Seksualno nasilje: Kad progovore tihe žrtve moćnih

Afere u Srbiji pokazuju da se polako otapa ledeni brijeg patrijahalnih shvatanja o ženama koje o svemu trebaju da – šute.

Stručnjaci ukazuju na okolnsosti koje su iznjedrile poplavu nasilja nad ženama iz krugova ljudi koji se smatraju moćnim (Reuters)
Stručnjaci ukazuju na okolnsosti koje su iznjedrile poplavu nasilja nad ženama iz krugova ljudi koji se smatraju moćnim (Reuters)

Zlo se, u svim pojavnim oblicima, izgleda pretplatilo na ove prostore, pa ne odustaje. Srbijom već duže vreme odjekuju afere čiji su centar skoro sve vrste teških krivičnih dela, uključujući narkotike i oružje, a dovode se u vezu sa visokim državnim i političkim akterima. Ta lepeza se poslednjih meseci razmahala na posebno osetljivoj, dugo godina prećutkivanoj, temi seksualnog nasilja nad devojkama i ženama.

Grudvu je najpre bacila službenica opštinske uprave Brus Marija Lukić, optuživši svog šefa, predsednika opštine Milutina Jeličića Jutku, za seksualno napastvovanje. Uzaludno pokušavajući da se sakrije pod skute vladajuće stranke i infrastrukture lokalne moći, okrivljenik je dospeo u zatvor. Bila je to prva osuđujuća presuda za seksualno uznemiravanje zloupotrebom položaja. Osuđujuća i ohrabrujuća, jer lavinu je potom zakotrljala beogradska glumica Milena Radulović optužbama da je, sa još nekoliko polaznica škole glume, tada tinejdžerki, bila žrtva seksualnih poriva i autoriteta moći vlasnika glumačke škole Miroslava Mike Aleksića.

Maloljetnice na ‘bunga-bunga’ žurkama

Taj slučaj u međuvremenu je pravno osnažen dodatnim svedočenjima, pa Više tužilaštvo u Beogradu tereti Aleksića za osam silovanja i sedam krivičnih dela nedozvoljene polne radnje u periodu od 2008. do 2020. godine. Aleksića će na optuženičku klupu dovesti iz pritvora, koji mu je više puta produžen zbog mogućeg uticaja na svedoke.

Potom je glumica Danijela Štajnfeld svog starijeg kolegu Branislava Lečića optužila za silovanje pre devet godina. Svojim iskazom u tužilaštvu, Lečić je ove tvrdnje negirao i zatražio poligraf. Dokazni postupak i istraga su u toku.

Gradonačelnik Jagodine, predsednik Jedinstvene Srbije i narodni poslanik Dragan Marković Palma našao se ovih dana u centru žestokih optužbi za podvođenje maloletnica i žena. Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić predočila je na konferenciji za novinare snimak na kojem bivši zaposlenik, u izvesnom hotelu pored Jagodine, svedoči šta se sve dešavalo na “bunga bunga” žurkama koje je organizovao gradonačelnik, tvrdeći da su na njih dovođene maloletne devojčice i žene čije su “usluge” nuđene zvanicama, među kojima je i nekolicina aktuelnih političara.

I dok Marković tvrdi da je sve “najgnusnija laž” izmišljena “u političke svrhe”, Tepić uzvraća da ima još svedoka koji će dati iskaze ukoliko u postupku budu zaštićeni. “Slučaj Palma”, koji mnogi nazivaju “pedofilijom”, drugi, pak, “trgovinom ljudima” – o čemu tužilaštvo i pravosuđe tek treba da se izjasne – posebno privlači pažnju javnosti jer se kao njegovi gosti na “veseljima” pominju visoki srpski rukovodioci, između ostalih, Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine, Aleksandar Antić, ministar saobraćaja, poznati tajkuni…

U međuvremenu, zbog pritiska dela javnosti, koja osnovano sumnja u (ne)pristrasnost jagodinskog tužilaštva, istraga izrečenih javno saopštenih opužbi na adresu gradonačelnika Jagodine delegirana je tužilaštvu u Kraljevu.

Restauracija nacionalizma i ‘krivica’ žrtve

Sve ove slučajeve prati zanimljiv paradoks da je javnost u Srbiji, ionako sklona podelama, u ovim aferama posebno isključiva i ostrašćena. Dok jedni iz petnih žila brane prozvane političare ili estradne ličnosti, tvrdeći da su njihova seksualna nasilništva “izmišljena”, s druge strane stiže podrška otvaranju ovih decenijama prećutkivanih tema, podsticaj i ohrabrivanje žrtava i svedoka da bez straha (pro)govore kako bi se dokazala istina, bez obzira o kojoj se kasti zlostavljača radi.

Istovremeno, stručnjaci ukazuju na okolnosti koje su iznedrile poplavu ovakvog nasilja nad ženama iz krugova ljudi koji se smatraju moćnim.

“Mi imamo restauraciju nacionalizma i ona je vrlo direktna, vidimo je po povratku ratnih huškača, ne samo u politici na važnim mestima, već i u medijima. Uporedo s tim ide i jačanje paternalizma, stava o takozvanim porodičnim vrednostima, koje su, navodno, ‘iznad svega’. Drugim rečima, nosilac ideje nacionalizma je povratak ‘porodičnim vrednostima'”, kaže Žarko Korać, psiholog i nekadašnji narodni poslanik.

Korać: Suočavanje sa traumom se postiže onda kada je žrtva psihološki spremna, što je dug i mučan put (Al Jazeera)

Objašnjava da “odbrana” navodnih porodičnih vrednosti znači i zaštitu potpuno patrijahalne porodice, u kojoj žena nema nikakva prava, ne postoji.

Istovremeno, u 21. veku u ovom delu sveta, to je prošlo vreme, jer su danas žene mnogo obrazovanije nego nekada, angažovane i emancipovane. Tako da, objašnjava sagovornik, ustvari imamo sukob dva seta vrednosti, što izaziva užasne protivrečnosti, koje pucaju svakog dana. Na primer, kada žene u Brusu demonstriraju na ulici za “famoznog Jutku”, koji je seksualno ucenjivao neke druge žene, a jedna od njih se osmelila da to javno kaže (svedočeno je i da nije bila jedina), jasno vidimo sukob tih tradicionalnih vrednosti.

‘Njeno je da rađa, njegovo da brani i štiti’

“Nisu sve žene koje su demonstrirale bile na platnom spisku opštine, nego mnoge istinski veruju da je žrtva kriva kad je muškarac napadne, jer je, recimo, nosila prekratku suknju, koketirala ili provocirala”, ukazuje Korać.

Dodaje da je konflikt koji je trenutno u Srbiji, između tradicionalnih vrednosti i modernog doba, neverovatno snažan i da je to zato što je u glavama ljudi haos. Oni znaju da postoji seksualno nasilje, svesni su da bi iskazi i svedočenja o tome morali biti tačni ili da žena koja iznosi takve tvrdnje ulazi u težak rizik za svoj drušveni status – ne samo sada, nego i u budućnosti. Istovremeno, društvo se pravi da to ne postoji, da su muškarci zaštitnici, “njeno je da rađa, njegovo da brani i štiti otadžbinu”.

Na pitanje u kom trenutku se žena odluči da progovori šta joj se dogodilo, pre decenije ili više decenija, kada i zašto pororadi taj “okidač”, Korać kaže da se “suočavanje sa traumom postiže onda kada je žrtva psihološki spremna, što je dug i mučan put”. Zbog toga veliki broj žena odustane od “otvaranja”, a pored razumnog, postoji i psihološko objašnjenje. Razumno je, i važi za sva društva, da ih za nasilništvo koje im se dogodilo krive i najbliži pitanjima tipa “zašto si išla u diskoteku?”, “sama se vraćala pustom ulicom” i slično, čime se aludira na neku vrstu njene (ne)odgovornosti. Drugi, psihološki razlog, koji je vrlo težak, jeste da žrtve osuđuju same sebe, jer prihvate taj sistem vrednosti i same veruju, na nekom nesvesnom nivou, da snose krivicu iako je nema.

I psiholog Žarko Trebješanin smatra da je javnost podeljena zbog predrasuda da zlostavljana žena na neki način “stoji iza toga”, da je “dala signal” za to što se dešavalo.

‘Sskupi se sva ta muka, taj jed i bijes…’

“To je neki vid mizoginije, recimo u slučaju glumica koje su prijavile nasilje, pa se tumači kako su, zapravo, htele da ‘zadobiju pažnju’, što je iskrivljena slika o ženi da je izvor tog napada, uz čitav niz negativnih atributa. I onda je žrtva napastvovanja još izložena kompromitaciji u medijima, društvu, sudovima…”, ukazuje Trebješanin.

Objašnjavajući momenat kada, ipak, odluče da kao žrtve nasilja naknadno progovore i reaguju, on navodi primere žena koje godinama trpe zlostavljanja i “ne povise ni glas” ni posle više decenija zajedničkog života i onda na kraju ubiju nasilnika.

“To se nakuplja, skupi se sva ta muka, taj jed i bes, nešto što ne možete da znate, a naoko je sitnica ta ’kap koja prelije čašu’ i postaje neizdržljivo”, kaže Trebješanin.

Trebješanin: Diskriminacija žena je najveća nepravda (Al Jazeera)

Psiholozi su saglasni da ne postoji poseban tip, profil ili “foto robot” seksualnih nasilnika i da se, uglavnom, radi o ljudima koji manje ili više poznaju žrtvu, nekada čak i dobro, jer su iz njihovog okruženja. Što se tiče zloupotrebe moći, podvođenja, ucenjivanja, silovanja, oni koji to čine jer su na nadređenim položajima – bilo da je reč o političarima ili u drugim profesijama – uglavnom manifestuju frustracije osećajem moći, što je znak uspeha u primitivnim sredinama.

Žena ima pravo da apsolutno odlučuje

“Naješće su to ljudi bez obrazovanja, iz najnižih društvenih slojeva, koji su, verovatno, maštali o tome da jednog dana ‘imaju’ razne žene, vrlo često su oženjeni u mladim godinama ženama iz svoje socijalne sredine i onda kad dođu do novca i položaja misle da je sve to deo njihove ‘moći’, uključujući zloupotrebe tuđih života”, kaže Žarko Korać.

Naglašava kako je ključno imati u vidu činjenicu da silovanje nije seksualni čin, već čin nasilja seksom.

“Moram da upozorim da je diskriminacija žena najveća nepravda. Nema ni jedne rase, vere, manjina koje dostižu 50 odsto ugroženosti, a u njoj su zastupljene žene upravo u tom procentu, u smislu broja diskrimisanih. Žena ima pravo da apsolutno odlučuje sa kim će imati emotivne i intimne odnose. To je neprikosnoveno”, naglašava Korać.

Marija Lukić iz Brusa odlučila je da progovori javno o seksualnom zlostavljanju, koje je trpela kao zaposlenica u opštini na čijem je čelu bio Milutin Jeličić Jutka. Nije bila jedina, ali je prva koja je hrabro obelodanila njegovo nasilničko ponašanje i zakotrljala potonju lavinu glasnih reči žrtava o traumama koje su doživele, ne samo u Srbiji, nego i u regionu.

Sad već bivši predsednik opštine proglašen je krivim za seksualno uznemiravanje zloupotrebom položaja i osuđen na tri meseca zatvora za krivično delo nedozvoljene polne radnje. Pravni zastupnik žrtve Marije Lukić, advokat Borivoje Borović, ocenio je posle izricanja presude da je “pao prvi politički moćnik” u Srbiji.

