Fotografije ljudi koji ne postoje

Do sada se primena veštačke inteligencije svodila na naučna i stručna istraživanja, “chat botove” na društvenim mrežama, digitalne pomoćnike, kao i razne aplikacije za automatizovanu obradu slika i video snimaka. Međutim, nova vrsta ove tehnologije, nazvana GAN, može da promeni kako digitalni svet, tako i – onaj stvarni.

Veštačka inteligencija (najčešće nazivana AI, od Artificial intelligence) je prvobitno nastala još sredinom 1950-ih godina prošlog veka, a od sredine šezdesetih i ranih sedamdesetih se smatra i posebnom naučnom granom. Iako većina smatra da se pojam odnosi samo na sferu računara i tehnologije, AI, zapravo, obuhvata i mnoge druge nauke – matematiku, statistiku, analizu govora i pisma, te samostalno učenje računara i raznih “smart” uređaja, baze podataka, pa čak i razne vrste kamera, robota i vozila.

Većina stručnjaka danas za sve vrste računara smatra da su na neki način AI uređaji. I ne samo računari, već i smartfoni, uređaji za zabavu, razne konzole za video igre, kao i najnovije generacije foto aparata i kamera. Praktično, svaka nova mašina koju je napravio čovek u poslednjih dvadesetak godina ima neki stepen autonomije i samostalnog rada. Poslednjih godina se fokus AI istraživanja stavio na obradu velike količine različitih podataka (data analytics) pa tako veštačka inteligencija može da predvidi i cene akcija na berzi, vremensku prognozu ili čak koji će film biti popularan kod gledalaca na streaming servisima poput Netflixa.

Naučnici su veoma rano otkrili da AI algoritmi i softveri mogu da “vide smisao” u podacima koji su prikupljeni ne samo od različitih osoba, već i u različitim godinama, pa čak i decenijama. Sposobnost ovih softvera (Big data software) da sami uče i unapređuju način na koji obrađuju podatke vrlo brzo je našla primenu u fizici, hemiji i istraživanju svemira.

Najkorisniji alat za AI obradu podataka je “Bayesian Network”, koji može da zajedno obrađuje potpuno nesrodne tipove podataka i fajlova. Što više podataka “uđe” u ovu AI mrežu, ona sve tačnije i kvalitetnije predviđa krajnji rezultat. Primer korišćenja Bayesian alata je AdSense, koji na ovaj način isporučuje tačno određene oglase na stotinama miliona web sajtova. I popularna Xbox One konzola za igrice kompanije Microsoft na svom Live portalu koristi Bayesian kako bi u realnom vremenu upravljala milionima igrača iz celog sveta.

Zanimljivo je i da AI algoritmi mogu da tačno previde ponašanje i rad uređaja ili konstrukcija koji ne postoje u “stvarnom” fizičkom svetu – tako se predviđaju letovi budućih kosmičkih letelica, novih vojnih aviona, ali i velikih brana i vodosistema, mostova i zgrada – uz minimalna ulaganja i troškove.

Da li poznajete ove osobe?

Tehnologija GAN (Generative adversarial Network – softverska mreža koja sama uči) je vrsta izuzetno naprednog AI softvera.

Iako dosta komplikovane strukture, GAN u suštini ima nekoliko velikih baza podataka, kao i više “nizova” veštačkog odlučivanja i obrade podataka, a često i jedan deo GAN mreže može da “popravlja i dopunjuje” ono što drugi deo ne obradi na željeni način. A šta ovo znači “u praksi'”- da ovakvi softveri mogu da pišu tekstove, poeziju, pa i čitave knjige, bez ikakve pomoći ljudi.

Naročito je zanimljiv StyleGAN Ai softver – on može da stvara fotografije ljudi – dece, odraslih, starijih, zapravo bilo koga. I ne samo to – StyleGAN može da stvori i potpuno okruženje u kome je “fotografija” nastala. Takođe, ovaj softver može da od slika nekoliko stvarnih osoba stvori njihove “digitalne potomke” koji postoje samo u digitalnom obliku.

Ovu tehnologiju su stvorili stručnjaci IT giganta Nvidia, najpoznatijeg po svojim grafičkim procesorima i video karticama. Poslednjih godina, Nvidia je postala i jedna od vodećih kompanija na polju veštačke inteligencije i računarskog učenja. Tako ova kompanija nudi svoju seriju DGX radnih stanica koje izgledaju kao i svaki drugi desktop računar, ali uz pomoć svojih V100 procesora imaju daleko bolje performanse kada je računarsko učenje u pitanju. Ovi računari imaju brzinu obrade podataka od čak 500 tera-flopsa (Tflops), što je do pre samo desetak godina bilo rezervisano isključivo za super-računare, koji su zauzimali cele prostorije.

Nikola Miladinović, inženjer elektronike i IT stručnjak, kaže da su ovakvi računari i procesori delimično već u našim domovima.

“Procesori za Ai i veštačku inteligenciju već se nalaze u našim rukama – ako imate neki od novijih iPhone, Huawei ili Xiaomi smartfona, vi već koristite veštačku inteligenciju svakog dana. Xiaomi čak i svoje kamere naziva ‘Ai camera’ budući da ova aplikacija koristi računarsko učenje kako bi vaše fotografije izgledale bolje, naročito u uslovima slabije osvetljenosti. iPhone i iPad uređaji koriste ove Ai mogućnosti za Augmented reality aplikacije (proširena stvarnost) pa vam tako mogu u vašoj sobi prikazati razne virtuelne predmete, što je naročito korisno za učenje i u obrazovne svrhe”, objašnjava Miladinović.

Nvidia takođe ima i SBC (single board computer) – računar na pločici ne većoj od smartfona. Ovaj mali računar, nazvan TX2, poseduje tzv. “Tensor core” procesor koji na nivou hardvera ubrzava veštačku inteligenciju i razne softvere za mašinsko učenje. Uz ovo, ima i sve klasične priključke, pa se može koristiti i kao klasični računar. Ovakvi SBC računari su naročito interesantni naučnim institucijama u regionu Balkana, prevashodno zbog svoje niske cene, male potrošnje energije i “future proof” arhitekture – neće zastariti tako brzo kao “obični” računari.

Kome su čak i ovi računari preskupi, postoje alternativa – iz Kine, naravno. Rock N10, HiKey 970 i Beagle V su alternative, koje imaju nešto slabije performanse, ali i daleko niže cene. U trenutku pisanja ovog teksta, Nvidia je najavila i novu Xavier AGX verziju svog računara, koji će biti manji i oko dvadesetak puta brži od svog prethodnika.

Niko nije stvaran

Ne treba posebno napominjati da ovakve tehnologije, dostupne gotovo svima sa osnovnim znanjem o računarima, mogu potencijalno biti veoma opasne.

I dok su se ranije veštačkom inteligencijom bavili napredni programeri i istraživači, sada AI može koristiti svako sa pristupom internetu. Tako postoji na desetine web sajtova koji vam za par sekundi mogu generisati slike osoba koje izgledaju potpuno stvarno i gotovo je nemoguće razlikovati ih od pravih fotografija. Ovakve fotografije se mogu kasnije koristiti za razne namene – dovoljno je u Google ukucati pojmove StyleGAN ili BIGGAN, i odmah imate pristup ovakvim resursima veštačke inteligencije, potpuno besplatno i bez ikakvih ulaganja u novi hardver.

Tu su i razne vrste aplikacija i softvera koji mogu da stvore tzv. “deepfake” video snimke, gde osoba izgovara određene stvari ili radi neke stvari – koje nikada zaista nije. Ovakvih deepfake “snimaka” su prepune društvene mreže, a često su u njima “glavne zvezde” poznati političari, sportisti i javne ličnosti.

Možda najpoznatiji deepfake video je onaj u kome bivši američki predsednik Barack Obama drži konferenciju za štampu – koju zapravo nikada nije održao u stvarnosti. I sam Obama je više puta upozoravao na opasnosti od AI tehnologija, te da Kina, Rusija, pa čak i zemlje poput Irana imaju planove da AI koriste i u vojne svrhe. Rusija to čak i ne krije – predsednik Vladimir Putin je više puta do sada izjavljivao da “ona zemlja koja najviše napreduje u AI tehnologijama sigurno vlada svetom narednih stotinu godina”. I Evropska unija, tačnije njena Agencija za osnovna prava (EUFRA) iz Beča, upozorila je da građani moraju biti svesni opasnosti koje nosi AI, naročito u njenoj primeni u finansijskom sektoru, medijima i na društvenim mrežama.

A ako i sami želite da pogledate (gotovo beskrajnu) galeriju nepostojećih osoba, to možete učiniti na najvećoj takvoj web lokaciji.