecom takođe pokazuje da nadzor nad vakcinama dobro vakciniše i da se brzo preduzimaju mere ako je potrebno“, ističe Stuttgarter Zeitung.

Iako u mnogim komentarima na društvenim mrežama provejava ocena da nemačke vlasti više ne uspevaju da upravljaju krizom, Leipziger Volkszeitung smatra da zapravo savezna i pokrajinske vlade svim ovim potezima pokazuju transparentnost, to jest „da se problemi ne prikrivaju ili skrivaju“.

„Još nedostaje pokušaj izgradnje poverenja. A u ovoj fazi su poprilično pogrešne izjave kojim se testira hrabrost (građana), poput one bavarskog premijera i lidera CSU-a Markus Soeder da bi trebalo da se vakciniše AstraZenecom ’ko želi i ko se usuđuje’“, ocenjuje i Leipziger Volkszeitung i dodaje da je ohrabrujuće to što je Angela Merkel rekla da bi ona uzela ovu vakcinu, mada ona ima 66 godina pa ne spada u rizičnu grupu.

S druge strane, drugi kanal nemačkog javnog servisa ZDF saznaje da je kancelarka za potrebu da se AstraZenecina vakcina preporuči samo za starije ljude saznala od šefa Stalne komisije za vakcinaciju četiri dana pre nego što je odluka o tome doneta. ZDF se pita zašto se čekalo četiri dana na odluku.

„Sa obzirom na to da odluka ima nacionalni opseg, kancelarka je tražila da budu konsultovani Etički savet i Nacionalna akademija nauka Leopoldina“, rekla je portparolka vlade za ZDF, koji prenosi i da opozicioni Zeleni kritikuju kancelarku i njenu vladu što se nisu prilikom promene pravila koordinirali sa rukovodstvima bolnica i centara za vakcinaciju jer su oni tek iz medija saznali da ova vakcina više nije preporučljiva za mlađe od 60 godina.

Vakcinisanje kao test hrabrosti

U međuvremenu je predsednik Nemačke primio AstraZeneca vakcinu, dok je ministar unutrašnjih poslova Horst Seehofer saopštio da ne želi da je primi. Iako Seehofer nije u rizičnoj grupi, ova njegova odluka je zapravo politički otpor ministru zdravlja Jensu Spahnu koji je bezmalo naredio svim ministrima da bi trebalo da prime ovu vakcinu i time daju primer stanovništvu da su u pitanju sigurne vakcine.

Nemački način postupanja sa AstraZenecinom vakcinom je, ocenjuje Neue Osnabruecker Zeitung, ozbiljan slučaj pogrešnih odluka koje će nam se oštro osvetiti. Kako navodi, ozbiljan propust predstavlja činjenica da je Stalna komisija za vakcinaciju nedeljama ignorisala pozive stručnjaka za vakcinaciju i tek sada odlučuje da starije a ne mlađe imunizuje ovom vakcinom.

„Vrhunac neodgovornosti je dostigao šef CSU Markus Soeder stvarajući utisak da je vakcinisanje Astra Zenecom neka vrsta testa hrabrosti. Na ovaj način uništavate preostalo poverenje u vakcinu, koja je neophodna za konačno zaistavljanje opasne pandemije. Sada lekari opšte prakse moraju da izvuku kola iz blata“, ističe Neue Osnabruecker Zeitung i dodaje da za razliku od pogrešno opreznih komisija i preopterećenih političara, lekari mogu proceniti gde bi mogao da postoji rizik a gde ne.

I ekonomski dnevnik Handelsblatt očekuje da lekari nebirokratski daju vakcine, ističući važnost dva cilja: da svaki pacijent mora biti obavešten o rizicima i da nijedna doza ne sme ostati neiskorišćena.

„Trebalo bi lekarima prepustiti da odluče koga kojim redosledom bi trebalo vakcinisati. U sred trećeg talasa prilikom vakcinacije se brzina, brzina i brzina računaju više nego ikada“, naglašava ovaj privredni dnevni list.

Nemačko ugledanje na Srbiju

List Volksstimme smatra da je Nemačka odgovorna za sopstveni neuspeh u vakcinaciji, kako po pitanju nabavke vakcine, tako i po pitanju organizacionog haosa.

„Od Srbije bi moglo da se uči: političari su javno vakcinisani. Uz Biontech/Pfizer i AstraZeneca, u velikim količinama su dostupne i vakcine iz Kine i Rusije. Za Sputnik se opredelilo 47 odsto Srba. On je odobren u 40 zemalja. Austrija naručuje prve kontigente te vakcine, a Mađarska već njom vakciniše. Nemačka ponovo čeka EU, gde odobrenja u čak 40 zemalja i milioni iskustava ne ubrzavaju ništa“, ističe Volksstimme.

Nakon brojnih izveštaja i analiza nemačkih medija o brzini vakcinacije u Srbiji i tome da je ponudila vakcinaciju stranim državljanama i izbeglicama, mnogi u Nemačkoj su se zapitali zašto u bogatoj Nemačkoj nema dovoljno vakcina. Štaviše, kako prenosi nemačka novinska agencija DPA, gotovo dve trećine Nemaca ne veruje u kancelarkino obećanje da će do 21. septembra svaka osoba koja želi i moći da se vakciniše protiv korona virusa.

„Prema anketi instituta za istraživanje javnog mnenja YouGov, urađenom za DPA, tek nešto manje od četvrtine (23 odsto) očekuje da cilj bude ostvaren. S druge strane, 62 odsto to ne očekuje, a 15 odsto ne zna“, navodi DPA, dodajući da ni početkom februara 57 odsto građana nije verovalo da će biti ispunjeno kancelarkino obećanje, ali se sada taj udeo povećao.

Merkelinom obećanju ne veruju ni u CDU-CSU

Ova vrsta nepoverenja u vladina obećanja preovladava čak i među glasačima vladajućeg demohrišćankog bloka pa 53 odsto ne veruje da će svi moći da dobiju vakcinu do kraja leta. Još manje poverenja imaju glasači Zelenih i Levice (po 61 odsto), SPD (63), liberala (73) i Alternative za Nemačku (82 odsto).

Međutim, i spremnost za vakcinisanje je u Nemačkoj blago opala u odnosu na isto YouGov istraživanje sredinom januara.

„Tada je 67 odsto ispitanika reklo da želi da se vakciniše. Sada to kaže 57 odsto plus 8 odsto koje je već vakcinisano – dakle samo 65  odsto ukupno. Osamnaest odsto ne želi da se vakciniše, a 16 odsto još nije donelo odluku ili još ne zna“, prenosi nemačka novinska agencija i dodaje da je u međuvremenu 12 odsto stanovništva dobilo bar jednu dozu vakcine, dok je nešto više od četiri miliona građana Nemačke primilo obe doze vakcine protiv korona virusa.

Kako bi podstakao građane na vakcinaciju, nemački ministar zdravlja Jens Spahn je za nedeljno izdanje Bilda najavio privilegije za vakcinisane.

„Svako ko je potpuno vakcinisan moći će ubuduće da bude tretiran kao neko ko ima urađen negativan test… Svaki vakcinisan moći će da ode u prodavnicu ili kod frizera bez dodatnog testiranja (na korona virus)“, rekao je Spahn za Bild am Sonntag, koji prenosi i da su stručnjaci Instituta Robert Koch procenili da je za prenos virusa manji od potpuno vakcinisanih nego u slučaju negativnog antigenskog testa kod asimptomatski zaraženih osoba.

Izvor : Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO