Njemački mediji: Zapad je promašio cilj u Afganistanu

Ako se američke i ostale strane trupe povuku, zemlja će biti prepuštena talibanima i oko toga nema mnogo rasprave, smatraju njemački komentatori.

Američke trupe napustit će zemlju preko planinskog masiva Hindukušu do 11. septembra čime predsjednik Biden završava najduži američki rat (EPA)
Američke trupe napustit će zemlju preko planinskog masiva Hindukušu do 11. septembra čime predsjednik Biden završava najduži američki rat (EPA)

Odluka novog američkog predsednika da ove godine u potpunosti povuče američke trupe iz Avganistana, ne samo što je dovela do toga da i ostale savezničke zemlje donesu sličnu odluku, već je izazvala i burne komentare širom sveta u kojem se mnogi komentatori pitaju da li se ova zemlja zapravo prepušta na milost i nemilost radikalnim islamskim talibanima.

I dok zvaničnici NATO-a i država članica alijanse govore o mirovnim pregovorima, “nepostojanju lakih izbora” i “otvorenim svim opcijama”, nemački komentatori ističu da je ovaj potez u sadašnjim okolnostima – pogrešan i opasan.

Američke trupe napustiće zemlju preko planinskog masiva Hindukušu do 11. septembra čime predsednik Biden, kako primećuje Frankfurter Allgemeine Zeitung, završava najduži američki rat dvadeset godina nakon terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001.

“Povlačenjem će se završiti i doba u kojem je borba protiv islamističkih terorista bila u fokusu zapadne bezbednosne politike. Stotine hiljada američkih vojnika i desetine hiljada vojnika savezničkih zemalja raspoređene su u Iraku i Avganistanu. Tamo je takođe branjena i ‘naša bezbednost’, kako se nekad govorilo. Kao odgovor na terorističke napade, NATO je prvi put nešto proglasio kao slučaj zbog koje treba da reaguje ceo savez. Da li je sve to ‘vredelo’ s obzirom na gubitke i ogromne resurse koji su bili potrebni za ovaj napor? Da li odatle više nema pretnji našoj bezbednosti“, pita se konzervativni Frankfurter Allgemeine Zeitung.

Biden nema snage za ispravljanje grešaka

I liberalni Sueddeutsche Zeitung kritikuje američku strategiju u Avganistanu, osvrćući se kako se sa promenom predsednika menjala i politika SAD.

“George Bush je apsolutno želeo centralnu vladu u Кabulu koja se protivi etničkoj strukturi zemlje. Barack Obama je pogrešio što je prekinuo borbenu misiju kada je neprijatelj bio vojno jednak. Od tada su talibani znali: Ne moramo da dobijemo ovaj rat, dovoljno je samo sedimo dovoljno dugo. A naslednik Donald Trump dozvolio je da ga islamisti diplomatski nadvladaju”, ističe minhenski dnevnik i dodaje da, na kraju, Joe Biden više nema snage da ispravlja ove greške teškom vojnom diplomatijom.

Prema oceni dnevnog lista Mitteldeutsche Zeitung, Zapad je promašio cilj u Avganistanu.

“Nije uspeo da usadi demokratski sistem u pokorenoj zemlji, a ljudska prava samo u vrlo ograničenoj meri. Nije ostvaren ni okrnjeni cilj obuke avganistanskih snaga bezbednosti kako bi mogli da se odbrane od talibana. Ovi poslednji ponovo kontrolišu velike delove teritorije. Zapad se povlači iz Avganistana, ne samo zbog toga što se geopolitička situacija značajno promenila od 2001. godine. Sukob sa Rusijom dolazi do vrhunca. Vašington i Berlin su se okrenuli onome što su sada glavne krize. Avganistan to više nije“, naglašava Mitteldeutsche Zeitung.

Povlačenje u pogrešno vrijeme

Brojni nemački mediji ističu da je odluka o povlačenju pogrešna, kao i da samo povlačenje dolazi u pogrešno vreme. List Reutlinger General Anzeiger ističe da su avganistanski mirovni pregovori i dalje u početnoj fazi, dok nasilje ponovo raste.

“Ako se povuku SAD i sa njima sve druge strane trupe, uključujući i Bundeswehr, zemlju će prepustiti talibanima. Oko toga nema mnogo rasprave. Stvarnost na terenu se razlikuje od onoga što se govori u Vašingtonu”, navodi ovaj list i ističe da “avganistanska vojska i policija neće moći da obezbede ni ona područja, koja trenutno pokušavaju da drže zajedno sa međunarodnim snagama”.

I komentatorka Nemačkog nacionalnog radija Deutschlandfunk ističe da je bezuslovno povlačenje američkih trupa pogrešna odluka te da će cenu toga posebno platiti avganistanski narod, što su pokazali i nedavni teroristički napadi. Ona ističe da je talibanska teroristička kampanja usmerena protiv novinara, državnih službenika, nastavnika, naučnika, sudija i aktivista civilnog društva.

“Ekstremisti su posebno usmereni na žene: dve sutkinje Ustavnog suda Avganistana su žrtve napada početkom godine. Nasilje bi trebalo da liši žene i onako oskudnog napretka, a malu obrazovanu srednju klasu zaplaši i rastera. Drugim rečima, upravo one Avganistance na koje strane zemlje polažu nade – mladi ljudi, obrazovani i progresivni, koji žele da uspostave građansko društvo i s njim nadu u bolju budućnost. Jer se pre svega oni suprotstavljaju cilju talibana: obnavljanju brutalnog islamskog emirata, koji je pet godina sve do 2001. godine surovo potčinjavao Avganistan”, ističe Deutschlandfunk i dodaje da je teško zamislivo da bi zapadne organizacije, poput nemačkih partijskih fondacija, mogle da se u toj zemlji zalažu za promociju demokratije i civilnog društva.

Mirniji san Amerikancima, noćna mora Afganistancima

Komentatorka Deutschlandfunka navodi da se tu ukrštaju i interesi Rusije, Irana, Indije, Pakistana i Kine te da bi “sukob u Avganistanu mogao brzo da podseti na sirijski građanski rat gde različite regionalne sile podržavaju različite strane, bez izgleda da će se doći do rešenja”.

“Dvadeset godina krvoprolića i milijarde dolara razvojne pomoći nisu pacifikovali Avganistan, nisu tamo uspostavili stabilan politički sistem, niti dobru državnu administraciju, kao ni osposobljene snage bezbednosti. Amerikanci su se umorili od rata, a geostrateški prioriteti zemlje su se promenili. Odluka Joea Bidena o povlačenju će im omogućiti da možda imaju mirniji san”, ističe radijska komentatorka, zaključujući da, pak, “Avganistancima i njihovoj nesrećnoj zemlji predstoji nova noćna mora”.

Iako se savezničke trupe povlače, prema oceni Badische Zeitunga, Zapad i dalje ima obavezu da podrži avganistansku vladu.

“Mnogi ljudski životi i milijarde pomoći mogli bi da budu uzaludni. Da se ovo ne bi dogodilo, međunarodna zajednica ne može da smatra da je njena misija završena. Potrebna je dugoročna strategija, koja će i dalje podržavati zemlju politički, ekonomski i, donekle, vojno”, navodi dnevnik iz Freiburga.

Osim američke najave povlačenje, i nemačka savezna ministarka odbrane Annegret Kramp-Karrenbauer objavila je plan povlačenja nemačkih trupa. U Avganistanu je raspoređeno oko 1.300 nemačkih vojnika.

“Ako sve bude išlo po planu, sve nemačke snage napustiće Avganistan sredinom avgusta”, prenose nemački mediji zajednički dokument ministarke i načelnika generalštaba nemačke vojske (Budneswehr) Ebeharda Zorna.

Njemačka obećava političku i finansijsku podršku

U razgovoru za prvi kanal nemačkog javnog medijskog servisa ARD, ministarka odbrane je istakla da Avganistan neće ostati napušten. Do sada je Bundeswehr podržavao bezbednosne snage Avganistana, ali u budućnosti će se, ističe Kramp-Karrenbauer, naći druge opcije.

“Pored političke podrške, može se razmotriti i finansijska podrška“, rekla je za ARD nemačka ministarka odbrane.

Šef nemačke diplomatije Heiko Maas se u razgovoru za politički magazin Spiegel založio za mirovni sporazum između talibana i avganistanske vlade.

“Pregovori u katarskom emiratu su uvek bili mučni i sada ne bi bili lakši”, rekao je Maas i naglasio da sve uključene strane znaju da će svakoj budućoj vladi u Avganistanu biti neophodna međunarodna podrška.

Za naredne četiri godine je zasad predviđeno oko deset milijardi evra, bez kojih Kabul uglavnom ne bi mogao da funkcioniše.

List Pforzheimer Zeitung iznosi veoma crnu prognozu toga kako će izgledati situacija u Avganistanu nakon povlačenja zapadnih trupa.

“Talibani će zemlju vratiti u islamističko kameno doba. Vlada u Кabulu i snage bezbednosti su preslabe da bi ih zaustavile”, navodi ovaj nemački dnevnik.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO