Na društvenim mrežama ste, htjeli to ili ne

Najveći broj ljudi svojevoljno želi biti na Facebooku, Instagramu, Twitteru; i ne samo to, već i da podijeli što bolju fotografiju ili video, što zanimljiviji status…

Prosječni korisnik smartfona pogleda u telefon više od 200 puta dnevno (EPA - Ilustracija)
Prosječni korisnik smartfona pogleda u telefon više od 200 puta dnevno (EPA - Ilustracija)

Sa više od dve i po milijarde korisnika svakog dana te preko četiri milijarde aktivnih naloga, sa sigurnošću se može reći da su društvene mreže najčešći oblik komunikacije u svetu danas.

Većina mladih uopšte i ne zna za nekadašnje pejdžere (pager), male uređaje koji su mogli samo da primaju kratke poruke. Takođe, ne znaju za (relativno skora) vremena kada su walkman, discman ili Game Boy bili “vrhunska tehnologija”.

Današnje doba, gde se novi modeli smartfona predstavljaju skoro svakog dana, a svake sekunde objavi na stotine hiljada statusa na Facebooku, Instagramu i TikToku ima i svoje ime – Internet age – Doba interneta.

Život na mreži – i za mrežu

Zavisnost od korišćenja društvenih mreža te opsesivnog “premotavanja” sadržaja na smartfonima postaje sve evidentnija. Čak 53 odsto svetske populacije koristi društvene mreže (aktivno ili povremeno).

U SAD-u se na društvenim mrežama provodi u proseku dva sata i 45 minuta dnevno, dok je u Evropi to nešto manje – dva sata i 25 minuta. U ovo vreme ne ulazi igranje igrica, gledanje online medijskih sadržaja, poput Netflixa, te samo preraživanje interneta. Kada se sve ove aktivnosti saberu, dolazimo do zaključka da, zapravo, većinu našeg slobodnog vremena provodimo u online prostoru. Mnogi i na poslu dosta vremena provode uz računar, tako da naš prosečan dan provodimo ispred nekog ekrana, a često i više njih.

Bratislav Dejanović, kolumnista, kaže da je smartfon postao “produžetak naših života”.

“Većina ljudi skoro svo slobodno vreme provodi uz telefon. Veoma je čest slučaj u mom okruženju i među mojim prijateljima da dok pratimo TV istovremeno smo i na telefonima. U kafićima i restoranima je ‘još gora’ situacija – praktično su svi celo vreme zagledani u telefon, iako sede sa društvom. Sa druge strane, društvene mreže su mi omogućile da razmenjujem mišljenja o sportu ili mojim hobijima sa ljudima koje nikada ne bih sreo ili upoznao van interneta. Sa jedne strane, Facebook, Twitter i Instagram nam omogućavaju da delimo naša razmišljanja sa celim svetom i hiljadama ljudi, ali, upravo zbog toga, ne pratimo ili slabo poznajemo ljude iz naše neposredne okoline”, kaže Dejanović.

Istraživanje koje je obavio Pew Research navodi da preko 45 procenata odraslih Amerikanaca vesti prati na Facebooku, a polovina njih se isključivo informiše preko društvenih mreža. Ovo stavlja težište na način na koji se vesti plasiraju na ovim platformama te se postavlja pitanje: Ko je (i da li je neko uopšte) zadužen za proveru tačnosti informacija koje nam stižu sa naših smartfona ili računara?

Jedan od prvih slučajeva da društvene mreže budu “megafon” za vesti iz klasičnih medija desio se još 2013. godine. Fotografija sirijske devojčice u izbegličkom kampu Atmeh, koja je, misleći da su fotoaparat i objektiv zapravo neko oružje, podigla ruke, obišla je svet. Iako prvobitno relativno neprimećena u foto reportaži u jednom listu, od tada je ova fotografija podeljena na društvenim mrežama više od 11 miliona puta, opisujući svu težinu izbegličkog života i rata u Siriji.

Relativno malo ljudi zna da gotovo sve društvene mreže u svojim uslovima korišćenja podrazumevaju da mogu prikupljati podatke o vama, bez obzira da li se vi slažete sa tim, ili čak ako uopšte ni ne koristite internet. Možete biti na nekoj porodičnoj fotografiji ili sa kolegama. Na nekoj svadbi, proslavi, pa čak i kafiću ili koncertu. Poenta je – na društvenim mrežama ste, hteli vi to ili ne.

U stvarnosti, najveći broj ljudi svojevoljno želi da bude na Facebooku, Instagramu, Twitteru. I ne samo to – već i da podeli što bolju fotografiju ili video, što zanimljiviji status i što šokantniji video sa YouTubea.

Istraživanje koje je rađeno na King Univerzitetu, u trajanju od šest meseci, pokazalo je veoma interesantne podatke.

Prosečni korisnik smartfona pogleda u telefon više od 200 puta dnevno, a u proseku otključa i zaključa telefon 150 puta. Ispred nekog ekrana (smartfona, tableta, računara ili pametnog televizora) u proseku provede pet sati i 39 minuta. Svakog dana. Čak 73 posto ispitanika je reklo da oseća veliku nervozu i napetost ako duže vreme ne koristi smartfon. Gotovo svi ispitanici su rekli da su doživljavali napade anksioznosti i panike u slučaju gubitka ili kvara telefona.

Pandemija internet zavisnosti

Globalna pandemija COVID-19 u poslednjih godinu dana je ovu situaciju učinila još nepovoljnijom.

Tako se vreme gledanja online filmova, serija ili slušanja muzike povećalo za čak 54 odsto, a korišćenje aplikacija za dopisivanje za 42 odsto. Čak 35 odsto tinejdžera u Evropskoj uniji je u poslednjih godinu dana provodilo više od pet sati dnevno igrajući igrice. Takođe, 26 odsto korisnika društvenih mreža je počelo da kreira sadržaje, naročito YouTube i TikTok video.

Zanimljivo je da se ukupan broj korisnika interneta u svetu povećao za čak 316 miliona ljudi u poslednjoj godini. Razlog ovome je jednostavan – većina škola u svetu je prešla na onlajn nastavu, a mnoge kompanije su uvele rad od kuće.

Budući da gotovo 94 odsto svih korisnika društvenih mreža njima pristupa sa mobilnog uređaja, smartfona ili tableta, pitanje zavisnosti od interneta, ali i korišćenja samih uređaja – igranja igrica, slušanja muzike, snimanja ili fotografisanja, postavlja se sve češće.

Nova studija objavljena u Journal of Behavioral Addictions došla je do podataka da zavisnost od društvenih mreža utiče na mogućnost donošenja razumnih odluka, a nekim slučajevima dovodi i do “rizičnog ponašanja”. Takođe, neki ispitanici su menjali raspoloženje kada nisu online i često su bili u stanju da uđu u konfliktne situacije zbog svojih objava ili sadržaja na svojim profilima. Ipak, ako društvene mreže koristimo u razumnoj meri, one mogu biti veoma korisne, kako za komunikaciju sa prijateljima i porodicom, tako i za naš profesionalni život.

Akademska slikarka i edukator Vesna Marinković Stanković kaže da su joj društvene mreže omogućile da svoj rad predstavi na potpuno nov način.

“Internet je odavno prestao da bude samo sredstvo za kratku komunikaciju. Virtuelno prostor je odavno poligon i pozornica za muzičke nastupe, izložbe, modne revije, konferencije za štampu državnika, pa čak i lansiranje NASA raketa u svemir. Zato se danas i kaže da ‘ako niste na internetu, vi zapravo i ne postojite'”, kaže Marinković Stanković.

“Društvene mreže mnogo znače umetnicima, pre svega u povezivanju sa celim svetom i praćenju likovne scene kao i promociji rada i projekata. Ono što je posebno bitno to je konstantan rad, stalno objavljivanje novog sadržaja i uopšte prisutnost. To vas čini živim umetnikom, a ono što je najbitnije je i prepoznatljivost, da se izdvojite od mase stvaralaca i da neko kad pogleda vaš rad u roku od jednog minuta shvati da ste to vi. Da sam u tome uspela shvatila sam kad mi je galeristkinja iz Teksasa rekla da moj rad uvek odmah prepozna. Danas kontaktiram sa velikim brojem umetnika i ljubiteljima umetnosti iz celog sveta putem interneta i društvenih mreža. Imam nepregledan spisak umetničkih grupa u kojima sam, naročito na Facebooku. To je danas ogroman blagoslov i prednost ovog vremena, a i šansa mnogim umetnicima da se probiju na umetničkoj sceni.”

Društvene mreže za (cijeli) život

Poslednjih par godina sve je evidentniji fokus društvenih mreža na video sadržaje. Dok su nekada većinu objava činili tekstovi i slike, 46 odsto novih objava na Facebooku i 53 odsto na Instagramu su u video formi.

Instagram je zato uveo novu opciju Reels – kratki video klipovi u trajanju od nekoliko minuta su odmah postali veoma popularni. Druge društvene mreže, poput TikToka celu svoju platformu zasnivaju na kratkoj video formi, koja je postala toliko popularna da se čak i mnoge reklame, muzički spotovi, pa čak i kratki filmovi snimaju u ovom formatu. Koliko je ova vrsta video sadržaja postala bitna govori i podatak da svi softveri i programi za obradu audio i video sadržaja nude “uspravni video” (vertical video, često nazivan i 9:16 video) u opcijama za kreiranje. Tako se svakog minuta na YouTube postavi gotovo 500 sati novog sadržaja, a YouTube odavno ima i svoju verziju za najmlađe, u kojoj se pojavljuju samo sadržaji namenjeni deci.

I najveća društvena mreža Facebook želi da dopre do najmlađih korisnika, pa je tako predstavila novu verziju svoje aplikacije za dopisivanje pod nazivom Messenger Kids. Broj najmlađih koji je koriste je povećan čak za tri i po puta u poslednje dve godine, sa trendom daljeg rasta. Roditelji imaju mogućnost kontrole sa kim njihova deca komuniciraju kroz aplikaciju, kao i kakve sadržaje dele i preuzimaju.

Ipak, daleko najpopularnija aplikacija među tinejdžerima je TikTok. Nakon mnogo kritika i zabrana u pojedinim zemljama, kao što je Indija, TikTok je uveo nova pravila – korisnici mlađi od 13 godina ne mogu da postavljaju sadržaje ili pišu komentare i njihovi profili su automatski privatni. Ipak, u SAD i mnogim zemljama EU-a postoji velika zabrinutost roditelja, ali i nastavnika i profesora zbog masovnog korišćenja TikTok-a u školskom uzrastu.

Društvene mreže će, čini se, u budućnosti postati još prisutnije – ako je to ikako moguće. Nakon otvaranja tržišta u Kini i Indiji za strane aplikacije i mreže te masovnijeg korišćenja u zemljama sa tradicionalnim uređenjem, poput Irana, Pakistana i Malezije, do 2030. godine se očekuje da društvene mreže koristi između 5,5 i šest milijardi ljudi.

Takođe, očekuje se i veliki rast broja korisnika interneta te bi za jednu deceniju moglo biti “umreženo” oko sedam milijardi ljudi, ili gotovo 90 odsto ljudske populacije.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO