Tehnološki rat za podatke korisnika

Iako je većina aplikacija, društvenih mreža i onlajn usluga besplatna, korisnici to ipak plaćaju – svojim podacima.

“Podaci su nova nafta” – to je mišljenje vodećih svetskih stručnjaka, kako iz domena tehnologije, tako i ekonomskih eksperata. Druga industrijska revolucija započeta nakon pronalaska motora sa unutrašnjim sagorevanjem, dovela je do toga da nafta, gas i njihovi derivati budu najtraženija roba u svetu tokom celog dvadesetog veka.

Sa sve većim brojem računara, i preko dve milijarde smartfona koji se koriste svakog dana (i još milijardu ‘običnih’ mobitela)  podaci o navikama korisnika, njihovim interesovanjima, navikama u kupovini i potrošnji, a naročito podaci sa društvenih mreža – postaju nafta 21. veka.

Ako je besplatno, onda ste vi proizvod

Mnogi stručnjaci smatraju da sa masovnim korišćenjem društvenih mreža, privatnost, u njenom osnovnom značenju, više ne postoji. Dodajmo na to desetine hiljada raznih kamera u većim gradovima, i postaje jasno da se naš svakodnevni život beleži i na internetu i van njega hteli mi to ili ne. Čak i običan odlazak u supermarket ne može da prođe bez toga da vas ne ‘usnimi’ barem desetak kamera.

Većina korisnika Facebooka, Instagrama i Twittera nikada nisu pročitali ‘Terms and conditions of use’ (Saglasnost za korišćenje usluge) već pri registraciji i otvaranju naloga po automatizmu kliknu na ‘I agree’ (Slažem se). A u tom tekstu jasno se navodi da društvena mreža zadržava pravo da koristi vaše slike, video snimke, podatke o lokaciji i sve druge sadržaje onako kako ona smatra da treba. Vi zapravo pravite kopiju vaših podataka na udaljenim serverima i računarima na kojima se ‘vrte’ ove mreže.

Srđan Tasić, IT stručnjak i programer, kaže da se naši podaci masovno prodaju reklamnim agencijama, ali i samim proizvođačima:

“Ranije su bile potrebne godine i milioni dolara kako bi se sprovelo globalno istraživanje o navikama kupaca koji kupuju neko piće, odevni predmet ili automobil. Time su se bavile specijalizovane agencije pa čak i Instituti za statistiku. Danas, proizvođač nekog brenda ili proizvoda može od Facebooka ili Instagrama da relativno jeftino kupi ‘brdo podataka’ – koliko se njegov proizvod pominje, ‘šeruje’, slika i snima, kakve su reakcije potrošača – i to iz celog sveta. Google je otišao i korak dalje – njihov Ad Sense program za ‘serviranje  oglasa’ prisutan je na svakom Android uređaju, pa tako oni oglašivačima mogu da ponude i informacije u realnom vremenu” objašnjava Tasić.

Rat giganata, ili slika budućnosti

Kompanija Apple nedavno je predstavila novu verziju svog operativnog sistema iOS 14. Ono što je velika novina je da ovaj operativni sistem sada traži vašu saglasnost da aplikacije prate vaše aktivnosti na Internetu. Do sada je bilo ‘normalno’ da Google, Facebook, Amazon i ostali znaju ne samo šta pretražujete na njihovim sajtovima, već i na internetu uopšte.

Naravno, ova promena se nije dopala drugim tehnološkim gigantima, a najviše Facebooku, koji godišnje zaradi oko 80 milijardi dolara samo od tzv. ‘targetiranih reklama’ (targeted ads). To je otišlo toliko daleko da je i sam CEO Facebooka Mark Zukerberg izjavio “da na ovaj način Apple želi da uništi konkurenciju”. Apple, sa druge strane, najviše zarađuje prodajući smartfone – iPhone, iPad tablet i Mac računare, te im je u interesu da ih reklamiraju kao “uređaje koji čuvaju privatnost korisnika”. Tako će od sada svi iPhone korisnici sa najnovijim iOS 14 dobijati obaveštenja koja aplikacija želi da pristupa njihovim podacima i na koji način.

Facebook, sa druge strane, smatra da će ovakva promena uticati najviše na male biznise, kojima je često oglas na ovoj društvenoj mreži najjednostavnija i najjeftinija reklama, a takvih ima nekoliko miliona i to samo u SAD. Nije neobično da i na ovim prostorima vidimo Facebook reklame za servise, dostavu hrane ili neke male ugostitelje, a često za desetak dolara možete dobiti istu reklamu i na Instagramu (Facebook je vlasnik Instagrama, kao i aplikacije za dopisivanje WhatsApp).

Milan Dimitrijević, IT stručnjak, smatra da je posredi klasična borba korporacija za tržišni udeo:

“Prema nekim istraživanjima, ako koristite Facebook ili Instagram samo tri godine, vi ste im ‘zaradili’ oko dve hiljade dolara, zahvaljujući vašim podacima i broju oglasa i reklama koje ste za to vreme videli na ovim platformama. Facebook ima skoro dve milijarde naloga i gotovo milijardu korisnika dnevno – pa vi vidite o kojim ciframa se tu radi. Zato nije ni čudno da je Facebook povećao svoju berzansku vrednost tri puta za nekoliko godina, a samo prošle godine je Zukerberg zaradio gotovo 25 milijardi dolara, i sada ima više od sto milijardi dolara”, kaže Dimitrijević.

Želimo sve, baš sve vaše podatke

Iako bi se nekome moglo učiniti da je Facebook ‘dobar momak’ Silikonske doline, koji brine i o korisnicima i o oglašivačima, treba podsetiti da je u pitanju kompanija koja je svo svoje bogatstvo zaradila prodajući podatke istih tih korisnika.

WhatsApp je veoma popularna aplikacija za dopisivanje, koja u mnogim zemljama nudi i uslugu slanja malih iznosa novca (P2P payments). Sa preko milijardu i dvesta miliona korisnika i pedeset milijardi poruka dnevno, WhatsApp je daleko najkorišćeniji messaging servis, i aplikacija sa najvećom frekvencijom korisnika na svim platformama i vrstama uređaja. Facebook je kupio Whats App 2014. godine za 1.2 milijardi dolara i još 12 milijardi u akcijama.

Ipak, slično kompaniji Apple, i Facebook je pre par meseci uveo veliku novinu – WhatsApp sada zahteva povezivanje sa Facebookom i razmenu podataka između dve aplikacije. Korisnik koji nema nalog ili ne želi da koristi Facebook, više neće moći da koristi ni WhatsApp. Inače, sama WhatsApp aplikacija prikuplja brojne podatke o korisniku: brojeve telefona iz imenika, podatke o profilima na Facebooku svih kontakata, slike sa profila, kao i podatke o učestalosti korišćenja obe aplikacije.

Naravno, ovo se nije dopalo milionima korisnika, te su ubrzo pronašli rešenje: prelazak na aplikacije za sigurno dopisivanje Telegram i Signal. Pored toga što su bezbedne i koriste ekripciju, ove aplikacije nude i potpunu anonimnosti komunikacije budući da ne čuvaju nikakve podatke niti sadržaje korisnika na svojim serverima. Tako je Telegram dobio 25 miliona novih korisnika za samo nekoliko dana, a broj preuzimanja aplikacije je porastao za skoro 4000 odsto.

Još jedan razlog popularnosti ovih aplikacija je i – Edvard Snouden. Ovaj bivši stručnjak američke agencije NSA, koji je dobio azil u Rusiji, smatra se za najviše rangiranog zviždača (whistleblower) koji je izašao u javnost sa podacima o projektima i programima nadzora na Internetu koje sprovode SAD, ali i veliki broj drugih zemalja širom sveta.

Tako je Snouden nedavno napisao na Twitteru : “Koristite aplikaciju Signal. Ja je koristim svakodnevno.” Za nepun sat od objavljivanja ovog tvita, aplikacija Signal je preuzeta više od pet miliona puta.