Francuska se priprema za rat zvijezda i vakcinaciju

Vakcina i dalje nema dovoljno, predsjednik prisutvovao virtuelnim manevrima u zemljinoj orbiti, donator dao prilog za smanjenje državnog deficita.

AstraZeneca je najvaila da će kasniti isporuka vakcina protiv COVID-19 Francuskoj (EPA)
AstraZeneca je najvaila da će kasniti isporuka vakcina protiv COVID-19 Francuskoj (EPA)

Francuski mediji neumorno su izveštavali o pripremama za predstojeću masovniju vakcinaciju od dosadašnje, pozivajući se na izjave domaćih i evropskih medija. Na kraju sedmice, međutim, stigla je vest da je britansko-švedski proizvođač AstraZeneca najavio da će kasniti sa dogovorenim ritmom isporuka. Opet.

Ukratko, vakcina za sada nema dovoljno. Još uvek se vakcinišu samo osobe u trećem dobu o medicinsko osoblje. Proglašen krajem oktobra, još uvek je na snazi policijski čas od 18:00 uveče, granice su zatvorene, ugostiteljstvo, većina fakulteta… Drusstveni život je skoro nepostojeći.

Kao hladan tuš dočekana je objava da zaraza opet raste, da su bolnice u pariskoj oblasti pretrpane i da protivepidemijske mere zaključavanja neće biti ni oslabljene, niti ukinute. Naprotiv, možda će biti pojačane.

Veliki virtuelni manevri u kosmosu

Medijskim analitičarima, raznih specijalnosti, sve je teže upraviti pogled ka budućnosti.

U tom kontekstu dnevni lista Le Parisien objavljuje rubriku pod naslovom “Francuska se priprema za rat zvezda”, posvećenu virtuelnoj vojnoj vežbi u zemljinoj orbiti nazvanoj “AsterX”, prvoj u Evropi, čiji je cilj da testira odbramebni kapacitet satelita. Vežbi je prisustvovao i predsednik Republike Emmanuel Macron, kojeg već iduće godine u proleće čekaju redovni predsednički i parlamentarni izbori.

“Ovi veliki virtuelni manevri u kosmosu, kojima se upravlja iz glavnog štaba u Nacionalnom centru za kosmičke studije u Tuluzu … odigravaju se po scenariju koji je koliko jednostavan toliko i zabrinjavajući. Zamislite krizu imešu dve kosmičke sile, jedne koja je ‘neprijateljska’ i druge koja sa Francuskoj ima ugovor o pružanju vojne pomoći. Sve to kombinovano sa više kriznih događaja. To znači veliku opasnost za naše satellite i instalacije u orbiti, ali i za stanovnisstvo na zemlji, zbog, na primer, pada komada uništenog satelita”, piše Le Parisien.

Liste podseća da scenario ove vojne vežbe ne deluje kao naučna fantastika “kada se zna da SAD, Rusija, Kina i Indija raspolažu sredstvima da sa zemlje unište satelite i kada se zna da su Rusi već testirali oružje koje može da se upotrebi u kosmosu”.

Le Parisien prenosi ocenu iz “posebnog glavnog štaba predsednika Republike”, po kojoj “treba dati do znanja silama koje bi došle u iskušenje da preduzmu takvu vrstu akcije da smo mi sposobni da im se suprotstavimo”.

Četrnaest naučnika u pećini 40 dana

List navodi da je vojno ministarstvo raspolaže sa pet milijardi eura budžeta za “kosmičku strategiju”, podsećajući da u isto vreme Kina za isti sektor odvaja 10 milijardi eura godišnje, a SAD 50 milijardi eura.

“Nemački oficiri za vezu učestvovali su u vezi ‘AsterX’, a direktna veza bila je uspostavljena sa američkom kosmičkom komandom u Koloradu, koja ima zadatak da nadzire orbite vortuelnih kosmičkih letelica”, izveštava Le Parisien, prenoseći uveravanje izvora iz Jelisejske palate: “Naše misije imaju odbrambeni karakter.”

List opisuje zaštitu civilnog stanovništva kao mogući aspekat ove vojne vežbe: “Testiraćemo kapacitete komandnog lanca u slučaju da u atmosferu uđe mašina koja se čudno ponaša i napušta svoju orbitalnu liniju: treba brzo odrediti gde će taj predmet pasti, proceniti pojas gde će padati delovi, pokrenuti sistem ukazivanja pomoći ili čak evakuacije stanovništva…”

Ouest-France donosi reportažu o grupi od 14 naučnika koji su ušli u pećinu u oblasti Ariege u južnoj Francuskoj da bi u njoj ostali sledećih 40 dana. Rezultati njihovog eksperimenta biće proveravani i proučavani u univerzitetskoj bolnici u Cean.

Stephane Besnard (46), lekar, specijalista neurofiziologije i koordinator eksperimentalne ekspedicije,Če objašnjava cilj ovog poduhvata.

Ispitivanje dezorijentacija u vremenu i prostoru

“Tri stuba svakog živog bića su gravitacija, svetlost i kiseonik. Tokom 40 dana, 14 učesnika, koji su dobrovoljno odlučili da se odseku od sveta, živeće bez svetla i bez sunca. Biće lišeni predmeta za merenje vremena, što znači da neće imati vremenske orjentire. Svako od njih će biti slobodan da živi svojim biološkim ritmom”, kaže Besnard.

Na pitanje kakve će to posledice imati po telo, on odgovara: “To će destabilizovati mozak i organizam. Mi ćemo pratiti ponašanje grupe i pojedinca – emocije, percepcija vremena, biološki ritam i spavanje. Takođe, pratićemo promene u karidio-vaskularnom sistemu i koji su geni počeli da se modifikuju zbog telesne adaptacije. Biće nam potrebne dve nedelje da bismo videli da li su se formirale podgrupe, s obzirom na biološki ritam i sklonosti pojedinaca. Očekujemo da će se pojaviti dezorijentacija u vremenu i prostoru.”

Besnard kaže da će “rezultati ove studije biti korisni naročito u ranoj dijagnozi neuroloških bolesti, kao što je Alzheimerova bolest, čiji je jedan od prvih simptoma dezorjentacija, a tek zatim gubitak pamchenja”.

Dnevnik Aujourd’hui donosi reportažu o neobičnom poduhvatu u vreme COVID-19 i zatvorenih knjižara i biblioteka. Reč je o Lauri Chipeaux (33), koja je ofarbala jedan polovni kamion, napunila ga knjigama i pretvorila u pokretnu knjižaru sa imenom “Usputna reč”. Knižara na točkovima obilazi sela u pokrajini Alzas na, istoku Francuske.

Autobus pun knjiga za mlade ljude

Da bi započela svoj neobični posao, Laura je, uz ušteđevinu, digla kredit i sakupila ukupno 47.000 evra. “Od toga sam kupila bibliobus, koji sam preuredila i pretvorila u pokretnu knjižaru. Želela sam da ponudim knjige ljudima koji žive daleko od knjižara i velikih knjižarskih lanaca”, kaže ova mlada žena, koja je pre toga radila u gimnaziji.

Kaže da su dve trećine knjiga na policama “usputne reči” – knjige namenjene mladim ljudima.

“Verujem u moć čitanja, verujem da ono budi radosnalost i obrazuje mlade ljude. Na primer, nemamo reči da bismo objasnili smrt onog ko nam je bio blizak, knjige to mogu da učine bolje nego mi”, objašnjava Laura.

Stekla je prijatelje, ima redovne čitaoce među decom, koja je u selima dočekuju sa roditeljima. Kada plati benzin, popravke kamiona, mesto za parking ispred seoskih opština – ne ostaje joj dovoljno da sebi isplati platu.

“Ostvarila sam san da otvorim pokretnu knjižaru i prihvatam posledice. Ako ovako nastavim, krajem godine možda ću moći sebi da isplatim prvu platu”, nada se Laura.

O drugačijem, ali takođe neobičnom obuhvatu, govori i prilog na LCI-tv.

Donacija od 40.000 eura obradovala ministra

Građanin Michel Fache poslao je 40.000 evra Ministarstvu ekonomije kako bi doprineo ublažavanju državnog deficita. Ovaj gest pozdravio je ministar javnih finansija Olivier Dussopt na Instagramu rečcima: “Ovo se retko dešava. Hvala donatoru…”

LCI-tv podseća da je Ministartsvo finansija u junu prošle godine objavilo izveštaj u kome kaže da je francuski dug prešao 2.700 milijardi evra i da po glavi stanovnika iznosi skoro 40.000 evra. To možda objašnjava zašto je donator poslao državi identičnu sumu. U prilogu povodom neobične donacije saznajemo da francuska država svake godine odvoji četiri milijarde evra pomoći deci, za medicinska istraživanja i protiv siromaštva.

Iako je donacija Mechela Fachea vredna hvale, ona predstavlja samo kap u moru, kako je objasnio ekonomski stručnjak Fracois Lenglet: “Tih 40.000 evra jednako je sumi koju država potroši tokom dve ili tri sekunde u toku čitave godine. U isto vreme toliko iznosi i [godišnja] zarada jednog prosečnog francuskog bračnog para.”

Izvor : Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO