Mirni ruski ‘kalašnjikov’

Rusija se prikazuje kao supersila u vakcinama, dok ruski građani ne vjeruju u vakcinaciju.

Sputnjik V je registrovan u Rusiji u augustu 2020, odmah po završetku druge faze kliničkih ispitivanja (EPA)
Sputnjik V je registrovan u Rusiji u augustu 2020, odmah po završetku druge faze kliničkih ispitivanja (EPA)

Ruska kampanja u podršku vakcine Sputnjik V, uz ograničene isporuke prijateljskim zemljama, poprimila je globalne razmere. Ruski Fond za direktna ulaganja, koji je finansirao razvoj prve vakcine protiv virusa korone, svakodnevno informiše javnost o novim uspesima i planovima. U isto vreme vladini mediji, uz patetične tonove, izveštavaju o “očajnoj situaciji” u najrazvijenijim zemljama i rastućoj potražnji za Sputnjikom.

Rusija trenutno ima sporazume sa deset zemalja i 20 proizvođača. Indija i Koreja već proizvode rusku vakcinu, a pored toga, Moskva je najavila sporazum sa kineskom TopRidge Pharma o proizvodnji više od 100 miliona doza Sputnjika godišnje. U Rusiji su spremni za proširenje partnerstva s kineskim proizvođačima, smatrajući Kinu “jednim od najvećih čvorova” za proizvodnju vakcine.

Uspeh u ispitivanju Sputnjika V je donekle popravio imidž ruskih vlasti koje su bile optuživane za neefikasnost u borbi s posledicama pandemije. Međutim, ruske vlasti i dalje se suočavaju s nekoliko izazova, uključujući slab interes ruskih građana za vakcinaciju, nedostatak proizvodnih kapaciteta u Rusiji i opreznost u svetu prema ruskim dostignućima.

Pozitivna slika uz malo mašte

Sputnjik V je registrovan u Rusiji u avgustu 2020, odmah po završetku druge faze kliničkih ispitivanja. Zbog žurbe i nedostatka transparentnosti Moskva je više puta bila kritikovana u inostranstvu. Ali, uprkos kritikama, razvoj prve vakcine protiv COVID-19 postao je, možda, glavna pozitivna vest iz Rusije u poslednjih sedam godina, kada je došlo do zaoštravanja odnosa sa Zapadom, usled pripajanja Rusiji Krima i izazivanja rata u Ukrajini.

Pokazalo se da je zemlja koja nije imala značajna dostignuća u razvoju lekova na globalnom nivou, ipak sposobna da se takmiči sa vodećim svetskim silama. S druge strane, veliki jaz između sistemskih problema u ruskom zdravstvu i “velikog uspeha” ruske farmaceutske industrije, kao i činjenica da sami Rusi ne veruju novim vakcinama, povećavaju skepticizam umesto optimizma. Dodatni negativni faktor je višak smrtnosti u Rusiji u 2020. godini koji se procenjuje na 324 hiljada ljudi (što je uporedivo sa stanovništvom velikog grada, poput Smolenska).

Uz pomoć diplomatije i stranih naučnika Rusija širi pozitivnu priču o Sputnjiku V kao o jednoj od najefikasnijih vakcina (u trećoj fazi kliničkih ispitivanja ona se pokazala 91,6 odsto efikasnom). Za jačanje pozitivne slike svaka činjenica je dobrodošla, čak i one koje nije moguće proveriti. Recimo, u ruskim medijima kruži priča da 85 odsto građana Srbije želi da se vakciniše sa Sputnjikom. Međutim, na Balkanu nikada nije objavljen podatak o zainteresovanosti građana za određenu vakcinu. Očigledno dominiranje kineske vakcine na srpskom tržištu ruski mediji jednostavno ignorišu.

Od Hondurasa do Angole, ali bez EU

Oko 60 zemalja s ukupnim stanovništvom 1,5 milijardi ljudi je do sada odobrilo upotrebu Sputnjika V, naglašava Ruski Fond za direktna ulaganja.

Sudeći po njegovom spisku, ruska vakcina je dobrodošla u prijateljskim zemljama u Latinskoj Americi, Aziji i Africi, ali nije baš najbolje dočekana u Evropi. Mada to je jedan od glavnih ciljeva Kremlja. Mađarska je u januaru postala prva država koja je registrovala Sputnjika V za upotrebu. Ali, i dalje se čeka na odobrenje od strane Evropske agencije za lekove (EMA), koja je u martu pokrenula reviziju ruske vakcine.

Evropska unija ne žuri s odobravanjem Sputnjika V, strahujući da bi on mogao postati ozbiljna konkurencija lekovima na evropskom tržištu, smatra direktor ruskog Centra za epidemiologiju i mikrobiologiju “Gamaleja”, koji je razvio Sputnjik V, Aleksandar Gincburg.

“Zahvaljujući svojim svojstvima, ruska vakcina bi mogla potisnuti proizvode koje promoviše evropska birokratija”, tvrdi  Gincburg.

Očekuje se da će predstavnici EMA posetiti centar “Gamaleja” 10. aprila. Stručnjaci centra su, kako tvrdi, spremni da odgovore na sva pitanja. “Što se tiče nauke, garantujemo da je sve u redu”, navodi Gincburg.

U isto vreme glasni izveštaji o isporukama Sputnjika širom sveta u kontekstu skromnog napretka u imunizaciji u Rusiji pokreću pitanja o stvarnim ciljevima ruskih vlasti. Neki politolozi smatraju da Moskva koristi Sputnjik kako bi stekla veći uticaj, a neki ga čak svrstavaju u “hibridno oružje”, posebno nakon političke krize u Slovačkoj, nastale zbog tajnog ugovora o isporuci dva miliona doza ruske vakcine.

Politizovanje umesto zbližavanja

Kako se pojavljuju novi dokazi efikasnosti Sputnjika, njegovo odbijanje sve više izgleda politizovano, navodi stav evropskih “navijača” ruska državna agencija RIA Novosti.

Prokremljski mediji veruju da isporuke Sputnjika V u zemlje Evropske unije mogu doprineti zbližavanju Rusiju i EU. Međutim, ovo pitanje je toliko kontroverzno, da nezavisni posmatrači ne očekuju brz prodor “mirnog kalašnjikova” u Evropu. Nema zapravo govora ni o zbližavanju Kremlja sa Briselom, s obzirom na neslaganja koja nisu povezana s borbom protiv korone.

Među dobro poznatim problemima na relaciji Moskva-EU, koji će se teško rešiti u narednih godina, su sukobi oko Ukrajine i Sirije. Pored toga, u fokusu je i situacija u Belorusiji: Kremlj i dalje podržava Aleksandra Lukašenka, kojeg Evropska unija optužuje zbog masovne represije nad stanovništvom. Posebna tema je situacija oko ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, koji je u zatvoru najavio štrajk glađu. Uprkos brojnim apelima ruske javnosti i zahtevima evropskih lidera, ruski organi odbijaju da istraže njegovo navodno trovanje u prošloj godini. Sve vreme državna televizija neumorno radi na njegovoj diskreditaciji kao “zapadnog špijuna” i “beznačajnog blogera”. Tvrdi se, između ostalog, kako zapadne zemlje iskorištavaju “slučaj Navaljni” kako bi skrenuli pažnju građana s neuspeha svojih strategija borbe protiv COVID-a.

Šta je sa strategijom vakcinacije u Rusiji?

Zašto Rusija drugim nudi milione doza, dok zaostaje u imunizaciji svojih građana – jedno je od pitanja, koje nema jednostavan odgovor.Sa tri miliona vakcinisanih Rusija je tek na 13 mestu u svetu.

Ovo je vrlo slab pokazatelj u odnosu na zemlje koje Rusija smatra svojim konkurentima na međunarodnom tržištu vakcina.

Ruske vlasti se nadaju da će do juna vakcinisati sve one koji budu hteli. Ostaje samo ubediti Ruse da poveruju u rusko čudo te proizvesti dovoljno vakcina, uz pomoć stranih partnera.

Izvor : Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO