Njemački mediji: Kako ukloniti strukturni rasizam

Godinu dana od višestrukog ubistva u gradu Hanau, Njemačka se sjeća žrtava i analizira vlastite greške.

Godinu dana nakon napada, porodice žrtava i dalje nemaju odgovore na pitanja zašto je ubica imao dva oružana lista a već mu je bilo dijagnosticirano psihičko oboljenje (EPA)
Godinu dana nakon napada, porodice žrtava i dalje nemaju odgovore na pitanja zašto je ubica imao dva oružana lista a već mu je bilo dijagnosticirano psihičko oboljenje (EPA)

Nemačka je prošle nedelje na neuobičajeno jak i rasprostranjen način obeležila godišnjicu rasističkog napada u gradu Hanau u kojem je jedan četrdesettrogodišnji Nemac ubio deset osoba, ciljajući ljude stranog porekla. Osim obraćanja zvaničnika, zvanične komemoracije, kao i kritika na račun policije i pravosuđa koje stižu od komentatora, sećanju na žrtve zločina doprineli su brojni segmenti društva – od udruženja građana, preko porodice žrtava, do anonimnih korisnika društvenih mreža.

Ispod Mosta mira u Frankfurtu osvanuo je memorijalni grafit dug 27 metara sa likovima žrtava napada 19. februara 2020. godine, dok su brojni korisnici društvenih mreža danima u svojim onlajn objavama uporno ispisivali imena: Ferhat Unvar, Said Nesar Hashemi, Hamza Kurtović, Vili Viorel Paun, Mercedes Kierpacz, Kaloyan Velkov, Fatih Saracoglu, Sedat Gurbuz, Gokhan Gultekin.

Merkel: Rasizam je otrov

Nemačka kancelarka Angela Merkel je poručila da je u pitanju „zločin iz mržnje, rasističke mržnje“, takođe pomenuvši sve žrtve imenom i prezimenom.

„Rasizam je otrov. Mržnja je otrov“, istakla je ona u nedeljnoj video-poruci, obećavši da „ćemo se svim snagama i svom odlučnošću suprotstaviti onima koji pokušavaju da podele Nemačku. „Ubica nije poznavao žrtve. Mrzeo ih je samo zbog njihovog izgleda, porekla njihovih porodica, zato što su doseljenici ili deca doseljenika“.

Napad ubice je, prema oceni Frankfurter Allgemeine Zeitunga, svakako bio usmeren na slobodno društvo, ali ipak nije da su i svi moguće mete.

„I dalje je veliki izazov ne dozvoliti plodno tlo za mržnju u slobodnom društvu. I tu nije reč o teškom povlačenju granica, već o otvorenom rasizmu, o mržnji svega što se čini drugačije. Streljani su ovde rođeni i živeli su poput počinioca, a neki od njih su bili istog državljanstva, konkretno nemačkog. Oni su ovde pripadali“, ističe frankfurtski dnevnik i zaključuje da je na nama „da ne dozvolima da se ubilački čin nastavi“. „Oni pripadaju nama“

U prosjeku dnevno pet rasističkih napada

Levo orijentisani list Frankfurter Rundschau ističe da se „nikad ne sme ponoviti ovakav užasan teroristički napad“ te da ova država mora za to da upregne sve – „svoju politiku, svoju policiju, svoje pravosuđe, svoje društvo“.

„Ne sme ostati tako da se dnevno izvrši u proseku pet rasističkih napada. Ova zemlja to duguje žrtvama i njihovim porodicama“, ističe Frankfurter Rundschau.

Dnevni list Neue Osnabruecker Zeitung se osvrće na to da je napadač bio mentalno bolestan ali da nije lečen od paranoidne šizofrenije koja mu je dijagnostifikovana.

„Mnogi apeli su usmereni protiv ksenofobije – i to s pravom. Da li postoje uporedive inicijative da se bolje istražuju poremećaji i agresije? Da se identifikuju, destigmatizuju i leče mentalne i psihološke bolesti? I ovome bi trebalo dati potrebnu veću pažnju“, ističe ovaj dnevnik.

Plava kosa i oči, ali za državu ‘orijentalnog’ izgleda

U Nemačkoj se relativno brzo klima glavom kada počne priča o strukturnom rasizmu, piše berlinske Tagesspiegel, dodajući da to nije kraj jer je napad 19. februara 2020. bilo izbijanje rasističke mržnje.