Bahati ali istovremeno i uplašeni nasilnik

Na pitanje kako je za njega, kao iskusnog krivičara, izgledao taj proces, u čemu se razlikovao od drugih i da li je bilo pritisaka, Borović odgovara da je to po mnogo čemu bilo “specifično suđenje”. Od toga da su njegove kolege prethodno tražile da se “ne politizira postupak”, smatrajući da to treba uraditi tajno i bez medija, preko saznanja da u Brusu treba da presudi sudija koji odlazi u penziju i kom je to poslednji predmet, pa je bio siguran da je Jutka sa njim “napravio dogovor” tako da je već sve unapred presuđeno.

Borović: U Srbiji postoji ta direktna mafijaška mreža i veze sa vrhom politike (Al Jazeera)

“Znao sam da je velika mogućnost da se iskoriste primitivni mehanizmi manipulacije – optuženi je bio predsednik opštine u vrlo bliskim odnosima sa samim tim sudom, znao sam, takođe, da je bio u kontaktu sa dosta ljudi iz kriminalnog miljea, koje je dovodio i u sudnicu. Video sam pred sobom jednog bahatog čoveka, ali istovremeno i uplašenog, tako da su svi pritisci, vređanja i provokacije bili, zapravo, razbijanje njegovog straha”, priča Borović.

Bilo je jasno, dodaje, da su pod pritiscima radilie i sudije i tužilac, tako da je u ispitivanju optuženog praktično preuzeo njegovu ulogu.

Marija Lukić, kaže advokat Borović, jeste hrabra žena, ali je i sasvim prirodno da je bila uplašena, kao i njena porodica, kojoj su, doslovce, sve oduzeli, bez obzira na dvoje male dece.

“Dakle, u ovoj zemlji postoji ta direktna mafijaška mreža i veze sa vrhom politike. Mislim da je Jutka ‘pušten niz vodu’ kad je predočeno da se u brojnim porukama poziva na predsednika Srbije [Aleksandra Vučića] i njegovu podršku. Sud u Brusu tada je izuzet, predmet je prosleđen u Kruševac, a zatim je bilo sve stvar rutine”, veli Borović i dodaje kako “odavno ne reaguje na vlastodržačke pritiske”, ali da je u ovom slučaju imao saaveznika – vlastitu savest da zaštiti Mariju Lukić i njenu borbu za pravdu.

Presuda ‘šerifu Jutki’ ohrabrila je mnoge

“Govorimo o lokalnim moćnicima, lokalnim sudovima i tužilaštvima i njihovom poimanju procesuiranja, jer – bez obzira na sve pokušaje reforme pravosuđa – to nije ‘demontirano’ ni od prethodnih vlasti, što žrtve čini i dalje nemoćnim, a pravdu nedorečenom”, navodi Borović.

Slučaj Marije Lukić, uveren je Borović, ipak je, kao okidač, doprineo pokretanju novih postupaka i obelodanjivanju seksualnog nasilja, a da je osuđujuća presuda “šerifu Jutki” mnoge ohrabrila u tome.

U međuvremenu, “Slučaj Palma” se nastavlja. Jagodinski gradonačelnik i narodni poslanik, koga “bije glas” da je Jagodina njegov “privatni grad”, u Skupštini, u ime svoje nevinosti, pominje podršku “više od 400 žena” koje su se dobrovoljno prijavile da tuže Mariniku Tepić za otužbe na njegov račun.

Logično pitanje je zašto – tako samouveren kakvim se predstavlja – Marković u političko-medijskom dokazivanju sopstvene moralne čistote nije zatražio ukidanje poslaničkog imuniteta i stavio se na raspolaganje pravosuđu? Ili i dalje očekuje da će mu javnost verovati na časnu reč.

Stotine pitanja čekaju odgovor i pravdu, a istraga je u toku.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO