Koliko internet utiče na zagađenje životne sredine

Svaka objava na Instagramu, pretraga u Google-u ili mejl koji pošaljemo, indirektno emituju određenu količinu ugljen dioksida, te utiču na klimatske promene.

Kada bi internet bila nacija, bila bi deseta zemlja na svetu koja najviše zagađuje planetu (EPA - Ilustracija)
Kada bi internet bila nacija, bila bi deseta zemlja na svetu koja najviše zagađuje planetu (EPA - Ilustracija)

U trenutku u kojem smo suočeni sa globalnom zdravstvenom i ekonomskom krizom, uloga interneta je ogromna. Šteta koju nam je nanela pandemija bila bi mnogo veća da se neke delatnosti i poslovi nisu digitalizovale, tj. prešli na internet. Čak i oni ljudi kojima je korišćenje interneta bila slabija strana, morali su da nauče da se na istome snađu. Rad od kuće, učenje na daljinu, kućno bankarstvo, video konferencije, online prezentacije knjiga ili događaja, novi su modeli poslovanja, te društvenog života, a koje smo usvojili u toku proteklih godinu dana.

Svedoci smo velikih promena, a ono što je evidentno, jeste činjenica da će ovakvi modeli opstati i menjati se u budućnosti. Internet je zamenio mnoge poslove za koje više nije neophodna fizička prisutnost, što dovodi do manje mobilnosti tj. korišćenje transporta, a samim tim doprinosi smanjenju emisije ugnjen dioksida u atmosferu. Iz tog razloga pretpostavlja se da digitalizacija, tj. intezivno koriišćenje interneta svakako ide u korist ambijentu.

S druge strane, digitalna rešenja nisu besplatna. Iako podržavaju održivi razvoj, te cirkularnu ekonomiju, komjuteri, elektronski uređaji i sva digitalna infrastruktura troše ogromne količine električne energije. Samim tim, postavlja se pitanje, kakav i koliki je učinak interneta na zagađenje.

Live stream video sadržaji i potrošnja električne energije

Prema jednoj studiji, gledanje video zapisa visoke rezolucije, tokom deset minuta je u smislu energetskog uticaja isto kao i korišćenje električne peći snage 2000 W tokom tri minuta. Tako da potrošnja električne energije kod korišćenja interneta zavisi od vremena, ali i od vrste upotrebe podataka.

Roberto Cingolani, novoizabrani italijanski ministar za ekološku tranziciju tokom svog prvog javnog obraćanja, objasnio je na koji način naše aktivnosti na internetu, a pre svega na društvenim mrežama utiču na klimatske promene.

“Svaka objava na Instagramu, pretraga u Google ili mejl koji pošaljemo,  indirektno emituju određenu količinu ugljen dioksida”, rekao je Cingolani.

A kako je dalje objasnio, nije pojedinačni mejl taj koja emituje zagađenje, već je reč o trošku u smislu potrošnje električne energije potrebne da bi se isti napisao, poslao, te stigao do korisnika.

“Sve dok se većina električne energije proizvodi iz fosilnih goriva, energija koja pokreće internet i njegove centre podataka doprinosiće zagađivanju planete”, naglasio je ovaj ministar.

Zapravo, sav saobraćaj koji putuje putem internet mreže sačinjen od podataka koji su uskladišteni u nekom data centru, a gde se kreiraju digitalne usluge koje koristimo na daljinu, troši ogromne količine električne energije. A električna energija, ako ne dolazi iz obnovljivih izvora, proizvodi emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Digitalana tranzicija i emisija ugnjen dioksida

Prema reportu francuskog istraživačkog centra “The Shift Project”, tokom 2008. godine, digitalne tehnologije korišćene u prenosu, prijemu i obradi podataka i informacija, doprinele su do 2 odsto globalnim emisijama ugnjen dioksida. U 2020. godini dostigle su 3,7 odsto, a u 2025. godine dostići će 8,5 odsto, a što je ekvivalento emisiji gasova koje prozivodu sva lakša vozila u saobraćaju.

A kada bi internet bila nacija, bila bi deseta zemlja na svetu koja najviše zagađuje planetu, saznanja su do kojih je došla italijanska marketinška agencija “AvantGrade”. Ista je prošle godine pokrenula  projekat “Karma Metrix”, a čiji je cilj da ekološki osvešćenim kompanijama omogući moćne alate za merenje efikasnosti i ekološke održivosti njihovih web lokacija.

Ale Agostini, osnivač i diirektor ove marketinške agencije kaže da prema njihovim istraživanjima, u Italiji se godišnje proizvede 255kg ugnjen dioskida, a  što je posledica naših aktivnosti na internetu. Ta količina je skoro upola manja u odnosu na Nemačku gde zbog koriščenja interneta emisija ugnjen diokisda dostiže 455 kg na godišnjem nivou, a što bi moglo da se poredi sa zagađenjen koji proizvede jedan avion na letu od Palerma do Berlina ili atomobil na putu od Rima do Moskve.

Energetska efikasnost velikih kompanija

Uloga velikih kompanija, te svest o odgovornijrm korišćenju intereneta bi mogli značajno da doprinesu smanjenju zagađenja. Prema Agostiniju, kompanije koje upravljaju značajnim količinama podataka i web lokacija, imaju veoma važnu ulogu u potrazi za novom energetskom efikasnošću.

Iako je ovo još uvek nova tematika, Google je prošle godine u septembru najavio kreiranje eko-održivog servera, a čiji rad bi omogućio nultu emisiju ugljen dioksida. Generalno, velike kompanije bi morale da pođu od pitanja koliko njihove web lokacije zagađuju, te šta bi mogle da učine da zagađenje bude manje za isti broj web stranica.

A kada je reč o korišćenju čistih ili prljavih izvora za proizvodnju električne energije potrebne za funkcionisanje inerneta, Google koristi 56 odsto energije koja dolazi iz obnovljivih izvora, kampanija Apple čak 87 odsto, dok Amazon samo 17 odsto.

Internet bi mogao da postane eko-održiv

S druge strane,  kao pojedinci mogli bi da odustanemo od prijave na određene možda beskorisne newsletter-a, da manje gledamo sadržaje na Youtube-u ili da ne budemo toliko aktivni na društvenim mrežama.

“Takve navike svakako bi bile dobre, ali sigurno ne bi spasili planetu od zagađenja”, smatara italijanska novinarka Milena Gabanelli, a koja se bavi ovom tematikom.

Kako ona još dodaje, održiva IT industrija morala bi da uključi sve figure koje kreiraju i upravljaju međusobno povezanim svetom, a zahteva interdisciplinarna istraživanja između nauke o životnoj sredini, informacionih nauka i različitih inženjerskih disciplina, a kako bi se usvojili zajednički standardi..

A kada su u pitanju izvori energije, do pre nekoliko godina, izbor između obnovljivih izvora energije i onih koji to nisu, zavisio je pre svega od cene. Danas, izbor koji podrazumeva čistu energiju jeste ključan, te doprinosi odgovornijem i svesnijem korišćenju interneta, a samim tim i zdravijoj životnoj sredini.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Gašenje internet pristupa ili poteškoće u njegovom radu se gotovo uvijek poklapaju s izborima, protestima građana ili za vrijeme državnih udara.

04 Apr 2021
Više iz rubrike TEME
POPULARNO