Berlin protiv mijenjanja granica na Balkanu

Uprkos tome što je takozvani slovenački non-paper o promenama granica podigao veliku prašinu na Balkanu, u nemačkoj javnosti, osim nekoliko izuzetaka, usledila je po ovom pitanju neuobičajena tišina, uzumajući u obzir zainteresovanost zvaničnog Berlina za stabilnost na Zapadnom Balkanu. I dok se malobrojne reakcije mogu opravdati činjenicom da proteklih nedelju dana u samoj Nemačkoj vlada prava političko-medijska oluja oko izbora kandidata za budućeg kancelara, iz zvaničnih i nezvaničnih reakcija je jasno da zvanični Berlin insistira na nepromenljivosti sadašnjih granica na Zapadnom Balkanu.

Uticajni švajcarski dnevni list Neue Zuercher Zeitung u današnjoj analizi piše da su predlozi o Velikoj Srbiji, Velikoj Albanija i Velikoj Hrvatskoj probudili duhove prošlosti na Balkanu, opisujući takozvani non-paper o političkoj reorganizaciji regiona kako papir koji „niko ne želi da napiše, niko ne želi da ga pošalje, a ipak su ga do sada pročitali svi koji se bave politikom Zapadnog Balkana“.

Uz ocenu da ovakvi dokumenti često imaju i ulogu „probnog balona“, dopisnik Neue Zuercher Zeitunga za Tursku i Balkan opisuje da se u non-paperu krše svi temeljni stupovi međunarodne politike prema Balkanu od kraja jugoslovenskih ratova.

„Sprovođenje ovog predloga neizbežno bi dovelo do novih sukoba. Shodno tome, reakcije većine posmatrača su plivale između neverice i užasa. Delegacija EU u Sarajevu osećala se primoranom da naglasi svoju posvećenost teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine“, navodi ciriški list i dodaje da čak skoro nedelju dana nakon objavljivanja, ima mnogo više pitanja nego odgovora o autorstvu, svrsi ili autentičnosti eksplozivnog spisa. „Uprkos demantijima iz Ljubljane i Brisela, sada se može smatrati manje ili više verovatno da su slovenački premijer Janez Janša i predsednik Borut Pahor bar bili umešani u mozganje o promenama granica. Ovo je posebno važno jer Slovenija namerava da u julu preuzme predsedavanje Savetom EU, sa fokusom na Balkan“.

Teorije o autoru – Hrvatska, Mađarska, Srbija, Rusija…

Prenoseći komentare slovenačkih posmatrača o tome da je „Janša verovatno poslužio samo kao poštar“ a da se o autorima može samo nagađati, ovaj list na nemačkom jeziku navodi da „Janša održava blisku vezu sa Viktorom Orbanom, koji namerno širi uticaj Mađarske na Balkanu, kao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, čija bi zemlja imala koristi od teritorijalne transformacije“.

„Prošle godine su trojica srodnih političara potvrdili međusobnu solidarnost u zajedničkom konferencijskom pozivu. S druge strane, Hrvatska već dugo traži veća autonomna prava za Hrvate u Bosni i Hercegovini. U martu u Briselu, ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman predstavio je non-papaer, koji su podržale Slovenija i Mađarska, a koji je pozvao na reformu složenog izbornog zakona u BiH“, navodi i dodaje se i Rusija vidi kao mogući izvor ovog papira. „Ciljana destabilizacija je oprobana strategija Moskve da ojača sopstveni uticaj. Međutim, postoje i važni kontraargumenti za sve teorije. Na kraju, ali ne najmanje važno, ovo uključuje činjenicu da je status quo koristan za većinu aktera u regionu“.

Kako ocenjuje dopisnik švajcarskog dnevnika, uprkos svoj svojoj radikalnosti i udaljenosti od realnosti, „zloslutni non-paper ne lebdi u potpunosti u vakuumu“.

„Očigledno je da bez kredibilne politike proširenja EU nema strateški pristup Zapadnom Balkanu. Takođe ima smisla da bi bez evropske perspektive etnički projekti mogli pre ili kasnije da dožive renesansu“, navodi list.

Berlin: Crtanje novih granica je opasan put

U tekstu se citira i ekspert za Balkan iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije, Toby Vogel, koji ističe bi dovođenje u pitanje svih ranije važećih izvesnosti moglo dodatno da bude ohrabreno činjenicom da odlazak Merkelove označava prekretnicu u Nemačkoj, najvažnijem zagovorniku politike proširenja EU

„Ukoliko ova afera evropskim donosiocima odluka pokaže opasnosti polovične politike prema Balkanu i pritom oživi angažman Zapada, onda bi ona mogla, prema mišljenju Vogela, takođe da ima svoje dobar uticaj. Ali je sada, kaže, prerano o tome suditi“, navodi se u tekstu uz ocenu slovenačkih komentatora da je u ovoj aferi već jasan najveći gubitnik: Slovenija i njeno političko vođstvo.

Kako se nezvanično saznaje, ministarstvo spoljnih poslova Nemačke je pozvalo slovenačkog ambasadora u Berlinu na razgovor, a javnosti se jedini obratio zamenik šefa nemačke diplomatije zadužen za evropska pitanja, Michael Roth.

„Zemlje Zapadnog Balkana imaju budućnost samo kao multietnička i multireligiozna društva. Regionalno pomirenje i saradnja su ključni za mir, demokratiju i napredak. Crtanje novih granica je opasan put“, napisao je na svom zvaničnom Twitter nalogu Roth.

Osim toga, od portparola nemačkog Ministarstva spoljnih poslova moglo se saznati da „Nemačka vlada odbacuje ideju promena granica po etničkim linijama na Zapadnom Balkanu“ te da bi „Takve promene granica vrlo verovatno povećale nestabilnost u regionu i izazvale nove krize“, zbog čega zvanični Berlin „ne smatra takve rasprave svrsishodnim”.

Schwarz-Schilling: Brisel da se suprotstavi fašističkim težnjama

Čini se da i nemački mediji nisu smatrali da je „svrsishodno“ pisati i analizirati o ovoj temi,  sa izuzetkom Deutsche Wellea. Na sajtu ovog medija, kako na nemačkom, tako i na regionalnim jezicima, objavljen je komentar bivšeg visokog predstavnika u BiH Christiana Schwarz-Schillinga u kojem on analizira situaciju u BiH i nekoliko non-papera koji su bili u opticaju, između ostalog, i hrvatski non-paper koji se tiče izbornog zakona u BiH.

„Nije jasno zašto je Slovenija, koja će uskoro preuzeti predsedavanje EU, potpisala hrvatski non-paper. Ali jasno je da su ideje s kraja osamdesetih koje su izražavali Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i danas i te kako žive“, ističe Schwarz-Schilling.

Prema njegovoj oceni, nije dovoljno samo da SAD i EU potvrde da se zalažu za teritorijalni integritet BiH.

„EU mora konačno da se postavi protiv nacionalističkih i fašističkih težnji – i kada dolaze iz sopstvenih redova. Politika prema Zapadnom Balkanu, a posebno BiH, mora biti jasna, transparentna i fokusirana. To je krajnje važno i zbog nacionalističkih stremljenja unutar EU“, zaključuje on.

Nema Bismarcka za balkanski Gordijev čvor

Nakon što je Janša poslao Janšin non-paper na nekoliko adresa, ono što je usledilo liči na dokument Berlinskog kongresa iz 1878. kada su se Oto fon Bizmark, lord Solsberi i knez Gorčakov povili nad geografskom kartom Balkana – i u roku mesec dana na svoju ruku odlučili o sudbini nacija, piše u komentaru za Deutsche Welle ugledni nemački novinar i dugogodišnji dopisnik sa prostora Jugoslavije Norbert Mappes-Niediek.

Analizirajući veze između čelnika Slovenije, Mađarske i Srbije kao i nastojanja struktura EU da neutrališe njhove poteze, Niediek ističe inicijative poput non-papera nisu puke mladalačke fantazije.

„Uskoro će biti tri godine otkako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa svojim željama za etničkom korekcijom granica u Evropi naišao na – ne baš malo blagonaklonosti: jedna socijaldemokratska predstavnica za spoljnu politiku, jedan demohrišćansko komesar za proširenje i jedan zeleni predsednik države, založili su se za novu podelu teritorije između Srbije i Kosova. Što su više evropski hobi-stratezi udaljeni od regiona, to je veće iskušenje da se tobožnji Gordijev čvor neshvaćenih ’etničkih sukoba’ preseče jednim jedinim udarcem. Samo što trenutno na vidiku nema kneza Bizmarka“, zaključuje Norbert Mappes-Niediek.