Fotografije ljudi koji ne postoje

Dok su se ranije umjetnom inteligencijom bavili napredni programeri i istraživači, sada AI može koristiti svako sa pristupom internetu.

Većina stručnjaka danas za sve vrste računara smatra da su na neki način AI uređaji (Reuters)
Većina stručnjaka danas za sve vrste računara smatra da su na neki način AI uređaji (Reuters)

Do sada se primena veštačke inteligencije svodila na naučna i stručna istraživanja, “chat botove” na društvenim mrežama, digitalne pomoćnike, kao i razne aplikacije za automatizovanu obradu slika i video snimaka. Međutim, nova vrsta ove tehnologije, nazvana GAN, može da promeni kako digitalni svet, tako i – onaj stvarni.

Veštačka inteligencija (najčešće nazivana AI, od Artificial intelligence) je prvobitno nastala još sredinom 1950-ih godina prošlog veka, a od sredine šezdesetih i ranih sedamdesetih se smatra i posebnom naučnom granom. Iako većina smatra da se pojam odnosi samo na sferu računara i tehnologije, AI, zapravo, obuhvata i mnoge druge nauke – matematiku, statistiku, analizu govora i pisma, te samostalno učenje računara i raznih “smart” uređaja, baze podataka, pa čak i razne vrste kamera, robota i vozila.

Većina stručnjaka danas za sve vrste računara smatra da su na neki način AI uređaji. I ne samo računari, već i smartfoni, uređaji za zabavu, razne konzole za video igre, kao i najnovije generacije foto aparata i kamera. Praktično, svaka nova mašina koju je napravio čovek u poslednjih dvadesetak godina ima neki stepen autonomije i samostalnog rada. Poslednjih godina se fokus AI istraživanja stavio na obradu velike količine različitih podataka (data analytics) pa tako veštačka inteligencija može da predvidi i cene akcija na berzi, vremensku prognozu ili čak koji će film biti popularan kod gledalaca na streaming servisima poput Netflixa.

Naučnici su veoma rano otkrili da AI algoritmi i softveri mogu da “vide smisao” u podacima koji su prikupljeni ne samo od različitih osoba, već i u različitim godinama, pa čak i decenijama. Sposobnost ovih softvera (Big data software) da sami uče i unapređuju način na koji obrađuju podatke vrlo brzo je našla primenu u fizici, hemiji i istraživanju svemira.

Najkorisniji alat za AI obradu podataka je “Bayesian Network”, koji može da zajedno obrađuje potpuno nesrodne tipove podataka i fajlova. Što više podataka “uđe” u ovu AI mrežu, ona sve tačnije i kvalitetnije predviđa krajnji rezultat. Primer korišćenja Bayesian alata je AdSense, koji na ovaj način isporučuje tačno određene oglase na stotinama miliona web sajtova. I popularna Xbox One konzola za igrice kompanije Microsoft na svom Live portalu koristi Bayesian kako bi u realnom vremenu upravljala milionima igrača iz celog sveta.

Zanimljivo je i da AI algoritmi mogu da tačno previde ponašanje i rad uređaja ili konstrukcija koji ne postoje u “stvarnom” fizičkom svetu – tako se predviđaju letovi budućih kosmičkih letelica, novih vojnih aviona, ali i velikih brana i vodosistema, mostova i zgrada – uz minimalna ulaganja i troškove.

Da li poznajete ove osobe?

Tehnologija GAN (Generative adversarial Network – softverska mreža koja sama uči) je vrsta izuzetno naprednog AI softvera.

Iako dosta komplikovane strukture, GAN u suštini ima nekoliko velikih baza podataka, kao i više “nizova” veštačkog odlučivanja i obrade podataka, a često i jedan deo GAN mreže može da “popravlja i dopunjuje” ono što drugi deo ne obradi na željeni način. A šta ovo znači “u praksi'”- da ovakvi softveri mogu da pišu tekstove, poeziju, pa i čitave knjige, bez ikakve pomoći ljudi.

Naročito je zanimljiv StyleGAN Ai softver – on može da stvara fotografije ljudi – dece, odraslih, starijih, zapravo bilo koga. I ne samo to – StyleGAN može da stvori i potpuno okruženje u kome je “fotografija” nastala. Takođe, ovaj softver može da od slika nekoliko stvarnih osoba stvori njihove “digitalne potomke” koji postoje samo u digitalnom obliku.

