Kakve veze imaju medvjedi u Sibiru sa stanjem u Srbiji?

Internet je najjeftinije i najdostupnije sredstvo za širenje bilo koje propagande, naročito one političke.

Društvene mreže u regiji 'ne zaostaju' ni najmanje za velikim zemljama, a postoji na hiljade 'patriotskih' stranica na Facebooku i Instagramu, i još desetine hiljada 'botova' na Twitteru (EPA - Ilustracija)
Društvene mreže u regiji 'ne zaostaju' ni najmanje za velikim zemljama, a postoji na hiljade 'patriotskih' stranica na Facebooku i Instagramu, i još desetine hiljada 'botova' na Twitteru (EPA - Ilustracija)

Nema sumnje da se u regionu Zapadnog Balkana uticaj globalnih političkih kretanja reflektuje na više načina, kako na one koji donose političke odluke, tako i na ekonomska, pa i kulturna kretanja. Imajući u vidu da internet i društvene mreže danas čine veliki deo naših života, nije nikakvo iznenađenje da su globalni uticaji sve više prisutni i na našim računarima i smartfonima.

Kada se desio napad 11. septembra 2001 u SAD, i dok su još gorele kule Svetskog trgovinskog centra (WTC, World Trade Center), u Beogradu, ali i gradovima širom regiona “spontano” su se okupljali građani, mnogi su i igrali kolo uz trubače, navodeći da je u pitanju “Božja kazna Sjedinjenim Državama, i Klintonu”. Tada još uvek nije bilo društvenih mreža – da ih je bilo, snimci sa ovakvih okupljanja bi sigurno imali milione pregleda.

I zaista, dvadesetak godina kasnije, društvene mreže u regionu ‘ne zaostaju’ ni najmanje za velikim zemljama. Postoji na hiljade ‘patriotskih’ stranica na Fejsbuku i Instagramu, i još desetine hiljada ‘botova’ na Twitteru.

Anonimnost kao pravilo

Ono što je zajedničko gotovo svim ovim desničarskim nalozima je da su, kao po nekom pravilu, svi anonimni. Slike profila su skinute sa interneta, ili su kreirane u aplikacijama poput Photoshopa. I korisnička imena su opšteg tipa, uz korišćenje termina “Vitez, Pravda, 1244”. Ono što im je takođe zajedničko je i da gotovo svi po pravilu imaju barem nekoliko slika ruskog predsednika Vladimira Putina, te dele sadržaje koji sa Balkanom nemaju nikakve veze – šta je Putin radio u Japanu, šta se desilo u Sibiru, kako beloruski predsednik ne nosi masku, te kako u toj zemlji (navodno)” ni nema epidemije Covid 19” . Neke stranice idu i toliko daleko da daju podršku “našem bratu Asadu, predsedniku Sirije”. Nikome nije jasno kakve veze medvedi u Sibiru imaju veze sa stanjem u Srbiji ili Crnoj Gori – a verovatno to nije jasno ni samim autorima.

Goran Jovanović, kolumnista, kaže da je internet ‘najjeftinije i najdostupnije sredstvo za širenje bilo koje propagande, naročito one političke”:

“Imali ste sad skoro primer, kada je stigao kontingent vakcina iz Kine u Srbiju, u Beogradu je bilo na desetine bilborda zahvalnosti. Ali, taj vid reklame dosta košta, pa se onda prešlo na društvene mreže – tako je i moj Facebook nalog je bio ‘zatrpan’ slikama nekoliko kutija vakcina na Beogradskom aerodromu. Ljudi ne shvataju da se i trenutna borba protiv pandemije koristi u političke svrhe, ne samo na Balkanu, već i Evropi, kao i širom sveta. Zato vam je i Twitter pun ‘stručnjaka’ i samozvanih eksperata na temu vakcinacije. Slično važi i za sve druge političke, pa i globalne teme – pored ovih ‘epidemiologa amatera’, društvene mreže su prepune  vojnih i političkih kvazi-analitičara, koji vam mogu odmah navesti koliko Rusija i Kina imaju aviona, koliko NATO ima vojnika u Poljskoj, i kako je Srbija oborila nekoliko nevidljivih aviona 99-te, ali eto, to je tajna “, objašnjava Jovanović.

Smartfoni kao političko oružje

I zaista, naši smartfoni su odavno postali platforma za političko ‘ubeđivanje’. Čak iako ne pratite politiku i ne interesuju vas takvi sadržaji, Facebook, Twitter i ostali će vam servirati takve sadržaje sa plaćenih stranica ili oglasa (sponsored content). Takođe, zahvaljujući algoritmima koji se ‘vrte’ u pozadini i na kojima počivaju društvene mreže, kada neki od vaših prijatelja komentariše neku vest ili objavu političara, bio on lokalni većnik ili Premijer, taj sadržaj će vam se pojaviti na vremenskoj liniji.

Zbog ovoga, Facebook je od prošle godine značajno ograničio dostupnost plaćenih političkih sadržaja, kao i njihovoj širenje (content reach). Tako, na primer, u Srbiji više ne možete videti oglase političara iz Crne Gore ili Hrvatske, osim ako ih specifično ne tražite.

Još jedan fenomen, prisutan poslednjih par godina, su sponzorisani sadržaji na lokalnim jezicima. To su stranice ili čak celi portali sa vestima i prilozima na jezicima Balkanskih zemalja, a koji se kreiraju u SAD, Nemačkoj, Rusiji, zemljama EU, pa čak i Kini i Indiji. Ovakvi izvori informacija imaju nekoliko uloga: prezentuju informacije iz njihovih zemalja, ali i pišu afirmativno o njihovom angažmanu u regionu – kineskim infrastrukturnim i građevinskim projektima, nemačkim donacijama javnom sektoru i državnoj upravi, ili pomoći SAD kroz razne programe. To ide čak i do ekonomskih tema – kada se prošle godine kineski telekomunikacioni gigant Huawei našao pod sankcijama SAD, na domaćim društvenim mrežama se pojavila čitava kampanja o tome kako je ova kompanija ‘nepravedno napadnuta’ .

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, kaže da je uz društvene mreže, televizija i dalje veoma bitna:

“Da društvene mreže nisu odlučujuće u ovoj borbi za uticaj govori i primer skorašnje kampanje ambasade SAD u Beogradu pod nazivom’ Vi ste svet’, a koja je fokusirana isključivo na male ekrane televizija sa nacionalnom frekvencijom, već više od godinu dana.”

“SAD i Rusija daleko manje utiču na ekonomiju Srbije u odnosu na Evropsku uniju, ali zbog svojih centralizovanih vlasti brži su u odgovorima na političke izazove – za razliku od EU, kojoj je potrebno mnogo više vremena da usaglasi odluke i pozicije sa svojim zemljama članicama. Ipak, sve tri strane zabrinute su zbog ulaska Kine u region Zapadnog Balkana, i posebno Srbiju, koja može politički, ali i ekonomski parirati svima i na taj način višiti veliki uticaj na odluke koje posledično ugrožavaju SAD, Rusiju, EU, ali i u nedostatku transparentnosti, i sve građane Srbije”, objašnjava Beširi.

I politički analitičar Mišel Zubenica je sličnog mišljenja:

“Naravno da ima dosta politike na društvenim mrežama. Što se tiče situacije u Srbiji, može se reći da skoro i nema nezavisnih portala i onlajn medija, već oni uglavnom pišu prema ‘diktatu’ svojih političkih pokrovitelja”.

Online revolucija i online izbori

Da su društvene mreže i tehnologije odavno postale sredstvo političke borbe u regionu, svedoče i najnoviji primeri. Tako su na nedavnim izborima u Nikšiću  aktivisti pozivali glasače putem aplikacija Messenger i Viber, a simpatizeri su bili ‘zamoljeni’ da u svoje onlajn priče na društvenim mrežama (stories) postave sliku sa glasanja.

Da su ovoga svesne i same tehnološke kompanije, pokazuje i slučaj društvene mreže Twitter – prošle godine, pred poslednje izbore u Srbiji, ova društvena mreža je izbrisala čak 8558 naloga, koji su bili međusobno povezani (re-posting accounts). Twitter ovakve naloge naziva ‘not authentic content’, što u praksi znači da oni samo dele objave jednog ili nekoliko ‘popularnijih’ naloga, često političara ili državnih funkcionera. Glavni centar za bezbednost ove mreže pod nazivom Twitter Safety naveo je tada i da je kompanija svesna postojanja većeg broja ovakvih ‘povezanih mreža’, kako u Srbiji, tako i u regionu.

Zanimljivo je i da, iako su ovi ‘botovski’ nalozi širili objave političara iz vladajućih stranaka u Srbiji, sami računari koji su ih ‘vrteli’ nalazili su se u Rusiji, Ukrajini, Egiptu, i čak – Hondurasu.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

‘Botovi’ i internet marketing na društvenim mrežama su postali legitimno sredstvo političke borbe širom svijeta.

19 Jan 2020
Više iz rubrike TEME
POPULARNO