„Napad je trebalo do srži da prodrma zemlju koja tako patetično može da govori ’Nikad više’. Takođe se brzo govorilo o prekretnici, ali šta je bila njena svrha? Umesto toga, došla je korona i privukla svu pažnju“, ukazuje berlinski dnevni list.

Godinu dana nakon napada, porodice žrtava i dalje nemaju odgovore na pitanja zašto je ubica imao dva oružana lista a već mu je bilo dijagnostifikovano psihičko oboljenje, zašto je bio zatvoren pomoćni izlaz iz bara u kojem su đrtve ubijene, kao i zašto te večeri nisu mogli da telefonom dobiju policiju.

Da u institucijama postoje i strukturni rasizam možda najbolje ukazuje izjava oca Hamze Kurtovića, Armina, koji je poreklom iz Bosne i Hercegovine.

„Kada je leš mog sina bez mog pristanka obukovan, službenici su ga opisali kao osobu sa ’orijentalno-južnjačkim izgledom’. On je imao plavu kosu i plave oči, ali se samo zvao Hamza“, rekao je Armin Krtivić, a preneo nedeljnik Speigel.

Ovaj nedeljnik prenosi i ocenu predsedavajućeg nevladine organizacije DeutschPlus, Farada Dilmaganija, koji ističe da je „svima nama jasno da i godinu dana posle zločina to isto može sutra ponovo da se dogodi“.

„Kako bi se to sprečilo, potrebno nam je više antirasističkog angažmana u društvu, više znanja i prosvećivanja o rasizmu“, istakao je sagovornik Speiegela ističuću da su „neophodne strukturne promene“.

Ministar policije ne razumije svoj posao

Sueddeutsche Zeitung oštro kritikuje nemačkog ministra unutrašnjih poslova Horsta Seehofera što nije našao za shodno da se obrati povodom ove godišnjice.

„Hanau 2020. godine je bio treći teroristički akt desničarskih ekstremista u roku od devet meseci. Ali saveznog ministra unutrašnjih poslova više nije briga. Drugačije se ne može objasniti što Horst Seehofer nije samoinicijativno osetio potrebu da se obrati povodom godišnjice“, ističe minhenski dnevnik, ukazujući da je tek posle novinarskih upita iz Seehoferovog kabineta stigla izjava da se „stanovništvo može osloniti na državu koja će se suprotstaviti rasistima“. „Međutim, to baš nije slučaj“.

Komentator ovog lista ističe da ministar unutrašnjih poslova koji naknadno pokaže saosećajnost, nakon što ga očigledno nije bilo briga za Hanau, zapravo ne razume svoj posao: da zaštiti sve ljude u Nemačkoj.

„U petak uveče, savezni predsednik Steinmeier je rekao ono što je trebalo da kaže Seehofer: država je prekršila svoje obećanje da će pružiti sigurnost ljudima koji svakodnevno žive u strahu. Za to vreme ravnodužnost sedi u saveznoj vladi“, ističe Sueddeutsche Zeitung.

S druge strane, list Wiesbadener Kurier ističe da se uoči 19. februara previše govorilo o neuspehu države.

„Bila je prava poplava izjava udruženja i stranaka, što je stvorilo utisak da sudstvo i policija imaju deo odgovornosti za napad. Takve ozbiljne optužbe možda su i dalje polovično razumljive kao i shvatanje istine onih koji su u noći terora izgubili decu, braće i sestre“, navodi Wiesbadener Kurier i dodaje je poruka takvih izveštaja često vila da je atentatora trebao pronaći uoči zločina jer je nekoliko dana ranije na internetu objavio svoj rasistički manifest. „Možda bi tako nešto bilo moguće u državi koja sve nadzire. Ali to je ono što najmanje žele oni koji okrivljuju policiju i sudstvo“.

Izvor: Agencije + Al Jazeera

Povezane

Njemačka je pojačala sigurnosne mjere nakon napada u gradu Hanau. Više policije biće na javnim mjestima kako bi se zaštitili ljudi od mogućih napada, poručio je ministar unutrašnjih poslova rano jutros. Policija će posebno obratiti pažnju na džamije i druge vjerske objekte, ali i aerodrome, željezničke stanice i granice. Savezno tužilaštvo nastavilo je istragu o […]

Njemačke vlasti povećale su mjere sigurnosti u cijeloj zemlji nakon ubistva deset osoba u gradu Hanauu, nedaleko od Frankfurta. Tužilaštvo vjeruje da je riječ o terorističkom aktu iz rasističkih motiva. No, pokušava utvrditi je li neko bio upoznat s namjerama napadača da počini ubistva.

Više iz rubrike TEME
POPULARNO