Ovu tehnologiju su stvorili stručnjaci IT giganta Nvidia, najpoznatijeg po svojim grafičkim procesorima i video karticama. Poslednjih godina, Nvidia je postala i jedna od vodećih kompanija na polju veštačke inteligencije i računarskog učenja. Tako ova kompanija nudi svoju seriju DGX radnih stanica koje izgledaju kao i svaki drugi desktop računar, ali uz pomoć svojih V100 procesora imaju daleko bolje performanse kada je računarsko učenje u pitanju. Ovi računari imaju brzinu obrade podataka od čak 500 tera-flopsa (Tflops), što je do pre samo desetak godina bilo rezervisano isključivo za super-računare, koji su zauzimali cele prostorije.

Nikola Miladinović, inženjer elektronike i IT stručnjak, kaže da su ovakvi računari i procesori delimično već u našim domovima.

“Procesori za Ai i veštačku inteligenciju već se nalaze u našim rukama – ako imate neki od novijih iPhone, Huawei ili Xiaomi smartfona, vi već koristite veštačku inteligenciju svakog dana. Xiaomi čak i svoje kamere naziva ‘Ai camera’ budući da ova aplikacija koristi računarsko učenje kako bi vaše fotografije izgledale bolje, naročito u uslovima slabije osvetljenosti. iPhone i iPad uređaji koriste ove Ai mogućnosti za Augmented reality aplikacije (proširena stvarnost) pa vam tako mogu u vašoj sobi prikazati razne virtuelne predmete, što je naročito korisno za učenje i u obrazovne svrhe”, objašnjava Miladinović.

Nvidia takođe ima i SBC (single board computer) – računar na pločici ne većoj od smartfona. Ovaj mali računar, nazvan TX2, poseduje tzv. “Tensor core” procesor koji na nivou hardvera ubrzava veštačku inteligenciju i razne softvere za mašinsko učenje. Uz ovo, ima i sve klasične priključke, pa se može koristiti i kao klasični računar. Ovakvi SBC računari su naročito interesantni naučnim institucijama u regionu Balkana, prevashodno zbog svoje niske cene, male potrošnje energije i “future proof” arhitekture – neće zastariti tako brzo kao “obični” računari.

Kome su čak i ovi računari preskupi, postoje alternativa – iz Kine, naravno. Rock N10, HiKey 970 i Beagle V su alternative, koje imaju nešto slabije performanse, ali i daleko niže cene. U trenutku pisanja ovog teksta, Nvidia je najavila i novu Xavier AGX verziju svog računara, koji će biti manji i oko dvadesetak puta brži od svog prethodnika.

Niko nije stvaran

Ne treba posebno napominjati da ovakve tehnologije, dostupne gotovo svima sa osnovnim znanjem o računarima, mogu potencijalno biti veoma opasne.

I dok su se ranije veštačkom inteligencijom bavili napredni programeri i istraživači, sada AI može koristiti svako sa pristupom internetu. Tako postoji na desetine web sajtova koji vam za par sekundi mogu generisati slike osoba koje izgledaju potpuno stvarno i gotovo je nemoguće razlikovati ih od pravih fotografija. Ovakve fotografije se mogu kasnije koristiti za razne namene – dovoljno je u Google ukucati pojmove StyleGAN ili BIGGAN, i odmah imate pristup ovakvim resursima veštačke inteligencije, potpuno besplatno i bez ikakvih ulaganja u novi hardver.

Tu su i razne vrste aplikacija i softvera koji mogu da stvore tzv. “deepfake” video snimke, gde osoba izgovara određene stvari ili radi neke stvari – koje nikada zaista nije. Ovakvih deepfake “snimaka” su prepune društvene mreže, a često su u njima “glavne zvezde” poznati političari, sportisti i javne ličnosti.

Možda najpoznatiji deepfake video je onaj u kome bivši američki predsednik Barack Obama drži konferenciju za štampu – koju zapravo nikada nije održao u stvarnosti. I sam Obama je više puta upozoravao na opasnosti od AI tehnologija, te da Kina, Rusija, pa čak i zemlje poput Irana imaju planove da AI koriste i u vojne svrhe. Rusija to čak i ne krije – predsednik Vladimir Putin je više puta do sada izjavljivao da “ona zemlja koja najviše napreduje u AI tehnologijama sigurno vlada svetom narednih stotinu godina”. I Evropska unija, tačnije njena Agencija za osnovna prava (EUFRA) iz Beča, upozorila je da građani moraju biti svesni opasnosti koje nosi AI, naročito u njenoj primeni u finansijskom sektoru, medijima i na društvenim mrežama.

A ako i sami želite da pogledate (gotovo beskrajnu) galeriju nepostojećih osoba, to možete učiniti na najvećoj takvoj web lokaciji.

Izvor : Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO