Italija: Zdravstvena diktatura ili zdrav razum

Nova uredba o obaveznoj vakcinaciji medicinskog osoblja presedan je koji dovodi u pitanje etiku, kao i odnos između slobode izbora i obaveza.

Skoro 90 posto zaposlenog osoblja koje radi u bolnicama primilo je vakcinu (EPA)

Kada se pre nedelju dana u jednom privatnom staračkom domu u malom mestu Fiano Romano, nedaleko od Rima, korona virusom zarazilo više od 30 štićenika, novoizabarani italijanski premijer Mario Draghi odlučio je da novom uredbom promeni postojeći zakon, odnosno Član 32. italijanskog Ustava, koji garantuje slobodu izbora svakog pojedinca u odbijanje lečenja i primanja medicinske pomoći.

Nova uredba, koja obavezuje vakcinisanje zdravstvenih radnika, među kojima su i farmaceuti te osoblje u staračkim domovima, stupiće na snaga 7. aprila. Možda do ovakve odluke ne bi došlo da u pomenutom staračkom domu 26 medicinskih radnika nije odbilo vakcinu.

Osim štićenika ovog doma, među kojima su čak i oni koji su primili nedavno drugu dozu vakcine, 12 medicinskih sestara i tehničara takođe su pozitivni na korona virus, a neki od njih su i hospitalizovani.

Petina medicinskog osoblja ne želi vakcinu

Ovaj neočekivani događaj izazvao je oštre polemike i kritike u javnosti te bio okidač za neočekivanu odluku italijanskog Parlamenta da uvede obavezno vakcinisanje za određenje kategorije građana.

Od kada je u Italiji počela kampanja za vakcinaciju, do sada se vakcinisalo sedam i po miliona ljudi, a tek oko tri miliona građana primilo je prvu i drugu dozu vakcine. Još uvek mali procenat za zemlju koja ima više od 60 miliona stanovnika.

Međutim, iako je vakcinacija dosta spora te vakcina još uvek nema dovoljno, veliki je takođe broj ljudi koji ne želi da se vakciniše. Među njima su i zdravstveni radnici, koji su u stalnom kontaktu sa pacijentima te predstavljaju rizičnu kategoriju kako da se zaraze, tako i da prenesu drugima bolest.

Prema jednom ranijem istraživanju koje je provedeno u gradu Pavia, a u kojem su anketirani zaposlenici iz 85 zdravstvenih struktura, samo dvoje od deset njih želelo je da se vakciniše.

Savjetnik ministra za najradikalnije mjere

Otkako je počela imunizacija u ovoj zemlji, a kako je naglasio ministar zdravlja Roberto Speranza, skoro 90 posto zaposlenog osoblja koje radi u bolnicama primilo je vakcinu. Međutim, skoro više od 20 odsto radnika koji rade u drugim sličnim strukturama, kao što su starački domovi ili centri za socijalni rad, ne želi da se vakciniše.

Na stavove pojedinih lekara, tehničara i sestara koji su odbili vakcinu, a koji bi trebali da budu u ovom slučaju primer drugima, reagovali su svi odgovorni funkcioneri te ministri, a koji donose mere za suzbijanje korone virusa.

Pre nego što je sama uredba donešena, predsednik Nacionalnog veća za zdravstvo Franco Locatelli više puta je naglasio da zdravstveni radnici koji odbiju vakcinu ne bi smeli da obavljaju svoj posao.

Istog mišljenja je bio i Walter Ricciardi, savetnik ministra zdravlja kao i italijanski predstavnik Svetske zdravstvene organizacije (SZO), a koji je oduvek bio za najradikalnije mere u borbi protiv korone virusa.

Zdravstvena diktatura ili zdrav razum

“Ako lekari ne žele da se vakcinišu, u tom slučaju bi trebali da budu sankcionisani”, izjavio je jednom prilikom Ricciardi.

S druge strane, stavovi da je vakcina stvar izbora imali su oduvek snažnu podršku kako među opozicijom u Parlamentu, tako i među članovima vladajuće stranke kao što je Pokret 5 zvezdica.

Lorenzo D’Avack, predsednik Nacionalnog veća za bioetiku, smatra da je etički neprihvatljivo bilo koga obavezati da primi vakcinu.

“Treba da motivišemo građane tako što ćemo da ubrzamo kampanju za vakcinaciju. Dok obavezno vakcinisanje za određene kategorije radnika ili građana mora da predstavlja izuzetak, kao u ovom slučaju”, kaže D’Avack.

Ovaj izuzetak, koji dovodi u pitanje prava i slobode određenih kategorija, kao što su zdrvastveni radnici, povlači sa sobom i niz drugih odluka, kao što su odluke po pitanju vakcine nastavnika i profesora ili svih drugih radnika koji obavljaju poslove koje podrazumevaju stalni kontakt sa ljudima, kao što su šalterski radnici ili kasirke.

Slobodan izbor više nije (lični) izbor

Iako je Savet Evrope, nedavnom rezolucijom i jednoglasnom odlukom predstavnika njegovih 47 država, zauzeo beskompromisni stav da  vakcina nije obavezna i da nisu predviđene kazne za one koji odbijaju da je prime, ipak je Italija odstupila od ovog principa. Takođe, sada je prva evropska zemlja koja novom uredbom uvodi i kazne za zdravstvene radnike koji budu odbili vakcinu.

Od dana kada će ova uredba stupiti na snagu, odnosno 7. aprila, svi zdravstveni radnici dobiće obaveštenje o obaveznoj vakcinaciji. U roku od deset dana morali bi da se odazovu na poziv ili eventualno opravdaju svoj izostanak. U slučaju da se ne odazovu, predviđena je zamena njihovog radnog mesta gde je to moguće, smanjenje plate, ali i suspenzija sa posla.

Ova uredba za sada važi do kraja godine, a kako je naglasio premijer Draghi, predstavlja neosporan korak napred i jednu od retkih koherentnih inicijativa kojoj smo svedoci u ovim vanrednim mesecima prepunih kontradiktornosti. Svakako, lekcija koju treba imati na umu, takođe i za različite zarazne bolesti koji nas mogu očekivati u budućnosti.

Izvor: Agencije

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO