Šta možemo očekivati od italijanskog turizma nakon korone

Konfete kojima se tradicionalno obeležava čuveni venecijanski karneval ove godine nisu letele po uskim ulicama, trgovima, maskiranim meštanima, te turistima koji rado posećuju ovu turističku prestonicu. Poznata izreka “A Carnevale ogni scherzo vale/ U vreme karnevala sve je dopušteno”, ipak u vreme pandemije nije se mnogo čula.

Zapravo, poslednjih dana februara u Veneciji ništa nije bilo dopušteno. Pa tako ni čuvena povorka pod maskama u gondolama, tajne večere u nobilnim venecijanskim salama, kao ni svečani bal na trgu Svetog Marka, kao završnica jednog od najčuvenijih i najstarijih karnevala na svetu.

Svake godine, ovaj događaj poseti na stotine hiljade turista. Međutim, ovoga puta bal pod maskama u Veneciji nije se održao na način kako tradicija nalaže. Turista nije bilo, karnevalske maske zamenile su one hirurške, a ljubitelji istog, ovu ediciju mogli su da prate online.

Iako gradonačelnik Venecije, Luigi Brugnaro tvrdi da je ovgodišnji karneval bio jedinstven u smislu inovacije, te da je okupio na više desetina hiljada gledalaca koji su putem streaminga mogli da učestvuju u najznačajnijim događajima, vlasnici restorana, hotela kao i većina venecijanskih zanatlija kojima je osnovni biznis izrada maski i kostima, ipak se sa njim ne bi složila.

Hamid Seddighi, majstor u izradi maski kaže da za svojih trideset pet godina karijere nije doživeo ovakav karneval, te se žali da je izgubio više od 70 odsto zarade u odnosu na prošlu godinu. A na nivou grada, gubitci za samo nekoliko dana karnevala iznose više od 70 miliona evra.

Međutim, bez obzira na gubitke, postoje stanovišta u kojima se veruje da je upravo pandemija momenat za razmišljanje o novoj Veneciji i novim formama i modelima turizma, a zahvaljujući kojima bi ovaj grad mogao da privlači turiste u budućnosti.

Inovativni i slow turizam

Gianni de Luigi, direktor Insituta za umetničku komediju u Veneciji, smatra da način na koji je održana ovogodišnja karnevalska proslava, uz ograničenu publiku uživo, a ostalu isključivo online, mogao bi da bude primer toga na koje načine bi ovaj italijanski grad mogao da se promeni tokom narednih godina, a kada je u pitanju turizam u istom.

“Treba razmisliti da li i dalje želimo masovni turizam i turiste koji ni ne znaju zbog čega su došli u posetu ili želimo kvalitetni turizam uz odabrane goste, a koji u centar stavlja kulturu, umetnost i lepotu ovog grada”, kaže de Luigi.

A po rečima Simona Venturinija, načelnika za turizam i ekonomski razvoj, događaj kao što je karneval, svakako nije mogao biti odložen zbog pandemije, te je pronašao nove forme i modele opstanka, pre svega na webu i društvenim mrežama. Forme, koje će se kako veruje Venturini, zadržati još dugo vremena nakon perioda korone.

Antrfile (Gubitci ogromni, negativni trend se nastavlja): Italija je u 2020. godini izgubila više od 50 milijardi evra prihoda u turističkom sektoru u odnosu na godinu ranije. U toku prvog tromeseca ove godine, te zbog propale zimske turističke sezone, gubitci su veći od 10 milijardi. A prema podacima italijanske Privredne komore za turizam, negativan trend se nastavlja. Zbog sve lošije epidemiološke situacije, više od 80 odsto rezervacija koje su bile planirane u vreme uskršnjih praznika, otkazano je.

Roberto Di Vincenzo, predsednik ISNART-a, italijanskog nacionalnog instituta za turizam i istraživanje, kaže da je sada neophodno da se preispita organizacioni model turističkog sektora, zatim da se razviju modeli turizma orijentisani ka proizvodnji vrednosti i poboljšanju kvaliteta ponude, kao i povećanju usluga koje pružaju pojedini turistički operatori.

“U ovom kriznom trenutku, potrebno je da se naprave izbori koji podrazumevaju nove modele za funkcionisanje turističkog sektora u budućnosti”, tvrdi Di Vicenzo.

Ovaj institut je krajem prošle godine takođe razvio dve digitalne platforme: Opservatorija za turizam – Big data i Mapa mogućnosti, a koje pružaju tehnološki naprednu podršku institucionalnim donosiocima odluka, lokalnim poslovnim sistemima i drugim zainteresovanim stranama, kao što su turističke agencije i operateri. Takođe, dve platforme daju jasne smernice o ponovnom pokretanje jednog od glavnih proizvodnih sektora zemlje.

Prema istraživanjima ovog instituta, uspešno pokretanje turizma u Italiji, a posebno u periodu post korone, zavisiće u mnogome i od novo stečenih navika turista, tj. načina na koje ćemo putovati, a koji sigurno neće biti isti kao u prošlosti.

Turističke mete više neće biti iste

Između jula i oktobra 2020. godine, petina turista širom sveta odrekla se internacionalnih putovanja, a osim korone virusa, jedan od razloga je bio i devastirajući uticaj na životnu sredinu, kojem masovni turizam svakako doprinosi. Prošlog leta čak 81 odsto italijanskih turista odabralo je destinacije na osnovu bezbednosnih kriterijuma, a sport je bio glavni razlog za njihov odmor. Pretpostavlja se takođe da će ovakvo ponašanje da potraje i dugo vremena posle pandemije, snažno utičući pre svega na odabir destinacije.

Prema studijama “Deloitte Italia”, kompanije za strateški oporavak privatnog sektora, za ponovno pokretanje turizma nisu ipak dovoljna samo virtualna rešenja, a koja su nam pomogla da prevaziđemo ovaj krizni period.

“Jedan od aspekta za oživljavanje turizma, jesu i ponude koje moraju da budu personalizovne tj. prilagođene svakom turisti ponaosob, kao i ponude koje podrazumevaju manje poznate destinacije, kao što su recimo sela”, smatra Andrea Poggi, direktor sektora za inovacije pri kompaniji “Deloitte North & South Europe”.

Još jedno istraživanje ove kompanije, govori o tome da samo 13 odsto ispitanika preferira digitalne usluge, kao što su virtualane posete muzejima, bioskopima, pozorišnim predstavaama ili gradovima, dok 44 odsto njih favorizuje ipak hibridni model pružanja usluga.

“Zapravo, postoji jaka želja da se vratimo u normalu, tj. da se što pre  izvučemo iz ograničenja i zabrana koji već mesecima uslovljavaju način života na koji smo navikli”, kaže Poggi.

On još dodaje da nakon ovog perioda transformacije, a kada ćemo donekle moći da se vratimo turizmu onakvom kakvog smo ga poznavali, tehnološki aspekt ipak neće da nadvlada i zameni ljudski, već će biti neophodna podrška pri upotrebi određene usluge ili pri odabiru turističke destinacije.

Hiper-personalizovane i zelene destinacije

Prema nedavnom istraživanju marketinške agencije Selligent, 83 odsto milenijalsa spremno je da podeli svoje podatke na internetu, a sa ciljem što personalizovanje ponude od strane turističkih operatera. Većina njih takođe veruje da su personalizovana putovanja mnogo atraktivnija od standardizovanih rešenja na koje smo navikli. A povećanje potražnje za sve manje standardizovanim turizmom takođe je posledica sve veće svesti putnika o štetnim uticajima koje turizam ima na prirodu i okolinu.

Svakako, nove paradigme koje ovoga puta diktira pandemija u toku, mogu samo da nam pomognu da masovni turizam zamenimo zelenijim i održivim.

Neki primeri u tom smislu već postoje. Recimo, Skiscanner, platforma za rezervaciju avionskih karata uvela je “Greener Choice Labels” tj. oznake koje tokom faze rezervacije putnicima pokazuju koji letovi emituju manje ugljendioksida od proseka.

Takođe, čak i tamo gde uspostavljeni sistem već donekle postoji, sve više se razvija održiva mobilnost. Primer za to je grčko ostrvo Astipale, koje bi trebalo da postane model klimatski neutralne mobilnosti. U saradnji sa Folksvagenom, napravljen je projekat koji će narednih godina od ovog ostvra napraviti ekološki uzor sa električnim automobilima, skuterima i biciklima, pa čak i mini autobusima bez vozača.

Sardenija, covid free ostro

A još jedno ostrvo, ovih dana je u žiži javnosti u Italiji. Dok je generalna epidemiološka situacija u ovoj zemlji loša i većina italijanskih regija je pod restriktivnim merama, omiljena destinacija mnogih turista, ostrvo Sardenija jedina je regija u Italiji, a u kojoj faktički nema virusa korone.

Christian Solinas, guverner ove regije i ostrva, rekao je da je od velike važnosti da se što više ljudi vakciniše pre početka letnje sezone. A plan vlade je da ovo ostrvo uzme kao model i trenutnu situaciju na istom iskoristi kroz neku vrstu nacionalnog testa, a koji bi poslužio kao primer na kojem bi turizam mogao da funkcioniše u narednoj letnjoj sezoni.

“Ovih dana kontrolišemo sve građane ili turiste koji dolaze. Na aerodromima i u lukama obavezno je da se uradi brzi test na korona virus. Sve pozitivne slučajeve stavljamo odmah u karantin i oni su u obavezi da instaliraju aplikaciju za praćenje”, objašnjava guverner Solinas.

On takođe naglašava da turisti koji budu imali potvrdu o vakcinaciji tj. Covid pasoše, moći će bez problema da uđu na ostrvo.

Svakako, vakcinisanje ima pre svega za cilj da očuva ljudske živote, ali i da vrati stvari u normalu. Činjenica je da je za sada malo verovatno da će vakcina protiv korone biti obavezna, ali je sasvim sigurno da će nam ista olakšati trenutni način života i samim tim postati i neminovni uslov za oživljavanje turizma i povratak putovanjima. Možda ista neće ličiti baš na ona na koja smo navikli, ali svakako će vremenom postati normalan način na koji će se putovati.

Gubici u turizmu 50 milijardi eura

Italija je u 2020. godini izgubila više od 50 milijardi evra prihoda u turističkom sektoru u odnosu na godinu ranije.

U toku prvog tromeseca ove godine te zbog propale zimske turističke sezone, gubitci su veći od 10 milijardi evra.

Prema podacima italijanske Privredne komore za turizam, negativan trend se nastavlja.

Zbog sve lošije epidemiološke situacije, više od 80 odsto rezervacija koje su bile planirane u vreme uskršnjih praznika otkazano je.